Beli dvor još čeka vlasnika, rešenje ni na vidiku

V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ

ponedeljak, 24. 12. 2018. u 17:02

Бели двор још чека власника, решење ни на видику

Beli dvor je samo deo dvorskog kompleksa na Dedinju, koji se prostire na 134 hektara

Već sedam godina kasni se sa donošenjem propisa o kraljevskom zdanju, treba odrediti status ne samo dvorova, već i parka, nameštaja...

SA ulaskom u 2019. Srbija će ući u osmu godinu od kad dinastija Karađorđević s nestrpljenjem očekuje donošenje posebnog zakona o Belom dvoru. Njime bi trebalo da bude rešeno pitanje vlasništva nad najpoznatijom nekretninom u državi, ali i pitanje ko će u njoj i da li će iko stanovati - da li će tu ostati prestolonaslednik ili će ga deliti s ostalim naslednicima.

Donošenje ovog propisa predviđeno je Zakonom o vraćanju imovine i obeštećenju iz 2011, u kom se doslovce kaže da je dvorski kompleks na Dedinju izuzet iz naturalne restitucije i da će njegov statut biti rešen posebnim zakonom. Za donošenje ovakvog akta, međutim, izgleda da niko nije nadležan, niko ga ne priprema, niti bilo ko ima odgovor zašto kasni.

- Nemam saznanja da je u pripremi bilo kakav propis o Dvoru, mada je ključan za rešavanje pitanja restitucije dinastije Karađorđević - kaže advokat Zoran Živanović, koji je zastupao prestolonaslednika Aleksandra u postupku povraćaja imovine. - Posebnim zakonom trebalo bi da se odredi status ne samo dvorova i parka, već i nameštaja, umetnina, dvorskog inventara... Država će odlučiti da li će kompleks ostati državni ili privatni. Ukoliko ostane državni, odlučiće ko će u njemu živeti.

Na primer, može da odluči da vlasnik bude država, a držalac kao i do sada prestolonaslednik Aleksandar i njegova porodica.

Direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić takođe tvrdi da nema saznanja da je u toku izrada posebnog zakona o Belom dvoru, kao i da ne zna zašto se sa njim kasni. Ali, Agencija će se, kadgod on bude donet, pridržavati slova zakona.

PROČITAJTE I:Tajna podzemnog grada ispod Belog dvora

- Prema mojim saznanjima, ovakav propis rađen je na više mesta i od različitih autora, od kojih su neki sarađivali sa određenim ministarstvima - kaže Dragoljub Acović, član Krunskog saveta. - Ipak, to nikada nije rezultiralo konkretnim zakonskim predlogom, niti je vrednost kompleksa ikada procenjena.

Da će ga veštaci uskoro proceniti potvrđeno nam je u Agenciji za restituciju, koja je u prvi mah odbila povraćaj Dvora Karađorđevićima. Pošto joj je Upravni sud vratio predmet na ponovno odlučivanje, Agencija je najavila da će u ponovljenom postupku, sledeće godine, doneti odluku da im država nadoknadi sve nekretnine koje potražuju, a ne mogu ih dobiti u naturi. Maksimalna ukupna vrednost obeštećenja može biti pola miliona evra.


- Država ima dve mogućnosti - kaže Mile Antić iz Mreže za restituciju. - Prva je da kroz poseban zakon pokloni Beli dvor dinastiji, a druga da ih novčano obešteti. Po meni, ovo obeštećenje ne mora da čeka donošenje posebnog zakona.

Antić kaže da je pre tri godine u jednom momentu pokrenuto rešavanje pitanja vraćanja celokupne imovine kraljevim naslednicima, ali se od toga brzo odustalo.

Dvorski kompleks na Dedinju prostire se na 134 hektara, i u okviru njega su Kraljevski i Beli dvor, kao i crkva Sv. apostola Andreja Prvozvanog. Mada nikada nije formalno procenjen, na prvi pogled je jasno da vrednost kompleksa višestruko nadmašuje iznos koji bi članovi dinastije trebalo da dobiju u obeštećenju. Pored nekretnina, ogromnu vrednost ima i nameštaj, raskošna biblioteka od nekoliko desetina hiljada knjiga, porcelan, srebrnina, škrinje, bronzani i kristalni lusteri, slike.

U umetničkoj zbirci dvorova nalaze se čak dva ulja Nikole Pusena, dva Kanaleta, flamanski, nemački i francuski stari majstori, Vekijo, skulpture Meštrovića i Tome Rosandića, dve slike Vlaha Bukovca, platno "Kralj Aleksandar" Paje Jovanovića, Peđa Milosavljević...


FRESKE IZ DEČANA

KRALjEVSKI dvor izgrađen je u periodu 1924-1929. ličnim sredstvima i po nalogu kralja Aleksandra. Svečani hol ukrašen je kopijama fresaka iz Dečana i Sopoćana, Plavi salon opremljen je u baroknom stilu, a Zlatni i trpezarija u renesansnom. Zgrada Belog dvora zidana je po želji kralja za njegove sinove Petra, Tomislava i Andreja. Pošto je ubijen u Marselju, 1934. godine, gradnju završava knez-namesnik Pavle. Zdanje krase veliki Svečani hol i niz salona u stilu Luja XV i Luja XVI sa venecijanskim lusterima.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (4)

TeslaUSA

24.12.2018. 19:01

Obavezno vratiti dinastiji Karađorđević. Malo više poštovanja prema svojoj istoriji.

Meri

25.12.2018. 09:00

@TeslaUSA - Dvor cuvati za istoriju svih Srba.kakav bre prestolonaslednik.Samo nam jos on treba.

Mina

25.12.2018. 13:29

Srbija se nece nikad oporaviti dok god je vode deca brozovih krvnika...Vratite svim restitucionim naslednicima imovinu,oteto-prokleto!!! Zivela Kraljevina Srbija!