Jože Mencinger: Nadam se da je korona kraj liberalnog kapitalizma, sada i oni koji ne veruju u državu od nje traže pomoć

- Dolazi do velikih promena u svetu. Postalo je očigledno da liberalni kapitalizam "ne radi". Sada i oni koji u dobrim vremenima ne veruju u državu, traže njenu pomoć. Popularan postaje i univerzalni osnovni dohodak. Očigledno se nešto menja, kao i odnos prema prirodi, jer se pokazuje da su okolina i vazduh čistiji zbog smanjenja privredne aktivnosti.

o Kako će izgledati svetska ekonomija posle korone?

- Biće mnogo drugačija, a šta će se desiti, teško je predvideti. Radi se o najvećoj promeni nakon Drugog svetskog rata ili nakon raspada socijalizma. Zasad izgleda da će najviše trpeti globalizacija. Ekonomije se zatvaraju, saobraćaj je praktično zatvoren, svako rešava pitanje svoje kože, vraća se lokalizacija sa nacionalnom državom koja rešava sve probleme.

o Da li smo ušli u krizu poput one iz tridesetih godina prošlog veka?

- Po jačini efekata na ekonomiju one bi mogle biti slične. Ali ova kriza je drugačija. Kriza iz tridesetih godina bila je kriza nedovoljne potražnje i, do Ruzvelta, sasvim pogrešne ekonomske politike, koja se oslanjala na štednju, umesto na povećanje potražnje. Sadašnja kriza je istovremeno kriza potražnje i ponude. Privremeno su zatvorene i fabrike, koje bi imale dovoljno potražnje i koje bi mogle da rade. Zatvoreni su hoteli, za 90 odsto su smanjeni saobraćaj i turizam.

o Srbija je prema projekcijama MMF najbolje prošla, jer je očekuje najmanji pad, a potom najveći rast. Da li je sada prednost nemati more?

- Ne verujem da to što Srbija nema more ima mnogo veze sa privrednom krizom. Čini se da je sadašnja prednost Srbije u njenoj relativnoj zatvorenosti, oslanjanju na selo, što je bilo značajno i za vreme posle raspada Jugoslavije, bombardovanja NATO i hiperinflacije. Možda se kao prednost pokazuje i to što nije toliko koliko Slovenija vezana za EU i može da se oslanja na Rusiju, koja se od velikih zemalja najbolje nosi sa virusom korona.

o Možda prvi put u istoriji dešava se da se "kupcima" plaća da uzmu naftu. Može li ova situacija da dovede do nekog kataklizmičkog scenarija?

- Ne znam pravi odgovor. Sada će svi koji mogu napuniti rezervoare, što će duže uticati na nisku cenu nafte, a to se može pretvoriti u korisno za kasnije oživljavanje privrede. Verovatno je i da će se prekidati skuplji načini proizvodnje nafte, što bi moglo biti ekološki korisno.

o Ima li ovakva Evropa perspektivu? Jesmo li se mi, jugoslovenski narodi, pokazali kao avangarda jer smo se udružili, a onda razdružili uvidevši da to ne funkcioniše?

- Udruživanje posle Prvog svetskog rata bilo je, barem za Sloveniju, nužan izlaz, jer sami nismo mogli opstati zbog pretenzija Italije prema našoj zemlji. I razdružili smo se zbog tadašnje srpske politike jer smo se plašili haosa i Miloševića, kojeg možemo smatrati zaslužnim za osamostaljenje Slovenije. Bio sam svedok na razgovoru s njim, na kojem je rekao poznato: "Možete da idete, ali morate srpskom narodu priznati pravo da živi u jednoj zemlji". To smo mi, naravno, prihvatili. I ulazak u EU bio je za Sloveniju jedina moguća alternativa. I EU se u krizi pokazala kao dosta nemoćna. Svaka članica rešava svoje probleme na svoj način. Švedska ima veoma liberalan pristup prema koroni, druge manje liberalan. Uglavnom, možemo tvrditi i da mnoge vlade iskorišćavaju epidemiju za svoju politiku utemeljenu na strahovanju stanovništva. Tu je naš premijer Janez Janša naročito uspešan. Sa svojim ljudima zamenjuje sve koje smatra neprijateljima, a to su oni koji ne dele njegovo mišljenje. Uz to, zbog dosta dobrog ovladavanja situacijom i ekonomskih mera, postaje sve popularniji. No, to što se događa poslednjih nekoliko dana sa velikim korupcionaškim aferama o kojima priča RTV, ipak će, verovatno, promeniti situaciju.

o Srbija je prodala najveću državnu Komercijalnu banku slovenačkoj NLB. Da ste Srbin, šta biste savetovali državi, pogotovo kroz prizmu kritika Slovenije što je dopustila da se "Semenarna" proda srpskom biznismenu?

- Mislim da se radi o golom nacionalizmu, mada mislim da veliki deo privrede treba zadržati u domaćem vlasništvu. To se sada pokazalo, na primer, kod toga da nemamo ni "Adriju" ni aerodrom, pa se moramo oslanjati na strance i kod nabavke zaštitnih maski i odela. Da ne govorim o drugim slabim stranama stranog vlasništva kao što je lako otpuštanja radnika i slično. Veliko "Gorenje" u kineskom vlasništvu upravo sada otpušta 1.500 radnika, a to opravdava posledicama epidemije virusa korona. Da li se otpušta i u Srbiji, ne znam. NLB i nije više slovenačka, stvarni vlasnik "Merkatora" je ruska Zberbanka. Nekoliko Srba u vlasništvu ima, pored banaka, i gotovo sve velike hotele u Sloveniji. Ako sam iskren, više volim da su u njihovom, nego u vlasništvu zapadnih multinacionalnih kompanija.

o Čini li se da je virus korona vesnik preraspodele moći u svetu? Da li je ovo dokaz da zapadni model ima velike slabosti, a da Istok, pre svega Kina, preuzima primat?

- Slažem se sa vama. Sigurno je da Kina preuzima primat ne samo u privredi, nego i na drugim područjima, na primer, u tehnologiji i nauci. Jasno je i da veoma vešto iskorišćava epidemiju za ubrzavanje ulaska u svet.

OTVORITI RESTORANE I ŠKOLE

* DA li ste videli šta Srbija nudi u paketu od 5,1 milijardu evra za prevazilaženje krize? Je li to put ka oporavku?

- Šta je u srpskom paketu, ne znam, ali su ti paketi verovatno slični onima u drugim zemljama, na primer onom u Sloveniji, vrednom tri milijarde evra. U tom paketu su odlaganje uplate poreza, državne garancije za kredite, direktna pomoć malim privrednim organizacijama i najsiromašnijem delu stanovništva. Da li će to pomoći, teško je reći. Mislim da biste morali što brže prestati sa nerazumnim merama i otvoriti restorane, servisne službe i škole.