Jezik je naša kuća i kapija: Zašto je važno negovati ćirilicu

Vladimir Mitrić

nedelja, 05. 07. 2020. u 09:15

Језик је наша кућа и капија: Зашто је важно неговати ћирилицу

Profesor dr Boško Suvajdžić Foto Z. Jovanović

Profesor dr Boško Suvajdžić o važnosti negovanja ćiriličkog pisma i sistemu obrazovanja. Prosvetnim radnicima mora da se obezbedi zasluženo mesto u društvu

UČESNICI Prve interkatedarske srbističke konferencije, održane nedavno u Tršiću, usvojili su jednoglasno dve deklaracije: o statusu srpskog jezika na nesrbističkim katedrama i nenastavničkim fakultetima i Deklaraciju o neophodnosti povećanja broja časova u osnovnoj i srednjoj školi.

Kako, za "Novosti", kaže profesor dr Boško Suvajdžić, upravnik Katedre za srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima Filološkog fakulteta u Beogradu i predsednik Upravnog odbora Vukove zadužbine, to uliva nadu da će se položaj nacionalnih disciplina u obrazovnom procesu poboljšati, na polzu celokupnog našeg sistema obrazovanja, kao i kulturnih prilika u našoj zemlji.

Reforma obrazovanja, po njegovim rečima, dugotrajan je i veoma osetljiv proces.

- To je najbolje pokazao "slučaj" Desanke Maksimović - precizira naš sagovornik. - To što je ona postala "slučaj", takođe je slučaj za sebe. Bilo bi lepo da se poezija Desanke Maksimović, odnosno mesta i uloge onoga najvrednijeg što imamo u istoriji našeg naroda, srpske književnosti i kulture, setimo i u nekim drugim prilikama. Da obrazovanju i kulturi posvetimo više društvene pažnje. Da se usredsredimo na ulogu nastavnika i učitelja, ne samo srpskog jezika i književnosti, u našem društvu. Da povećamo broj časova srpskog jezika i književnosti u nastavi. To je naš temelj, to je zalog naše budućnosti.

U deklaracijama je, smatra Suvajdžić, ukazano na potrebu da se organizovano, sistematično i u saradnji sa državnim institucijama, preduzmu neophodne mere kako bi se popravio nedopustivo nizak nivo jezičke kulture u srpskom društvu. Posebno je, kako kaže, alarmantno stanje u štampanim i elektronskim medijima, što je i zaključeno u diskusiji.

- Postavljeno je pitanje položaja lektora srpskog jezika i lektorata u svetu, ali i u domaćim izdavačkim i medijskim kućama - ističe Suvajdžić. - Zbog čega je neophodan sistematičan i aktivan pristup u zaštiti i negovanju stvaralačke moći srpskog jezika? Zbog čega je potrebno povećanje broja časova srpskog jezika i književnosti u osnovnim i srednjim školama i gimnazijama? Negovanje jezika i pisma označava i razvijanje sposobnosti da razmišljamo u slikama, da putujemo u metaforama, da se nastanjujemo u pismu. Negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma potrebno je da ne bismo zaboravili ko smo i šta smo. A i ako zaboravimo, da bismo se valjano podsetili. I uvek iznova podsećali.

Konferencija u Tršiću poslala je važan signal nadležnim institucijama i obrazovnim ustanovama o neophodnosti zaštite i negovanja opšte jezičke kulture i pismenosti kao jemca otvorene budućnosti i prosvećenog društva.

Obrazovanje je, po Suvajdžićevim rečima, "svojevrsno takmičenje u znanju:

- Takmičeći se u znanju, mi se staramo o sebi. Na tom putu, ka sticanju znanja, svi mi imamo učitelje. One koji su uvek tu, i kada je teško, i kada nema prevoza, i kada su plate male, i kada su pritisci veliki. Oni su tu. Učitelji, koji se brinu o sticanju i oblikovanju znanja. Učitelji, koji se staraju o učenikovom staranju o sebi. I u vreme pandemije, i u digitalnoj proveri znanja i učeničkih postignuća, i na malim i velikim maturama. Oni su tu. Zbog toga profesiji prosvetnih radnika, učitelja i nastavnika treba posvetiti posebnu pažnju, dati im zasluženo mesto u društvu. Jezik je kapija, jaka kao grad, koja omeđuje prostor znanja. Jezik je kuća. Ne postoje mali i veliki jezici. Samo mali i veliki pisci. Ako pogledamo medijski i javni prostor u našem društvu suočićemo se sa poraznom slikom. U prvom planu je govor mržnje, banalnosti, trivijalnosti. Kao da se takmičimo u tome ko će u većoj meri profanizovati reči. A svet je satkan od reči. Mi mislimo u rečima, mi sanjamo rečima.

Foto V. Mitrić

ŠAPAT KNjIŽEVNOSTI

NASTAVA srpskog jezika i književnosti ima za cilj, napominje Suvajdžić, da podstakne ravnopravnost znanja, i znanje o ravnopravnosti; da poduči poštovanju tradicije i tradiciji poštovanja među ljudima, ali i da uvede učenike u lepotu maternjeg jezika, u važnost nacionalnih predmeta:

- Jezik ide kud hoće, ali sluša šta će mu književnost prišapnuti. Bez Dantea ne bi bilo ujednačenog italijanskog jezika, veli Umberto Eko. Doista, šta bi bilo sa srpskim jezikom bez Svetog Save, Filipa Višnjića, Laze Kostića, Dositeja, Vuka, Njegoša, Andrića, Crnjanskog?

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

Играч

07.07.2020. 03:17

Све дивно речено и усвојено али сви беже од суштине проблема, као киша око Крагујевца. Гајева абецеда, која се у самосталној Србији учи од другог основне је суштина проблема затирања ћирилице али нико несме ни да писне. Пси лају а каравани пролазе, нек сте би започели ново конференисање. Бок дечки.