Nega, pomoć i društvo: Penzionerski klubovi bitni su za lepšu i lakšu starost

J. GOČANIN

petak, 03. 07. 2020. u 18:00

Нега, помоћ и друштво: Пензионерски клубови битни су за лепшу и лакшу старост

Foto Tanjug

Dnevni boravak zadovoljava socijalnu, psihološku, dravstvenu i fizičku dimenziju života
TREĆE doba života Beograđani ne moraju da dožive sami. Sudeći po broju dnevnih boravaka za stare osobe koji postoje samo u Beogradu i njihovim mnogobrojnim korisnicima, koji ih rado posećuju, onda je harmoničan, pozitivan i porodičan ambijent bez sumnje karakteristika ovih ustanova. Ponekad našim najstarijim građanima nisu toliko potrebne nega i pomoć koliko im fali društvo, ne bi li s nekim ublažili samoću. Kroz aktivnosti u dnevnim boravcima oni zadovoljavaju socijalnu, psihološku, zdravstvenu i fizičku dimenziju života, a "starost je doba koje čeka sve nas, pa je treba učiniti kvalitetnom" - parola je kojom se vode čelnici ovih ustanova.

Tokom vanrednog stanja i pandemije virusa korona, vrata dnevnih boravaka za stare bila su zatvorena. Osim toga, izolovani u svojim domovima bili su i svi ljudi stariji od 65 godina.

- Nametnuta ograničenja penzionerima su teško pala. Veliki broj njih vodi stvaran život u ovakvim klubovima, koji su im veoma važni za kvalitet života. Vremena su se promenila, uloga baka i deka nije samo čuvanje unučadi, jer imaju pravo i na svoj lični život - objašnjava psiholog Spomena Milačić.

KURSEVI ZA sve članove beogradskih klubova na raspolaganju je i učenje iz zadovoljstva, kroz edukativno-kreativne programe koji su u ponudi. To su kursevi dekupaža, engleskog jezika, makrame, štrikanja, heklanja, fotografije i slikanja, rekreativne vežbe...

Prema rečima naše sagovornice, opštine Stari grad i Novi Beograd su dosta dobro pokrivene mrežama penzionerskih klubova, kao i svi ostali delovi prestonice. To nije slučajno i nije zanemarljiva činjenica. Ove ustanove, kaže, postoje iz davnih vremena koja mi i ne pamtimo.

- Migracije koje se vekovima dešavaju pogađaju naše najstarije, deca im odlaze. Potomci trećine najstarijih koje poznajem su negde po svetu, a viđanje preko "Skajpa" za njih nije život. Mogu da vode taj virtuelni način življenja, ali im je, osim takvog, neophodan i stvarni, upravo onaj koji ostvaruju u klubovima za stare. Tamo stiču poznanstva, idu na izlete, a dolazi čak i do sklapanja brakova. Te ustanove su njima sve - nastavlja Spomena.

Korisnicima dnevnih boravaka na raspolaganju su i novine koje ove ustanove dobijaju. To je njihov glavni izvor informacija, kaže sagovornica, da uvek budu u toku. U klubovima postoji ritam za svakog čoveka. Prilagođeni su ranoraniocima, onima koji dolaze na popodnevno druženje, ali, kaže, i onima koji dolaze samo na kafu ili ručak.

- Važno je da im ovakva ustanova bude u kraju, da uvek imaju gde da odu. Iscrpljeni su od izolacije, to je protiv svakog zdravlja. Bitno je da im se dnevni boravci ne ukidaju, a ako već treba da se "štedi", nek ukinu mogućnost obroka u tim mestima, ali nikako događaje, večernja ili dnevna druženja - preporučuje ona.

Foto N. Skenderija

S druge strane, predsednik Sindikata udruženja penzionera Srbije Miša Radović kaže da su dnevni klubovi svakako socijalno potrebni, odnosno neophodni, ali da se njegova organizacija fokusira na sistemske stvari.

- Podržavam te ustanove, tu se ljudi druže i zabavljaju, naravno da treba da postoje, veoma je bitna socijalna i psihološka dimenzija života koja se tu ostvaruje - priča Miša. - Ipak, mi se bavimo statusom penzionera. Borimo se da im se vrati iznos penzija koji su zaslužili, da se usvoje zakoni koji bi ih konačno "ostavili na miru".

BROJKE * 750 zaposlenih u klubovima
* 24 dnevna centra u prestonici
* 9.322 korisnika u Beogradu

Država deli razne vaučere, kaže, na koje najstariji imaju potpuno pravo. Ali treba obezbediti uslove prvenstveno za život, pa onda i one druge. Da penzioneri budu na poziciji da mogu sami da biraju gde će na odmor, na lečenje, a i na druženje.

- Našli smo se na marginama događaja ove celokupne situacije s pandemijom virusa korona. Bili smo zatvoreni 65 dana, kažu, štitili nas, a mi se sad oporavljamo od te zaštite - pomalo razočarano govori Miša. - Smatram da nisu morali sve mere odjednom da povuku, "pustili" su nas sada, kada je virus ponovo rizičan, a uglavnom svi penzioneri boluju od šećera, problema sa krvnim sudovima ili od srčanih tegoba. Trenutno smo prepušteni sami sebi, a doskoro nam je upravo to falilo - da sami o sebi brinemo.


IZOLACIJA NAJTEŽA NAJSTARIJIMA

PSIHOTERAPEUTI su saglasni u tome da je izolacija u vreme virusa korona najteža upravo penzionerima, što je po nekim merilima potpuno normalno. Oni se osećaju donekle sputano, a posebno oni koji imaju probleme s kostima, mišićno-koštanim oboljenjima, i kojima je kao terapija savetovana šetnja, odnosno fizička aktivnost.






Pratite nas i putem iOS i android aplikacije