MEĐU najvećim zagađivačima životne sredine u Srbiji su termoenergetski i industrijski sektor, koji štetne gasove emituju tokom cele godine. U zimskom periodu njihov uticaj nije ključni, jer sada udišemo povišene količine praškastih materija koje stvaraju ložišta i automobili.

Iako su u ove velike sektore uložene stotine miliona evra, još nisu ispunjeni svi potrebni ekološki standardi, koje propisuju evropske regulative. I dalje imamo prljavu industriju i stare industrijske pogone, a procena je da bi samo za saniranje emisije iz 227 industrijskih emitera štetnih materija bile potrebne 1,3 milijarde evra.

U Elektroprivredi Srbije ističu da su uložili oko 500 miliona evra u projekte u kojima se unapređuje kvalitet životne sredine tokom poslednjih 15 godina. Završena je zamena elektrofiltera, pa su emisije praškastih materija 2,5 puta manje 2018. nego 2011. godine. Prioritet je, govore u EPS, ulaganje od oko 650 miliona evra u izgradnju sistema za odsumporavanje dimnih gasova, kao i smanjenje emisije azotnih oksida u termoelektranama. Planirani su projekti za preostala dva bloka u TENT A, kao i blokove u TENT B, TE "Kostolac A".

Ipak, u izveštaju Fiskalnog saveta navedeno je da EPS ne zadovoljava sve ekološke propise, pa je ovo preduzeće pojedinačno najveći zagađivač životne sredine u Srbiji. Takođe, EPS se obavezao da će do 2027. godine ispuniti zahteve EU, koji se odnose na zagađivanje vazduha, vode i zemljišta iz njihovih termoelektrana, u šta je potrebno uložiti oko 800 miliona evra. I to za odsumporavanje, denitrifikaciju i otprašivanje dimnih gasova, za izgradnju sistema za upravljanje otpadom i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

PROČITAJTE JOŠ - ALARMANTNO ZAGAĐENjE VAZDUHA: Čak pola godine dišemo otrove!

Nije, međutim, Elektroprivreda Srbije glavni i jedini zagađivač. Naša zemlja i dalje ima crne tačke teške industrije u Pančevu, Smederevu, Boru... Problem sa trovanjem vazduha, zemlje i vode već nekoliko decenija ima i Pančevo, zbog svoje "ozloglašene" Južne industrijske zone i fabrika Rafinerije nafte Pančevo i Petrohemije.

Naftna industrija Srbije je od 2009. godine u zaštitu životne sredine uložila više od 13 milijardi dinara, a najviše sredstava otišlo je upravo u Rafineriju nafte Pančevo, na čiju modernizaciju je potrošeno 500 miliona evra. Time su smanjene i emisije štetnih gasova, a i koncentracije benzena su manje od vrednosti propisanih standardima EU, dok su isparenja štetnih materija prilikom utovara cisterni na auto-punilišta svedena na nulu. Oko 100 miliona dinara su investirali u Pogon bitumena u Rafineriji.


BENZEN ZAUSTAVLjA PROIZVODNjU

OSIM sa praškastim materijama, Pančevo kuburi i sa kancerogenim benzenom iz Rafinerije. Kada gradska merenja zabeleže povećane koncentracije benzena, NIS je u obavezi da obustavi manipulaciju u proizvodnji, dok se ne steknu bolji vremenski uslovi.