Stručnjaci kažu da je voćkama sneg dobro došao: Nema opasnosti za stabla u zasadima, biće rodna godina

Ovo, za "Novosti", kaže dr Milan Lukić, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku, koji, prema sadašnjim vremenskim uslovima i stanjima u voćnjacima, predviđa dobru godinu što se tiče rodnosti.

Mnogi voćari su se uplašili kada su svoje voćnjake u utorak ujutru ugledali pod snegom. Posebno su se prepali oni koji uzgajaju kajsije ili breskve, koje su u fazi vegetacije, odnosno cvetanja. Stručnjaci, međutim, ističu da se ova pojava neće loše odraziti na voćne vrste, niti će ošteti cvetove.

- Pored toga što će doprineti većoj vlažnosti zemljišta, što je u prethodnom periodu nedostajalo, jer padavina tokom zime nije gotovo ni bilo, sneg će imati i dodatnu funkciju - izolaciju biljke. On će cvetove zapravo zaštiti od moguće pojave mraza, koji bi jedino sada mogao da ošteti voće. Pored toga, sneg i zahlađenje kod ostalih vrsta koje još nisu ušle u period vegetacije, poput malina, prolongiraće početak vegetacije, što je dobro. Jer, što je kasnija vegetacija, to je manja mogućnost da će doći do pojave mraza - rekao nam je dr Lukić.

On je dodao i da čak ni osetljivoj i krhkoj malini neće smetati pojava ovog kasnog snega, pošto malina još nije započela vegetaciju i nalazi se u fazi mirovanja. Najbolje bi bilo, mišljenje je stručnjaka, da vegetacija započne u aprilu.

- Zasada, na osnovu onoga što zatičemo na terenu, možemo da predvidimo dobru godinu za voćne vrste. Nadam se da će tako i ostati i da će nas poslužiti vremenske prilike, a sva je verovatnoća da tako i bude - zaključio je dr Lukić.

Voćar iz Dragačeva Milan Savić, koji u svojim zasadima ima najviše stabala jabuka, šljiva i kajsija, kaže da se uplašio snega, ali ga, dodaje, ohrabruje to što temperature nisu ekstremno niske, odnosno nema "debelog" minusa.

- Kajsija je propupila, ostalo voće miruje. Najavljuju otopljenje narednih dana, a vlage u zemlji sada sigurno ima, tako da će vegetacija moći lepo da se razvija - kaže Savić.

Pojedini vlasnici voćnjaka u Banatu pale vatre i dime stabla kako bi ih zaštitili od mraza.