Nije nasilje za čuđenje već za ozbiljnu akciju

Uzroka vršnjačkog nasilja ima mnogo, kao i za bilo koje druge pojave, i upravo to što ima više uzroka dovodi to toga da se ono i ponavlja, smatra on.

"Nasilja će biti, u različitom stepenu, kao što će uvek biti saobraćajnih nesreća i ne treba očekivati da će škole moći da iskorene vršnjačko nasilje, ali ono što se može učiniti je da se ono smanji na najmanju moguću meru i da se, nakon što se desi, interveniše na pravi način", kaže Popadić za Tanjug.

Pročitajte još: Aranđelovac: Tukli drugaricu zbog slika i poruka na "Fejsbuku"

Za nasilje su, pojašnjava, odgovorni i deca, škola, roditelji i društvo, pa svako mora da da svoj doprinos.

Što se tiče dece, kaže psiholog, mnoga od njih očigledno imaju ideju da takvo ponašanje nije naročito loše, da je dozvoljeno i da im ništa neće biti ako budu nasilni.

"Vidimo to i ovde, da ova nasilna devojčica pušta da drugi to snimaju i bez ikakve bojazni da će to imati neke loše posledice", kaže Popadić.

Pročitajte još: Đorđević: Vršnjačko nasilje nedopustiv način komunikacije

Ukazuje da prvo što treba učiniti da nasilje zaista ne bude dozvoljeno jeste da se jasno pošalje poruka da je nasilje nešto što se neće dozvoliti, da za to postoji nulta tolerancija, da će deca znati da će počinilac snositi sankcije za nasilje...

To je, dodaje, prva, ali ne i dovoljna mera, jer se samim kažnjavanjem ne može mnogo postići, pa bi nasilje onda postalo tajno i ne bio bilo snimano.

Zato je, naznačio je Popadić, važno raditi na širenju kulture toleranije, nenasilja i međusobnog uvažavanja, gde će nasilje biti isključeno iz komunikacije.

Pročitajte još: BOJKOT ZBOG NASILjA: Roditelji u strahu od siledžije ne šalju decu u školu

"Nasilno ponašanje je trenutno jedno od oblika ponašanja koje je često pristuno u društvu, koje se često ne vidi kao mnogo loše i ne treba se čuditi kada i deca primenjuju oblik ponašanja koji vide u svojoj porodici i svuda oko sebe. Dakle, borba protiv školskog, vršnjačkog nasilja se ne vodi samo u školi i samo u radu sa tom decom, već tako što će se sankcionisati nasilje u celom društvu, svaki oblik nasilja", istakao je on.

Da roditelji ubuduće osete "na novčaniku" zbog nasilničkog ponašanja njihove dece predviđa i Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, pa su navedene kazne od 30.000 do 100.000 dinara za roditelje čije dete maltetira vršnjake u školi, narušava ugled i čast drugog učenika ili nastavnika.

Popadić smatra da će to doprineti suzbijanju vršnjačkog nasilje, jer će pogoditi pojedine roditelje koji su sada možda sasvim ravnodušni prema tome što njihova deca rade, ali i pojačaće svest da je nasilje nedozvoljeno.

"Kod nas često kazne ne služe samo da uplaše ljude, pa da onda oni ne rade to za šta bi bili kažnjeni, već služe kao jedna jaka poruka da je tako nešto nedozvoljeno i loše čim se kažnjava. Dok god nasilje izaziva samo čuđenje, saopštenja i slično ono će se opažati kao nešto što - bože moj, nije ni naročito loše. U tom smislu, mislim da će kazne imati efekta", mišljenja je Popadić.

To što vršnjaci neretko snimaju međusobne obračune pokazuje da oni koji to snimaju i šalju drugome, tu situaciju opažaju kao neku situaciju koja nije naročito loša i koja će izazvati zanimalje drugih ljudi i vršnjaka.

"To, opet, pokazuje veoma zabrinjavajući odnos prema nasilju. Te scene se ne šalju kao upozorenje šta se dešava toj devojcici, već kao zabavni snimak koji treba da konkuriše sličnim scenama iz rijalitija koji svakog dana gledaju na televiziji", primetio je Popadić.

Kamere im omogućavaju da ta vrsta nasilja bude vidljivija i da se širi, ali ne prouzorukuju one te slučajeve nasilja, dodao je.