Nećemo da kaznimo Rusiju, Kinu, Kongo

NA listi država koje su pod nekom vrstom embarga Srbije trenutno je više od 15 zemalja, ali nijednoj od njih naša zemlja nije uvela direktne sankcije, već se priključila "kaznenim" rezolucijama Evropske unije i Ujedinjenih nacija.

Kako nam je rečeno u Ministarstvu spoljnih poslova, kao članica UN, Srbija je u obavezi da u potpunosti sprovodi međunarodne mere ograničavanja koje donosi Savet bezbednosti, i naša zemlja to i čini. Među državama (odnosno pojedincima ili grupama koje deluju na teritoriji države) koje se trenutno nalaze pod režimom sankcija SB prednjače Iran, Irak i Severna Koreja, ali tu su i Eritreja, Jemen, Liban (Hezbolah i drugi nevladini akteri), Sudan, Somalija, Centralnoafrička Republika...

PROČITAJTE JOŠ: Tilerson poručuje Beogradu: Uvedite sankcije Severnoj Koreji

Za razliku od odluka sa Ist Rivera, Srbija nije u obavezi da u potpunosti prati briselske zahteve. Tako je Beograd tokom prošle godine glasao za deklaracije kojima su uvedene restriktivne mere prema pojedincima i entitetima u Siriji, Tunisu, Libiji, Egiptu, Južnom Sudanu, Burundiju, Gvineji, ali je kategorično odbijao zahteve koji su se ticali osuda Rusije i Kine.

Tako se Srbija nije usaglasila sa čak devet deklaracija EU koje su se odnosile na produženje ili proširenje sankcija Moskvi, a nije podržala ni dokument koji se indirektno odnosio na Peking, odnosno na vrednosno određivanje prema međunarodnom nesporazumu u Južnom kineskom moru.

Brisel je od Srbije tražio i da podrži politiku EU prema Kongu, ali Beograd nije glasao za rezoluciju EU o kršenju ljudskih prava nakon predsedničkih izbora u ovoj zemlji. Kako saznajemo, ovakvu odluku Beograd je doneo zato što Kongo nije priznao nezavisnost KiM, i glasao je protiv prijema Prištine u Unesko.

Povodom poslednjeg zahteva Vašingtona - da Srbija raskine sve političke i ekonomske veze sa Pjongjangom - šef diplomatije Ivica Dačić poručo je, za "Novosti", da Beograd osuđuje sve aktivnosti koje predstavljaju pretnju međunarodnom miru i bezbednosti, ali i da vodi računa o sopstvenim interesima.

Na to nadležne u Srbiji obavezuje i Zakon o međunarodnim merama ograničavanja, koji je parlament usvojio februara prošle godine. Ovim zakonom se propisuje da se Beograd pridružuje aktima koje donose Savet bezbednosti UN, OEBS i druge organizacije čiji je naša zemlja član, ali kada je to u spoljnopolitičkom interesu Srbije.

PROČITAJTE JOŠ: Vučić sa Trampom o kosovskom dijalogu

Igor Novaković, koordinator Radne grupe za poglavlja 31 (spoljna bezbednost i politika) Nacionalnog konventa o EU, kaže nam da Srbija nijednoj državi nije bilateralno uvela sankcije:

- Mi smo suviše mali igrač da bi naš individualni embargo imao bilo kakvog efekta.

UZ BRISEL SVAKI TREĆI PUT

OD ukupno 33 spoljnopolitičke deklaracije koje je EU objavila tokom 2016. godine, Srbija se nije usaglasila sa trećinom, odnosno sa 11 deklaracija. Presek za ovu godinu još nije napravljen, ali prema nekim podacima, usaglašenost Beograda sa odlukama Brisela još je manja nego u odnosu na prethodni period.