Svaku petu kafu pijemo na crno

BUDIMO se uz njen miris svakog jutra. Kafa je i potreba i navika. Zato ozbiljno pogađa sve kada joj cena raste. Ove godine poskupela je za više od 20 odsto, a situacija na svetskom tržištu kafe upozorava da bi mogla da bude još skuplja.

Manji rod podigao je tenziju među proizvođačima, kojima je najvažnije da obezbede dovoljne količine traženog zrna. Dodatni udarac dalo je i jačanje američkog dolara prema našem dinaru. I veća cena kafe na berzama bila je neminovna.

Cena sirove kafe počela je da raste u drugoj polovini 2016. godine, a najveća eskalacija bila je u poslednjem prošlogodišnjem kvartalu. Tako smo u ovu godinu ušli sa 50 odsto višom cenom sirove kafe u odnosu na najnižu cenu prošle godine.

- Dva su razloga za takav skok cene sirove kafe. Prvi je neravnomerna berba u Brazilu, odakle dolaze najveće količine naše kafe - navodi Andrej Bele, generalni direktor strateškog poslovnog područja kafa “Atlantik grupe”, vlasnika brenda “Grand kafa”. - Tačnije, nedostatak robuste conilon uslovio je rast njene cene koja je od marta porasla za 50 odsto. Istovremeno, cene minasa, koja nadomešta nedostatak robuste, povećale su se u istom periodu za 50 odsto. Drugi razlog je kurs američkog dolara koji je jačao, što je posredno uticalo na rast cena kafe.

Upravo zato su, tvrde u “Grand kafi”, početkom godine povećali proizvođačke cene za 10 odsto. Kažu da je to minimum u odnosu na kretanje cena na svetskoj berzi.

- S obzirom na to da je deficit robuste, osim u Brazilu, zabeležen i u svim regijama, od Indije, preko Azije, Vijetnama, Indonezije, do Afrike, pržioničari nedostatak robuste nadomešćuju nabavkom arabike, tako da je trenutno “panika” na tržištu da se uopšte nađu i obezbede potrebne količine kafe, što samo još više podiže tražnju i podstiče dalji rast cena kafe na berzi - navodi Bele.

Prema rečima Siniše Daničića, generalnog direkora kompanije “Štraus Adijatik”, vlasnika brendova “Donkafa” i “C kafa”, kafa iz nove berbe s međunarodnih tržišta u Srbiju je stigla već s prvim danima ove godine, što se direktno odrazilo na cenu pakovanja u našoj zemlji.

- Povećanje akciza usled usklađivanja s rastom cena na malo u 2016. i jačanje američke valute, pored ogromnih poteškoća koje je uzrokovao loš rod kafe, dodatno su otežali poslovanje svih proizođača kafe - kaže Daničić. - Sve to nas je primoralo da posle više od dve godine korigujemo maloprodajne cene.

Daničić kaže da je najveći skok cena, od čak 60 odsto, zabeležen kod arabike rio minas. To se odrazilo i na tržište Srbije, jer se upravo ova kafa najviše pije na našem tržištu. Prema njegovim rečima, to jasno pokazuje da naši potrošači pre svega cene kvalitet. Dodatni problem za proizvođače kafe je i činjenica da je Brazil jedini proizvođač rio minas kafe na svetu. Poskupljenje nije mimoišlo ni ostale arabike, čije su cene porasle od 20 do 35 odsto, a najviše robusta.

- Kada na cenu u preradi dodate poreze i akcize, kao i PDV, uz trgovačku maržu, dobijate cenu na polici - kaže Bela. - Na drugoj strani, kafa koja uđe na tržište van carinskog nadzora, kao i kafa s nedeklarisanim dodacima, zbog mogućnosti formiranja nižih cena, predstavlja direktnu nelojalnu konkurenciju. Da se razumemo, postoje surogati za kafu koji su dozvoljeni i, ako neko već nešto dodaje u kafu, važno je da to jasno naznači u deklaraciji. U suprotnom, potrošače direktno dovodi u zabludu da piju čistu kafu za manje para, što je prevara.

Prema nekim procenama, u Srbiji se, od ukupne potrošnje kafe, na sivom tržištu godišnje nađe oko 20 odsto kafe, što znači da ilegalno uđe najmanje 4.000 tona. Jednostavnom računicom, to predstavlja gubitak za državu od bar tri do četiri miliona evra godišnje. Poseban problem je i kvalitet kafe iz nelegalnih tokova, koja ne prolazi nikakvu kontrolu.

- Upravo zbog toga “Grand kafa” se već godinama zalaže za suzbijanje sivog tržišta kafe u Srbiji i uvođenje akciznih markica na kafu po ugledu na ostalu akciznu robu - ističe Bela. - Zadovoljni smo time što su naši razgovori urodili plodom, jer je krajem decembra prošle godine Skupština Srbije usvojila izmene Zakona o akcizama kojima se uvode akcizne markice i na kafu, s primenom od 1. januara 2018. godine.

Poljoprivredna inspekcija pod kontrolom drži 321 proizvođača kafe u Srbiji. Tokom lanjskih provera, od 126 pržionica kafe, u pet su inspektori otkrili da koriste surogate.

- Neodgovorni proizvođači su time potrošače dovodili u zabludu, jer su umesto pržene mlevene kafe kupovali prženu mlevenu kafu sa surogatom - kažu u Poljoprivrednoj inspekciji Ministarstva poljoprivrede..

S obzirom na to da nikako Srbija ne uspeva da otvori Nacionalnu laboratoriju za ispitivanje ispravnosti i kvaliteta hrane, kakvu kafu piju potrošači u Srbiji zavisi uglavnom od proizvođača. Veliki proizvođači imaju svoje laboratorije i provere kvaliteta. Za male su takve analize nemoguća misija.

PREKRŠILI PROPISE

Prisustvo surogata u kafi utvrđeno je kod: SZTGUR “Biseri” (Orašac, Aranđelovac), “Sandra prestiž plus” doo (Aranđelovac), “Marko kafa” d.o.o. (Kragujevac), Z.T.R. i agencija “Fontana fruit, ADDS”, (Pančevo), “Centar M” (Nakovo, Kikinda). To su, analizom, utvrdili poljoprivredni inspektori.