Pod koronom izvezli za 882 miliona evra: Trgovina sa svetom se i dalje odvija u značajnoj meri

MOŽDA je sve stalo u zemlji, ali srpski izvoz definitivno nije. Protok robe, poslednjih mesec dana, od kada je proglašeno vanredno stanje zbog pandemije virusa korona, tek je nešto manji, u odnosu na isti period prošle godine. Tako je, prema zvaničnim podacima Uprave carine, vrednost izvoza, u periodu od 15. marta do 15. aprila ove godine, iznosila nešto više od 882 evra, dok je u istom periodu lane on bio 1,14 milijardi evra.

Roba koja je ostvarila najveću vrednost u izvozu jeste kukuruz. Za mesec dana, Srbija je izvezla ove žitarice u vrednosti od 35 miliona evra. Uz to, naša zemlja je prodala pljosnate valjane proizvode od gvožđa, izolovanu žicu, električne provodnike, hartiju, karton, proizvode koji se upotrebljavaju za hranu, električnu energiju, pumpe za tečnost, cevi, creva, preparate za pranje i čišćenje, rafinisani bakar i legure od bakra i proizvode za pakovanje i transport robe. Uz to, iz Srbije su izašle jabuke, kruške, dunje, voće, pšenica, napolica, pojedini lekovi, prehrambeni proizvodi, nameštaj, elektromotori, električni generatori, hleb, peciva i kolači.

Podaci Uprave carine govore da su po vrednosti izvoza, među prvih 20 zemalja, gde je otišla roba iz Srbije - Nemačka, Bosna i Hercegovina, Rumunija, Rusija, Crna Gora, Italija, Severna Makedonija, Bugarska, Mađarska, Hrvatska, Slovenija, Poljska, Austrija, Češka, Holandija, Francuska, Turska, Velika Britanija, Kina.
- Samo je vrednost izvoza robe Nemačkoj 83 miliona evra, dok je u BiH otišla roba u vrednosti od 78 miliona evra - podaci su Uprave carina. - U Hrvatskoj je izvezena roba u vrednosti od 34 miliona, dok je u Crnoj Gori to iznosilo 50 miliona.

Kada je reč o najvećim izvoznicima u ovih mesec dana vanrednog stanja, prednjači kompanija HIBIS grupa "Srbija ajron end stil". Oni su prodali robu u vrednosti od 42,6 miliona evra. Za njima sledi "Grundfos Srbija", čiji je izvoz bio vredan 17,6 miliona. Od izvoznika, tu su i "Tetrapak" sa 17,3 miliona, "Henkel" čiji je izvoz bio 13,9 miliona, "Ziđin Bor" sa 12,8 miliona, "Sojaprotein" - 9,8 miliona, "Hemofarm" - 9,7 miliona, "Delta agrar" sa 9,6 miliona evra".

Da deo privrede nastavlja da radi, čak i uvećanim kapacitetom, svedoči primer "ITN grupe" iz Beograda, kompanije koja se bavi izvozom smrznutog voća i povrća. Oni su, od početka uvođenja vanrednog stanja, udvostručili izvoz svojih proizvoda.

- Velika je potražnja za zamrznutim voćem i povrćem, ali i drugim prehrambenim proizvodima - kaže Aleksandar Marković, izvršni direktor "ITN grupe". - To prevazilazi kapacitete firmi u Srbiji. Potražnja velikih trgovina širom Evrope, u Kini, Americi, Indiji i Emiratima, za našim zamrznutim voćem i povrćem, udvostručena je. Izvoz smo poslednjih nedelja duplirali. Ovo je trenutak koji treba iskoristiti kada je reč o srpskoj privredi i izvozu voća i povrća.


Kako Marković kaže, dok su u 2019. godini izvezli 10.000 tona, procenjuje se da će 2020. izvoz biti bar za 5.000 tona više zamrznutog voća i povrća.

- Poljska, koja nam je najveći konkurent kada je izvoz smrznutog voća u pitanju, trenutno prolazi kroz krizu na tom polju, i to je šansa za Srbiju - smatra Marković.

PRE KRIZE RASLI 10,8 ODSTO

PREMA podacima Republičkog zavoda za statistiku, spoljnotrgovinska razmena Srbije iznosila je u prva dva meseca ove godine 6,7 milijardi evra, što je rast od 10,8 odsto na godišnjem nivou. Izvoz je bio povećan za 11,5, a uvoz za 10,3 odsto. U tom periodu, izvezeno je robe u vrednosti od 2,83 milijarde evra. Najveće učešće u izvozu ima Vojvodina, a kada je reč o uvozu, tu je Beogradski region sa 47 odsto.