Tajni vojni pakt između FNRJ i Amerike: U Koreji je potpisano primirje. Staljin je umro. Titu je laknulo

KRAJEM šezdesetih godina analitičari tek preimenovane i, posle pada Aleksandra Rankovića, reorganizovane Službe državne bezbednosti (nekadašnje zloglasne UDBE) unosili su izmene u postojeću klasifikaciju unutrašnjih neprijatelja.

DA li je Titova Jugoslavija bila član Severnoatlantskog pakta. Odgovor na ovo pitanje je teži nego što to na prvi pogled izgleda. Američki senator Dvajt Ajzenhauer (zapovednik američkih trupa u Evropi tokom rata i kasnije američki predsednik) 1952. godine predložio je da Jugoslavija, zajedno sa Grčkom, Turskom, Španijom i Portugalijom bude primljena u Severnoatlantski pakt: „Ne morate biti veliki vojnik da bi znali koliki je značaj za slobodu... uključivanje ovih zemalja: Španije, Turske, Grčke i Jugoslavije”. S vojnog stanovišta to je bilo logično: NATO je u to vreme stvarao svoje južno ..krilo”. četiri zemlje su bile „karike koje nedostaju” na jugu i njihov prijem bi trajno zatvorio pristup Sovjetima u Sredozemlje.

Američki oficiri su februara 1951. godine ocenili da bi gubitak Jugoslavije i Grčke „gotovo sigurno onemogućio adekvatnu odbranu Zapadne Evrope”. S Titom na svojoj strani verovali su da mogu da brane i Austriju, Grčku i Tursku pošto je Jugoslavija prihvatila da čuva „ljubljanska vrata” i prilaze Trstu, Gorici, Vilahu i Klagenfurtu s tri armijska korpusa i uz podršku NATO-a iz vazduha i s mora (general Omar Bredli je hteo da pošalje i kopnene trupe). U proleće 1952. američka Vrhovna komanda je želela da prerasporedi američke vojnike iz Trsta u područje Ljubljane a formalni vojni sporazum nije potpisan pošto je Tito i dalje bio u sporu sa Italijom povodom Trsta. Iako Tito nije hteo da uđe u NATO, Grčka i Turska su primljene 1952. godine i time je otvorena nova mogućnost vojnog povezivanja Jugoslavije sa Zapadom. Tito je iskoristio priliku i izrazio interes za grčki predlog o tripartitnom odbrambenom savezu Jugoslavije, Grčke i Turske.

Na britansku inicijativu, tri zemlje su februara 1953. godine sklopile ugovor o prijateljstvu koji je predviđao koordinaciju vojnih komandi, Turska je aktivno zagovarala prijem Jugoslavije u NATO a Tito se interesovao za Evropsku odbrambenu zajednicu i planove o stvaranju EZ. Jedino je Italija zbog Trsta bila protiv.

NA KRAJU su tri zemlje na Bledu potpisale „Ugovor o savezu, političkoj saradnji i uzajamnoj pomoći” s važenjem na 20 godina. Ako mu Balkanska federacija nije uspela, Balkanski pakt jeste, Jugoslavija je posredstvom Grčke i Turske uključena u američke odbrambene planove i Tito je mogao da odahne. U Koreji je potpisano primirje. Staljin je umro.

Staljinova smrt i borba za njegovo nasleđe su promenili vojno-politički položaj Jugoslavije i smanjili njen interes za približavanje Zapadu. Kada mu je sovjetski ambasador u Beogradu, Vasilije Valjkov, predao pismo Staljinovog naslednika Nikite Hruščova s predlogom o normalizaciji odnosa u Titu se verovatno probudio komunista, smer jugoslovenske diplomatije se promenio a Tito je počeo da koristi Balkanski pakt u cilju normalizacije s novim sovjetskim rukovodstvom. Još neko vreme će, međutim, morati da koketira sa Amerikancima pošto je sporazum o Trstu, tzv. Memorandum o razumevanju, sklopljen tek avgusta naredne godine i to posle krize u kojoj je Tito tenkovima hteo da uđe u Trst zbog brzopletog De Gasperijevog pokušaja da iskoristi njegovo otvaranje prema Moskvi. Iako Jugoslavija nikada nije zvanično istupila iz Balkanskog pakta Tito će na njegovu dvadesetodišnjicu lakonski odgovoriti da je on za Jugoslaviju ispunio svoju svrhu i da ga smatra dalje nevažećim. Hruščov i njegove ideje o destaljinizaciji izazvaće paniku u sovjetskom bloku od Budimpešte do Pekinga. Amerikanci su i dalje bili zadovoljni. Kada je 1954. godine posetio Tita na Brionima, tadašnji američki državni sekretar i žestoki antikomunista Džon Foster Dals je nadahnuto izjavio: „Moj najsrećniji dan u životu je bio dan kada sam upoznao maršala Tita”. Đaci u jugoslovenskim školama i analitičari CIA su još dugo morali da pišu pismene radove na istu temu.