JUBILEJ NOVOSTI: Junaci velikih trijumfa

JUGOSLAVIJA prvak sveta! Ovaj naslov su "Večernje novosti" od 1970. godine i Svetskog prvenstva u košarci u Ljubljani pa sve do današnjih dana nekoliko puta objavljivale na svojoj naslovnoj strani. I uvek su to po nekom nepisanom pravilu bili uspesi košarkaša, odbojkaša ili vaterpolosta, jer su ova tri sporta u reprezentativnoj konkurenciji donosili najsjajnija odličja i ogromnu radost navijačima.

Prvenstvo sveta u Ljubljani pomenute 1970. godine trajalo je od 10. do 24. maja i bilo je veliko ispit za tadašnju vlast i sve "narode i narodnosti". Ispostavilo se tokom ove dve nedelje da su ispit položili svi, a najpre izabranici selektora Ranka Žeravice, koji su se kao domaćini turnira direktno plasirali u drugi krug takmičenja. Prethodno je 12 selekcija svoje mečeve u tri grupe igralo u Sarajevu, Splitu i Karlovcu, dok su mečevi za plasman od 8. do 13. mesta igrani u Skoplju.

IPAK, spektakl se dešavao u ljubljanskoj dvorani "Tivoli" od 16. do 24. maja i izveštač "Novosti" Časlav Jakovljević bio je sa fotografom Dobroslavom Popovićem Singom na licu mesta. "Plavi" su prvo savladali Italiju 66:63, pa Brazil 80:55, pa Čehoslovačku 94:84, zatim Urugvaj 63:45, da bi u odlučujućem meču 23. maja 1970. savladali Sjedinjene Američke Države sa 70:63. Pošto se tada igralo po bodovnom sistemu, poslednji meč na SP protiv SSSR i poraz od 72:87 nisu imali nikakvu važnost. Pod naslovom "Bravo zlatni dečaci", "Novosti" su zabeležile uzbudljive detalje sa odlučujućeg meča pred oko 10.000 navijača u "Tivoliju", a ostaće zabeleženo da su pred arbitrima Kačajem iz Mađarske i Benusanom iz Urugvaja Jugosloveni igrali kao u transu. Ranko Žeravica je na parketu imao sjajan tim. Ćosić je postigao 11 poena, Simonović 7, Tvrdić 6, Rajković 4, Kapičić 2, Daneu 2, Plećaš 13, Skansi 18, Šolman 4, Čermak 4, dok su Žorga i Jelovac meč završili bez poena.

AMERIKANCI su igrali u sastavu Lučini, Siliman 14, Brodi, Volti, Vašington 13, Vilijams 3, Vilmor 1, Isak 2, Mekdonald 10, Smit 4, Hilman 12.

PROČITAJTE JOŠ - JUBILEJ "NOVOSTI": Pele je dva puta bio naš gost

"Trijumfalno su stigli do kraja. Postali su konačno ono što su morali da budu: zlatni dečaci! Najveći uspeh u istoriji jugoslovenskog sporta ostvarili su naši košarkaši briljantnom pobedom nad višestrukim prvacima planete, košarkašima SAD. Pobedili smo ekipu koja igra najbolju košarku na svetu, zemlju u kojoj je ovo tradicionalni sport, ekipu koja je do sada suvereno osvajala olimpijske medalje i trijumfovala na svetskim prvenstvima. Bravo zlatni dečaci! Bravo junaci velikog trijumfa! Ostvarili ste ono što do sada nikada nije postignuto", javio je skoro u jednom dahu telefonom iz Ljubljane naš izveštač Časlav Jakovljević.

Sve se nekako namestilo... Baš po povratku svetskih prvaka iz Ljubljane Josip Broz Tito se spremao za proslavu 78. rođendana na tradicionalnom sletu na stadionu JNA. Dan ranije, selektor Žeravica je bio na prijemu kod druga Tita, a kapiten reprezentacije Jugoslavije Ivo Daneu je predsedniku SFRJ poklonio zlatnu medalju osvojenu samo dve noći pre toga u Ljubljani. A na sletu 25. maja uveče je učenica iz Skoplja Ljiljana Žežova Josipu Brozu Titu uručila u svečanoj loži stadiona JNA štafetu mladosti.

OVOM prvom zlatnom medaljom na svetskim prvenstvima praktično je počela žetva odličja u sportu po kojem će naša zemlja biti prepoznatljiva do današnjih dana. U Ljubljani je osvojeno prvo istorijsko zlato, a računajući Jugoslaviju, i Srbiju kao pravnog naslednika dveju država naši košarkaši su ukupno osvojili sedam olimpijskih medalja (jednu zlatnu, pet srebrnih, jednu bronzanu), 11 medalja na svetskim prvenstvima (pet zlatnih, četiri srebrne, dve bronzane) i čak 19 medalja na prvenstvima Evrope (osam zlatnih, sedam srebrnih i četiri bronzane). Ukupno 37 odličja za zemlju od 22, pa sada svedenu na sedam miliona stanovnika... Malo li je?!

Naravno, košarka je svoje blistave momente imala i u klupskoj konkurenciji, a najveći uspeh nekog srpskog kluba doživeli smo 16. aprila 1992. godine kada je Partizan na fajnal-for turniru u Istanbulu stigao do prve i zasada jedine titule prvaka Evrope. Bila je to po mnogo čemu specifična sezona. Prvi put je Željko Obradović seo na klupu Partizana i praktično iz patika uskočio u odelo i kravatu i uz pomoć legendarnog profesora Aleksandra Nikolića poveo mlad i neiskusan sastav na krov Evrope. Malo je onih koji su verovali u Sašu Đorđevića, Predraga Danilovića i ostale klince u crno-belom koji su zbog građanskog rata na prostoru bivše Jugoslavije svoje mečeve morali da igraju van svog Beograda.

PROČITAJTE JOŠ - JUBILEJ "NOVOSTI": Sportisti bez premca u Evropi

ŠPANSKI gradić Fuenlabrada, praktično predgrađe prestonice Madrida, raširio je svoje ruke i srce i bio druga kuća Partizanu, i u sezoni 1991/92. pokazao da sport zaista ne poznaje granice. Mnogo godina posle velikog uspeha crno-belih gradonačelnik Fuenlabrade Hoze Kontana je za "Večernje novosti" evocirao uspomene na ove dane.

- Zbog početka sukoba i rata na prostorima bivše Jugoslavije, FIBA Evropa je odlučila da timovi iz Srbije i Hrvatske moraju da igraju izvan svojih zemalja. Istovremeno, mi smo otvorili novu dvoranu "Fernando Martin" i ekonomski uslovi koje su nam ponudili su odgovarali da prihvatimo jednu od ekipa. Prioritet je bio da učvrstimo sport u gradu, koji je u tom trenutku bio najmlađi u Evropi. Dali su nam mogućnost da izaberemo između Partizana, Cibone i Splita. Odlučili smo se za klub iz Beograda, jer smo znali da ima mladu i talentovanu ekipu s kojom bi se Fuenlabrada lakše identifikovala. Drago mi je što nismo pogrešili i što su se naš grad i Beograd i Srbija povezali na tako poseban način - rekao je Kintana.

To je samo malo podsećanje na događaje koji su počeli u grupnoj fazi Kup šampiona koju je Partizan završio sa devet pobeda i pet poraza u duelima sa Komodorom, Mehelenom, Filipsom, Huventudom, Bajernom, Estudijantesom i Arisom.

I onda je na fajnal-foru u Istanbulu ispisana najsvetlija strana srpske klupske košarke. Izveštač "Večernjih novosti" sa Bosfora Predrag Mrmak je u tim danima izveštavao o pobedama crno-belih u polufinalu protiv Filipsa - 82:75, a opšte oduševljenje i iznenađenje godine usledilo je 16. aprila 1992, kada je ekipa Željka Obradovića u svom poslednjem napadu, uz legendarnu trojku plejmejkera Aleksandra Đorđevića, došla do najvrednijeg trofeja u svojoj klupskoj istoriji.

PROČITAJTE JOŠ - JUBILEJ "NOVOSTI": Tragedija Bezbijevih beba

OSTAĆE u analima zabeležen rezultat sa semafora 70:71 i za priču iz rubrike "verovali ili ne" da je samo jedan od brojnih fotografa u dorani, naš Ivica Mihajlović zabeležio trenutak kada Đorđević upućuje šut na koš španskog tima, dok trener i cela klupa za rezerve skoro u očaju prate taj momenat. Neka ostane zabeleženo da su igrači bili uz trenera Željka Obradovića kojem je ovo bila prva od ukupno devet titula prvaka Evrope koliko ih je osvojio na klupama Partizana, Huventuda, Real Madrida, Panatinaikosa i Fenerbahčea.

Na šampionski tron je poveo ekipu tada skoro golobradih košarkaša koji su godinama kasnije bili evropske i svetske veličine i svojoj zemlji doneli mnogo radosti. Bili su to Danilović, Đorđević, Koprivica, Šilobad, Nakić, Rebrača, Dragutinović, Stevanović, Lončar i pokojni Šarić.

Pod naslovom "Srbija, zemlja prvaka", "Novosti" su ispratile i doček košarkaša Partizana na beogradskom aerodromu, koji je 15. aprila bio krcat navijačima. Čak je i hitna pomoć dala saopštenje da su pristalice crno-belih bile koliko-toliko podnošljive i da nije bilo većih incidenata na glavnoj proslavi koja je organizovana na Trgu republike.

Zlatne godine jugoslovenske i srpske košarke pamtile su i blistavo vreme blagostanja, kao i uvod u muke građanskog rata.

Sutra: Crvena zvezda na vrhu Evrope