Javni dug Srbije konačno prestao da raste

DO kraja septembra Uprava za javni dug Srbije na prodaju će ponuditi državne zapise u vrednosti od 10 milijardi dinara. Precizan kalendar koliko država planira da se još zaduži u preostalom tromesečju do kraja godine još nije objavljen. Inače, budžetom za ovu godinu predviđeno je da se u republičku kasu, od emitovanih državnih hartija od vrednosti, slije ukupno 450 milijardi dinara sa domaćeg i još 122,5 milijardi dinara sa međunarodnog tržišta. Ipak, iako je javni dug Srbije do sada premašio 24 milijarde evra i dostigao 72,5 odsto BDP, procene Fiskalnog saveta su da će se u ovoj godini zaustaviti njegov rast.

- Oštro smanjenje fiskalnog deficita u ovoj godini zaustaviće dalji rast javnog duga, koji će na kraju 2016. najverovatnije iznositi od 76 do 77 odsto BDP, što predstavlja smanjenje u odnosu na 2015. godinu, kada je iznosio 77,3 odsto BDP - ističe Fiskalni savet u svojoj analizi. - Zahvaljujući snažnom rastu naplaćenih javnih prihoda fiskalni deficit u 2016. biće, po svemu sudeći, praktično upola manji od planiranih četiri odsto BDP-a i iznosiće oko dva odsto BDP-a. Uz deficit na nivou od oko dva odsto BDP-a ili nešto iznad toga, stvaraju se realni preduslovi za zaustavljanje nekontrolisanog rasta javnog duga Republike Srbije, koji je bio prisutan praktično u čitavom periodu od izbijanja svetske ekonomske krize u jesen 2008.

Fiskalni savet ukazuje da će pozitivan uticaj na kretanje relativne zaduženosti zemlje u ovoj godini svakako dati i solidan realni rast BDP-a, koji bi prema trenutnim procenama mogao da iznosi oko 2,5, umesto prvobitno prognoziranih 1,8 odsto. S druge strane, u smeru povećanja javnog duga mogla bi da deluje blago slabljenje dinara u odnosu na evro i dolar, što je trend koji je obeležio prvih sedam meseci 2016, kao i delimično popunjavanje prethodno potrošenih depozita države.

- Takođe, u narednih nekoliko meseci očekujemo da će EPS povući kredit EBRD-a u iznosu od 200 miliona evra za koji je garantovala država, a namenjen je finansijskom restrukturiranju ove kompanije, pa će se u tom iznosu povećati indirektne obaveze države - ističe Fiskalni savet u svojoj analizi.

IZBEGNUTA OPASNOST

- Iako je neposredna opasnost od izbijanja krize javnog duga trenutno izbegnuta, ona nije trajno otklonjena, a Srbija je i dalje prezadužena zemlja - ukazuje Fiskalni savet. - Dovoljan je, naime, samo jedan spoljni "šok" i recesija, poput one iz 2008. godine, da javni dug ponovo počne da raste, znatno premaši nivo od 80 odsto BDP-a i zemlja se ponovo nađe na korak od izbijanja krize javnog duga. Dodatni problem predstavljaju nereformisana javna i državna preduzeća: EPS, RTB "Bor", "Srbijagas"..., jer njihovi veliki dugovi i loše poslovanje mogu i u budućnosti opet padati na teret građana i snažno povećavati javni dug nezavisno od budžeta opšte države.