Posle inicijative Trampovog izaslanika: Grenelova blic diplomatija smeta Briselu, EU želi ulogu glavnog medijatora između Beograda i Prištine

Time će se posle duže vremena, i pauze zbog izbora unutar EU, i Brisel, kao zvanični posrednik u dijalogu vratiti na scenu. Borelj je o dijalogu i situaciji na Zapadnom Balkanu razgovarao sa ministrom spoljnih poslova Nemačke Heikom Masom, poručivši da se "ništa ne može uraditi bez Nemačke", kao i da zna da će njegov posao biti uspešan samo ukoliko ima podršku Berlina.

- Uradićemo najbolje što znamo kako bi se olakšao dijalog Srbije i Kosova - izjavio je on posle sastanka sa Masom, upozoravajući da širom sveta postoji sve veći broj izazova a da EU često "ostavi vakuum koji drugi igrači popune".

Ukazuju li ovakve ocene, kao i "buđenje" evropske administracije kada je reč o kosovskom pitanju, na to da im smeta inicijativa koju je poveo Vašington? Nezvanični izvori u Briselu, kako je preneo Tanjug, navode da Borelj želi da stavi do znanja da je on glavni pregovarač u dijalogu i da je ovaj region u zoni uticaja EU, dok je portparol EU Peter Stano rekao da Borelj "namerava da bude jak posrednik i da je predstojeća poseta prvi korak u tom pravcu".

PROČITAJTE JOŠ - Licemerna poruka Grenela vlastima u Beogradu: Stopirajte kampanju za povlačenje priznanja

Nekadašnji ministar spoljnih poslova Vladislav Jovanović kaže, za "Novosti", da se aktuelna administracija SAD, sa izaslanikom Grenelom pojavila sa još nerazjašnjenim ciljem i da zasad nije poznato da li takva misija smeta EU:

- Amerikanci u odnosima Beograda i Pištine trenutno stavljaju naglasak na ekonomiju i ne ističu kao ranije beskompromisnu nezavisnost Kosova. Da li to otvara vrata nekim maštovitijim rešenjima, tek ćemo da vidimo, jer niko od igrača u ovoj igri nije otvorio karte do kraja.

Ambasador SAD u Beogradu Entoni Godfri rekao je preksinoć da "mora da se promeni kontekst u kom se odvija razgovor" i da se oni ne trude da stiču poene niti da prekoračuju ničije crvene linije već da su skoncentrisani na to da se popravi život ljudi, da se omogući rast ekonomije, pokretanje poslova...

Ovako obrazložen pristup, asocira na nekadašnji princip "standardi pre statusa" iz 2003. godine, kada je rešavanje statusa južne srpske pokrajine ostavljeno "za posle", da bi se pre toga na KiM rešila pitanja vladavine prava, demokratije, ekonomije... To "posle" je, međutim, stiglo vrlo brzo, a prethodno određeni standardi nisu ni danas ispunjeni.

PROČITAJTE JOŠ - Beograd nastavlja lobiranje i ako Priština ukine takse: Kakve su političke pozicije dve strane uoči razgovora o železnici

Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku kaže nam da misli da u EU nemaju ništa protiv pojačane inicijative SAD, i da je prirodno da kada neko nije aktivan na nekom polju da drugi u njega uleti. Što se tiče opredeljenja Vašingtona da politiku u ovom momentu drži po strani, a da forsira ekonomska pitanja, Grubješićeva kaže da je to pragmatičan pristup jer je ekonomska sfera "zahvalnija" za postizanje rezultata od političke.

- U Americi se bliže izbori i oni žele pozitivan skor na spoljnopolitičkom planu. A, kako će do toga teško doći na bliskom istoku, Zapadni Balkan im je dobrodošao - zaključuje Grubješićeva.