Izetbegović: Kosovo ne može biti priznato bez konsenzusa u Predsedništvu BiH; Granica sa Srbijom je utvrđena i neupitna

Član Predsedništva Bosne i Hercegovine Bakir Izetbegović izjavio je da Kosovo ne može biti priznato dok za takvu odluku ne bude konsenzusa u Predsedništvu BiH.

"Nikakva se koplja ne lome na pitanju priznanja Kosova. Tog priznanja ne može biti dok za takvu odluku ne bude konsenzusa u Predsedništvu BiH", rekao je Izetbegović u intervjuu za sarajevski portal Klix.

On je naveo da su se mediji i političari u Srbiji i RS obrušili na njega samo zato jer je u intervjuu za Dojče vele ponovio svoj više puta javno iznet stav o priznanju Kosova.

"Zbog tog stava, kao i stava da nema mirne podele BiH, nazvan sam najvećim neprijateljem Srba, zasedao je Savet za nacionalnu bezbednost Srbije, optužen sam da sam organizovao obuku 9.000 paravojnika i sve je to urađeno, naoko, bez pravog razloga. Ali razloga u politici uvek ima", kazao je on.

PROČITAJTE JOŠ: Izetbegovićev Kabinet tvrdi: Vest je lažna; Tanjug: Ne pripisujte nama "zasluge" za vaš politički faul

Prema njegovim rečima, "ništa se ne dešava i ne priča slučajno", a "nekim srpskim političarima očigledno treba neprijatelj, pa ga onda, ako ga nema, izmišljaju".

"Treba im za njihove tvrdnje o navodnoj ugroženosti Srba na Balkanu, koje će zatim pretočiti u deklaracije i dokumente. Naravno da nije istina da ja pravim paravojsku, ali jeste istina da (predsednik RS Milorad) Dodik pravi nukleus nečega što bi moglo biti paravojska", ocenio je bošnjački član Predsedništva BiH.

Izetbegović je ocenio da se "Dodik poigrava emocijama Srba, raspiruje ratne, separatističke emocije", dodavši da je to "opasna, nepredvidiva igra" i da Dodik vodi srpski narod u pogrešnom smeru.

PROČITAJTE JOŠ: Neće nam Srbiju parčati uz šoljicu kafe i ratluk

"Uveren sam, na kraju će se ispostaviti da je on (Dodik) svojom politikom naneo ogromnu štetu bosanskim Srbima, proizvodeći nestabilnost koja je najviše koštala entitet RS. Ekonomski rast na područjima koja pretežno nastanjuju Bošnjaci je veći, a zaduženost je bitno manja nego u entitetu RS", kazao je on.

Izetbegović tvrdi da se ti "loši ekonomski rezultati prilično uspešno prikrivaju nacionalističkom retorikom SNSD-a i Milorada Dodika", ali da će, pre ili kasnije, narod u RS "progledati i shvatiti ono što je očigledno".

On je dalje kazao da Predsedništvo BiH skoro sve spoljnopolitičke odluke donosi konsenzusom, a da su jedina spoljnopolitička pitanja oko kojih nije bilo konsenzusa ona koja se odnose na otvorena pitanja sa Srbijom i Hrvatskom, kao i pitanja koja se tiču prošlosti.

"Pitanja iz prošlosti ćemo, uveren sam, u dogledno vreme u velikoj meri prevazići, jer teme koje se tiču događaja iz proteklog rata i presuda Haškog tribunala su opteretile 2017. godinu kao nijednu pre nje. Naravno, negiranje genocida i postojanja udruženih zločinačkih poduhvata, a naročito veličanje i proglašavanje ratnih zločinaca herojima mora prestati", naglasio je Izetbegović.

On smatra da će se nastaviti mimoilaženje u vezi sa otvorenim pitanjima koja se odnose na Hrvatsku i Srbiju, jer druga dva člana Predsedništva BiH, Mladen Ivanić i Dragan Čović, smatraju da BiH treba da "prati" stavove Srbije i Hrvatske oko otvorenih pitanja i odnosima sa tim zemljama.

"Oni smatraju da je ono što je u interesu Srbije ili Hrvatske po automatizmu i u interesu Srba i Hrvata u BiH, a time i u interesu BiH. Ja takvo razmišljanje ne prihvatam", ocenio je Izetbegović.

On je naveo da nikada neće prihvatiti da Bosna i Hercegovina u svojim spoljnopolitičkim odlukama "prati" stavove Srbije ili Hrvatske ili bilo koje druge države po bilo kojem pitanju iz oblasti spoljne politike.

"Bosna i Hercegovina će svoju spoljnu politiku voditi samostalno i isključivo je bazirati na suverenim interesima i pravima Bosne i Hercegovine. Naravno da ćemo pri donošenju odluka uzimati u obzir i stavove drugih pa i susednih država, kao i Evropske unije, prema kojoj imamo obavezu po Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju da približavamo spoljnopolitičke stavove", istakao je bošnjački član Predsedništva BiH.

Prema njegovim rečima, susedne zemlje će morati da se nauče da odnose sa BiH grade na međusobnom uvažavanju, poštovanju i reciprocitetu.

IZETBEGOVIĆ: GRANICA IZMEĐU SRBIJE I BIH JE UTVRĐENA I NEUPITNA

Član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović izjavio je da je državna granica između Srbije i BiH već utvrđena i neupitna, a reč je, po njemu, o administrativnoj liniji razgraničenja između BiH i SR Jugoslavije, koju je Badinterova komisija 1991. godine označila kao međunarodnu.

"To što BiH i Republika Srbija nisu potpisale Ugovor o državnoj granici ne znači da državna granica između Bosne i Hercegovine i Republike Srbije ne postoji", rekao je Izetbegović za Dojče vele na pitanje kakav će biti stav BiH po pitanju utvrđivanja granice sa Srbijom.

"Državna granica između BiH i Republike Srbije postoji, utvrđena je i neupitna. To je ona granica kakva je bila na dan uzajamnog međusobnog priznanja Bosne i Hercegovine i Savezne Republike Jugoslavije, u skladu s članom 10 opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini i prema mišljenju broj 3 Arbitražne komisije u okviru Mirovne konferencije o Jugoslaviji od 20. novembra 1991. godine", kaže lider Bošnjaka u BiH.

Prema mišljenju Badinterove komisije, koje ima snagu međunarodne presude i koje je deo međunarodnog javnog prava, tu, administrativnu liniju razgraničenja treba smatrati međunarodnom granicom, smatra Izetbegović.

Prema njegovom mišljenju, potrebno je samo da se sa BiH potpiše Ugovor o državnoj granici, "kojim se ta postojeća, međunarodno priznata granična linija između dveju država precizno demarkira na pratećim kartama koje bi bile sastavni deo tog ugovora".

Razlog nespremnosti Srbije da potpiše taj ugovor je, prema njegovim rečima, sporno pitanje korištenja energetskih i saobraćajnih objekata koje postojeća državna granična linija preseca i radi kojih Srbija traži izmene te granične linije.

Postoje suprotstavljene tvrdnje o načinu i izvorima kojima je finansirana gradnja hidroelektrana Zvornik i Bajina Bašta, rekao je i dodao da su to stvari o kojima ne odlučuju predsednici na večerama i tet-a-tet sastancima.

O tome, kaže, na bazi relevantnih činjenica i dokumenata, treba da odluče stručne međudržavne komisije.

"Prema mom mišljenju, Bosna i Hercegovina i Srbija treba da, na principima pravičnosti, dogovorom reše sporna pitanja u pogledu učešća u pravima i obavezama vezano za sve nekretnine i nepokretne energetske, infrastrukturne i druge objekte koji se nalaze uporedo u obe države", naveo je i dodao da tu prvenstveno misli na pravično učešće BiH u koristima HE Zvornik i HE Bajina Bašta i na prava lokalnih zajednica u BiH duž reke Drine na naknadu štete za potopljeno zemljište koje je rezultat rada HE Zvornik i HE Bajina Bašta, a sve to na osnovu i u skladu s raspoloživom dokumentacijom i ranijim dogovorima, propisima i pravnim režimima iz bivše SFRJ.