Đurović: Srbija mora da radi na integraciji migranata i regulisanju njihovog položaja

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović izjavio je da Srbija u 2019. godini mora da radi na integraciji i regulisanju položaja migranata, koji već neko vreme borave u zemlji, kako bi imali pravno uređen položaj, prava i obaveze.

"Za Srbiju i ceo Balkan izazov u 2019. godini je kako da se udome migranti, kako da se reši njihov položaj i kako da se uopšte izađe na kraj sa migracijom. Migranti ilegalno bez pravno regulisanog položaja ostaju na Balkanu i po nekoliko godina, iako ga posmatraju kao privremnu destinaciju", rekao je Đurović agenciji Beta.

PROČITAJTE JOŠ: TRAGEDIJA U ŠIDU: Migranta ubila struja, pokušao da se popne na voz

On je istakao da se migranti koji borave u zemlji godinu, dve ili više godina ne mogu tretirati kao da su "u prolazu", jer je očigledno da su započeli život u Srbiji.

Naveo je da se ne može očekivati da će migracija proći i da niko od migranata neće ostati u Srbiji, već da to pitanje treba urediti tako što će im se omogućiti da žive legalno, budu vidljivi za sistem, te da imaju prava i obaveze.

PROČITAJTE JOŠ: DAN MIGRANATA U OBRENOVCU: Kolo vodi Junis iz Avganistana

"Ti ljudi žive kod nas i moraju imati uređen položaj, prava i obaveze. Ne možemo da očekujemo da će, ako zažmurimo, oni nestati ili proći. Zato u 2019. mora da se razmišlja o tome šta sa ljudima koji ostaju. Neophodna je integracija i inkluzija u društvo, kao i pravljenje sistema koji funkcioniše - da se brzo odlučuje da li oni zaslužuju azil ovde i da se onda prema tome preduzimaju mere", kazao je Đurović.

Srbija je i dalje mesto gde migranti borave sve duže zbog ilegalnih guranja iz susednih zemalja - Hrvatske, Mađarske, Bosne i Hercegovine i Rumunije, ocenio je Đurović i dodao da Srbija za migrante već jeste neka vrsta tampon zone odnosno mesta između njihove željene destinacije - neke od zemalja Zapadne Evrope i zemalja Azije.

"Migranti i dalje svakodnevno ulaze u Srbiju. Nije reč o dramatičnim brojevima, ali ulaze. Situacija se na terenu ništa ne menja. Mi i dalje ostajemo mesto u kome ljudi ostaju, ali je problem što ostaju ilegalno. Sve više ljudi, tačnije stotine njih živi u Srbiji duže od godinu dana. Oni ne uspevaju da napuste zemlju i u njoj žive ilegalno. Broj azila je neprihvatljivo mali", kazao je Đurović i dodao da su izmene Zakona o azilu samo pogoršale situaciju jer su azilne procedure postale restriktivnije.

Po podacima Centra za pomoć i zaštitu tražiocima azila, u Srbiju je u 2018. godini ušlo najmanje 27.000 migranata, najveći broj njih je prošao dalje, ali u zemlji i dalje ima najmanje između 5.000 i 6.000 migranata.

Prema Đurovićevim prognozama, Beograd i druge urbane sredine u Srbiji postaće multietničke, jer će polako primati te ljude bez obzira na to da li ljudi u zemlji to hoće ili ne.

"Njih ima, žive ovde. Reč je o stotinama ljudi. Najveći broj migranata uprkos tim ilegalnim guranjima nekako uspeva da pređe Balkan, ali ima i onih koji borave ovde mnogo duže nego ranije", kazao je Đurović.

Navodeći da nijedan maloletnik bez pratnje roditelja u Srbiji nije dobio azil i da ih nerešeni pravni položaj izlaže rizicima od različitih zloupotreba, Đurović je kazao da je to jedan od pokazatelja koji treba da bude alarm da se mora ozbiljno razmišljati o migracijama.

Takođe, dodao je on, u Srbiji ima 16 centara namenjenih za prihvat migranata i privremeni boravak od 24 časa, a u kojima migrante ostavljaju da žive.

Kao primer izdvojio je centar u Adaševcima u kojem, kako je naveo, "ljudi žive već nekoliko godina i to bez pravnog statusa, potpuno ilegalno".

"Obezbeđuje im se nešto hrane i krevet, a ti centri nisu namenjeni njihovom životu, već privremenom boravku", kazao je Đurović.

Poručio je da Srbija mora migracijom da se bavi na profesionalan, ozbiljan, dugoročan i planski način.

"Migracija je veliko pitanje o kojem Srbija ne razmišlja uopšte", rekao je Đurović i dodao da se mora misliti o tome kako u perspektivi rešiti to pitanje.