DOKTORKA Urgentnog centra u Šapcu Jovana Veselinović uputila je očajnički apel onima koji su, umesto da sede kući, šetali i rekrerali se u jeku epidemije virusa korona.

Ona ih poziva da se urazume i ozbiljno shvate krizu u kojoj se nalazimo umesto da roštiljaju po Košutnjaku. Poziva i vernike da se drže hrišćanskih načela i misle na druge, a kakve posledice ovakvog ponašanja trpe medicinari pokazuju na primeru sebe i svojih kolega.

Njeno snažnu poruku prenosimo u celosti:


"Put do pakla popločan je često dobrim namerama. Teško je biti namerno zao. Zato je očito lako biti namerno nezainteresovan, nemaran, nepravedan.

Sada želim da se postavim sasvim lično. Ako poznajete nekoga ko je juče ili danas šetao na Adi, ili roštiljao na Košutnjaku, što je i fotografijama zabeleženo, volela bih da ga pitate (eto sasvim lično, i izvinite na tome) kada ću ponovo moći da se grlim sa svojim roditeljima. Nedeljama im ne prilazim.

Pitajte ih kada ću moći ponovo sa sestrom da gledam film, a da ne stavim masku i ne teram je dalje od sebe kad se nehotice previše približi.

Kada ću uspeti da oporavim ruke, dehidrirane i izranjavane agresivnim pranjima. Kada će ovih 80 km od mene do člana moje porodice prestati da bude tako nepremostiva daljina. Pitajte ih kada će moje koleginice moći bez straha da spavaju sa svojom decom.
Kada će hirurška maska u bolnici prestati da važi za najdragoceniji resurs ovovekovne civilizacije. Kada ćemo opet mirno smeti da stupimo u dedinu sobu. Kada će zaposlenje lekara u očima drugih ponovo biti neizmerna radost, umesto što je pritiskajuća briga.

Pitajte ih, jer oni znaju odgovor, taman koliko i oni koji su im rekli da ostanu kući. I koji su pre toga završili velike škole medicinske struke.

Pitajte i one što istom kašikom uzimaju Hristovu krv i telo. Zar nije jedno od osnovnih hrišćanskih načela: MISLI NA DRUGOGA. Bog koga ja poznajem se ne bi ljutio da se zaključaju crkvena vrata dok ne prodju ovi izazovi. Jer ko hram nije našao u sebi, neće ga naći ni pred jednim popom.

Znaju odgovor oni što idu i dalje u bezbrižna okupljanja, jer kad oni shvate da će samo jedno nečije kijanje dati neke asimptomatske nosioce, a oni neke obolele, i kroz dalje sumnje i neizvesnosti, biće više povlačenja zdravstvenih radnika sa posla, daljom aproksimacijom i ugroženosti članova njihovih porodica, onda će biti jasno da nije to 5 ljudi sa kojima veselo dele pivo i ćevape, već možda i 105, koji možda više neće biti zdravi.

Tada kada oni shvate, da je kućni prag sada kapija na kojoj se lome velike odluke, onda će oni najstručniji među nama možda moći da kažu kada će to sve biti drugačije, odnosno ponovo isto kao nekada."