U VAZDUHU, iako mu "još nije vreme", polena ima više od granične vrednosti koja se toleriše, zrna polena su sve krupnija, zbog čega se lakše lepe za sluzokožu disajnih puteva, pa su i simptomi alergije - teži. Stručnjaci kažu da je već vreme za terapiju, ali kod mnogih pacijenata primena samo jednog leka neće biti dovoljna.

Promena klimatskih uslova dovela je do toga da se polen drveća u vazduhu pojavljuje već krajem januara i traje sve do kraja aprila ili maja.

- U ovo doba godine počinju da cvetaju breza i leska, jova, potom bela vrba, iva, jasen, orah, topola - kaže dr Rajica Stošović, alergolog Kliničkog centra Srbije. - Poleni ovog drveća uzrokuju alergije kod velikog broja ljudi. Ubedljivo su najiritabilniji poleni breze i leske. Kritična koncentracija polena drveća, kao i trava je 32 polenova zrna po kubnom metru vazduha, a već sada se beleži više od toga.

Alergijski rinitis danas je mnogo agresivnija bolest upravo zbog promene klimatskih uslova. Biljke cvetaju gotovo cele godine, pa su i polenska zrna sve krupnija.

Doktor Stošović kaže da je trend uvećanja polenovog zrna naročito izražen u gradskim područijima:

- Urbane sredine obiluju većim zrnima polena najverovatnije kao posledica sve toplijih vremenskih uslova i niske vlažnosti. Smatra se i da čađ, sumporna i azotna jedinjenja, kao produkti sagorevanja fosilnih goriva, takođe utiču na povećanje i promenu strukture polenovih zrna.

Alergični se zato suočavaju sa sve dugotrajnijim i sve težim alergijskim tegobama, a i lekarima je sve teže da odrede terapiju.

- Primena antihistaminika predstavlja lekove prvog izbora za lečenje blage alergijske kijavice, pre svega kod onih pacijenata kod kojih je ona izazvana alergijom na polen - kaže dr Stošović. - Međutim, poslednjih godina beleži se porast broja pacijenata sa umereno teškim i teškim alergijskim rinitisom, kod kojih primena samo antihistaminika nije dovoljna, jer se tegobe, i pored uzimanja lekova, pojačavaju. Dolazi do poptunog zapušenja nozdrva, često uz osećaj gubitka mirisa. Da bi se to izbeglo, čim primeti da lek ne umanjuje tegobe, pacijent bi trebalo da zatraži pregled kod alergologa.

Odlaganje terapije u slučaju alergije na polen samo pogoršava probleme. Najpre se javljaju svrab u očima, suzenje, potom kijanje u serijama koje se teško zaustavlja, obilna vodenasta sekrecija iz nosa, zapušenost nozdrva. Nije isključen ni suv nadražajni kašalj koji je teško zaustavljiv, otežano disanje pa čak i sviranja u grudima uz osećaj gušenja.


ZA VAKCINU JE SAD KASNO

JEDINA terapija koja može trajno da izleči alergiju je imunoterapija - "lečenje alergija pomoću vakcina"

- Primena ove terapije zahteva ispitivanja i to u određenom periodu godine - kaže dr Rajica Stošović. - To treba da se obavi kod nadležnog alergologa tokom kasne jeseni kada nema polena u vazduhu. Odmah po obavljenom ispitivanju i posle odabira najoptimalnije "vakcine" započinje se imunoterapija.