Četiri poreza potroše na „crno“

DOK građanima zaračunavaju veće poreze na imovinu, opštine bez kontrole i, praktično, na crno, troše višestruko više novca. Analiza Državne revizorske institucije pokazala je da je 27 opština u Srbiji za godinu dana, mimo zakona, potrošilo gotovo četiri puta više novca nego što su naplatile od poreza na imovinu! Od 22,26 milijardi prihoda, 6,6 odsto pristiglo je u njihove budžete od poreza na imovinu, dok je čak 20 odsto ove sume utrošeno - bez zakonske osnove. Među ključnim nepravilnostima su: uvećane plate, sakrivene donacije, isplaćeni milioni dinara na ime stimulacije zaposlenima u opštinskim upravama, ali i onima koji nemaju ugovor o radnom odnosu, plaćanje stipendija deci svojih radnika, razne dotacije sportskim klubovima samo uz potpis predsednika opštine...

- U 27 opština kod kojih je DRI sprovela reviziju u 2014. godini, a u vezi sa finansijskim izveštajima za 2013, na ime poreza na imovinu naplaćeno je 1,468 milijardi dinara - rečeno je "Novostima" u ovoj instituciji. - Ukupni prihodi ovih 27 opština iznosili su 22,263 milijarde dinara. To znači da se 6,6 odsto, od ukupnih prihoda opština, odnosilo na prihode po osnovu poreza na imovinu.

Analiza državnih revizora pokazala je da su lokalne samouprave nepravilo potrošile oko 5,08 milijardi dinara, a te nepravilnosti se, u procentima, kreću od 7,5 do 44 odsto. Od lane kontrolisanih, najmanji procenat nepravilnosti imao je Paraćin 7,44 odsto. A, najveći Žitorađe i Merošina - 44 odsto. To, praktično, znači da su Žitorađe i Merošina skoro svaki drugi dinar nepravilno potrošili.

Na spisku lane kontrolisanih bili su: Vrbas, Aleksinac, Bor, Veliko Gradište, Nova Crnja, Niška banja, Medijana (Niš), Pantelej (Niš), Stari grad (Beograd), Rakovica (Beograd), Mladenovac...

Može samo da se pretpostavi da je, u prošloj i ovoj godini, procenat razrezanog poreza od imovine porastao u odnosu na ukupne budžete opština, s obzirom na to da su građani dobijali znatno veća rešenja u odnosu na 2013. godinu.

Porez na imovinu u slučaju Beograda nije nimalo beznačajan prihod. U budžetu za ovu godinu prestonica na ovoj stavci očekuje priliv od 12,1 milijardu dinara, što je oko 15 odsto ukupnih primanja beogradske "kase". Taj iznos taman pokriva sve gradske subvencije. S druge strane, kada bi gradski poreznici ispunili plan, to bi bilo više nego dovoljno za isplatu plata svim zaposlenima. Čak bi i pretekle 1,3 milijarde dinara.

Značajan deo ukupne sume poreza na imovinu stiže od preduzeća. Uvećane brojke nisu mimoišle ni njihova poreska rešenja. Pojedine prestoničke firme na ime poreza na imovinu ove godine trebalo bi da daju i nekoliko puta više novca.

- Najveći udar firme su preživele prošle godine - kaže Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku. - Tada je porez nekima porastao i 800 odsto, jer je obuhvatio i nekadašnju naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta. I sada je porez porastao. U pojedinim opštinama on je uvećan zaista samo za procenat inflacije, ali ima slučajeva da je veći od 20 do 50 odsto. Izgleda da pojedine lokalne samouprave nisu bile zadovoljne primanjima budžeta.

ZAPOŠLjAVAJU REDOM

ONO što je, po rečima državnih revizora, zajedničko svim opštinama u Srbiji jeste - da njihovi zaposleni imaju veću obračunatu platu u odnosu na propise koji to regulišu. Samo su iznosi "prebačaja" različiti od opštine do opštine.

Upošljava se i više ljudi od dozvoljenog broja. Lokalne samouprave su, prema podacima Ministarstva finansija, proteklih godina zaposlile gotovo tri hiljade ljudi više nego što im je država odobrila.