Društvo

Decenija smrti akademika Mihaila Markovića: Našeg velikana inostrane enciklopedije vode kao najvećeg srpskog filozofa

Lj. B.

08. 02. 2020. u 08:42

Povodom desetogodišnjice Markovićeve smrti, u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti održan je naučni skup u čast čoveka koji je bio jedan od najznačajnijih srpskih i svetskih mislilaca 20. veka

Деценија смрти академика Михаила Марковића: Нашег великана иностране енциклопедије воде као највећег српског филозофа

ŽIVEO je u vremenu punom istorije, rata i mira, optimizma i tragedije, ideologije i realnosti, stvaralaštva i dogmatizma. Inostrane enciklopedije ga vode kao najvećeg srpskog filozofa. Srpska kultura će ga pamtiti kao naučnika koji joj je služio čisto i do kraja, kao nastavnika koji je podigao letvicu ove profesije, kao čestitog branioca patriotskih vrednosti, kao borca za društvene, političke i nacionalne ideje.

Ovo o velikanu srpske filozofske misli Mihailu Markoviću kaže prof. dr Zoran Avramović. Povodom desetogodišnjice Markovićeve smrti, u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti održan je naučni skup u čast čoveka koji je bio jedan od najznačajnijih srpskih i svetskih mislilaca 20. veka.

A kako je akademik Marković video naše državne i nacionalne prioritete podsetio je Živadin Jovanović, nekadašnji šef diplomatije:

- Zalagao se za očivanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, smatrao je da se ne smemo odreći prava da pitanje Kosmeta pokrenemo u drugačijim, povoljnijim uslovima. Bio je za članstvo u EU pod jednakim uslovima pod kojima su primljene i druge zemlje regiona, nikako po cenu odricanja od KiM.

Pročitajte i: Preminuo novinar Dragoljub Žarković

Da je akademik Mihailo Marković bio briljantan um i ličnost od integriteta, smatra prof. dr Milanko Govedarica.

- Nije izdao nijednu od svojih brojnih intelektualnih i životnih ljubavi - rekao je Govedarica.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

неимени

08.02.2020. 09:53

( 8 ) ( 1 )

Из интервјуa датог недељнику НИН децембра 1999. Потребни су векови да би нешто „победило“ или „било поражено“. Сем тога, ми врло разноврсне и сложене процесе произвољно укалупљујемо у просте одсечне речи, на пример: „лево“, „десно“, „капитализам“, „комунизам“. Додуше, ми то морамо да радимо да бисмо могли да мислимо. При том, што је речник једноставнији, одступања од стварности су грубља, што је он богатији, артикулисанији – ближи смо истини.

( 8 ) ( 1 )