Korak napred u očuvanju maternjeg jezika: Jačamo mrežu lektorata u svetu, raspisan konkurs u Rimu, Moskvi, atini i Ljubljani

E. V. N.

subota, 27. 06. 2020. u 17:08

Корак напред у очувању матерњег језика: Јачамо мрежу лектората у свету, расписан конкурс у Риму, Москви, атини и Љубљани

Otvaranje lektorata na univerzitetu "Lomonosov" u Moskvi

Katedre za srpski ranije preuzimali lingvisti koji predaju hrvatski, bosanski...
UNIVERZITETI Sapijenca u Rimu, "Lomonosov" u Moskvi, Nacionalni kapodistrijski univerzitet u Atini i Filozofski fakultet u Ljubljani, posle dužeg vremena uskoro će dobiti lektore za srpski jezik. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja raspisalo je konkurs za ova mesta, a zainteresovani bi trebalo da dostave prijave i dokumentaciju do 10. jula, na adresu Ministarstva.

- Počeli smo da jačamo mrežu lektorata u svetu, a posebno u regionu - kaže, za "Novosti", ministar prosvete Mladen Šarčević. - Imali smo ranije jedan arhaičan model, po kome smo se oslanjali na reciprocitet: strana država snosi troškove našeg lektora, a mi njihovog u Srbiji. Tako smo došli u situaciju, posle raspada SFRJ, da mnoge lektorate, posebno u zemljama u kojima je bilo problema sa finansiranjem, uzme Zagreb i da oni postanu lektorati hrvatskog jezika. Više taj problem nećemo imati. Promenili smo Zakon o visokom obrazovanju i sada Ministarstvo prosvete ima i jasnu nadležnost i mogućnost da finansira rad naših lektora. I dalje ćemo zadržati taj model gde je to moguće, ali sada imamo i budžet za rad lektorata.

FINASIRANjE I RECIPROCITET PO pravilu, lektore bi trebalo da finansira zemlja domaćin, ali su ti iznosi mali, često i nikakvi, pa zemlje koje šalju lektore učestvuju u finansijama. Kod nas se, međutim, dešavalo da, recimo, lektore grčkog jezika u Beogradu finansira Srbija, ali da Grčka ne uzvraća, pa zato nema naših stručnjaka na katedrama slavistike u Atini i Solunu.

Ministar je potvrdio da će sledeće nedelje ići u Sloveniju, gde će se sresti sa njihovim dekanom Filološkog fakulteta, a tema će biti upravo lektori. U Ljubljani bi trebalo da postignu dogovor i o dopunskoj školi na srpskom jeziku, koju će pohađati 1.500 dece.

- Planiramo i otvaranje jednog lektorata u Tirani. U Beogradu je trenutno u poseti dekan njihovog Filološkog fakulteta, prof. Sula. On i dekan našeg Filološkog fakulteta Ljiljana Marković potpisali su sporazum o saradnji, koji će biti potvrđen i na nivou univerziteta. Planiramo da otvorimo lektorat i u Skadru, koji bi bio vezan za Državni univerzitet u Novom Pazaru, kao i dve dopunske škole na srpskom, u Skadru i Fieru - kaže Šarčević.

Problem srpskih lektorata praktično se sada prvi put rešava u novom milenijumu. Nekada je bivša zajednička država slala na stotine lektora u svet, a među njima su bila i tako zvučna imena kao što je književnik Danilo Kiš. Od 47 lektorata, koliko ih je bilo 2000, danas je ostalo jedva desetak. Mnoge katedre za srpski jezik preuzeli su u međuvremenu lingvisti koji predaju hrvatski, bosanski, pa i crnogorski jezik.

Filozofski fakultet u Ljubljani

Da bi se zaustavilo dalje propadanje, krajem 2017, ministarstva kulture, prosvete i spoljnih poslova formirala su radnu grupu, sa predstavnicima Filološkog fakulteta u Beogradu, a rezultat je jačanje mreže lektorata.

ZAKASNILI ZA SUSEDIMA POSLE raspada bivše Jugoslavije, novostvorene države su u cilju svoje spoljnopolitičke afirmacije izdašno finansirale rad lektora za svoje jezike, a sa naše strane situacija je bila dodatno delikatna usled nedostatka formalno-pravnog okvira koji bi bio prilagođen novim okolnostima, što je onemogućavalo da srpska strana dovoljno brzo i efikasno reaguje prilikom angažovanja lektora za južnoslovenske jezike na stranim univerzitetima - smatra Mladen Vesković.

- Iz perspektive rada Ministarstva kulture i informisanja, kroz projekte podrške prevođenja dela srpskih pisaca na strane jezike, kao i kroz projekte kulturnih delatnosti Srba u inostranstvu, bilo je vidljivo da su upravo lektori i profesori srpskog jezika i književnosti i njihovi studenti glavni promoteri srpske kulture u celini i najčešći prevodioci srpske književnosti na strane jezike - ističe Mladen Vesković, viši savetnik u Ministarstvu.

Raspisivanje četiri konkursa je značajan korak u savladavanju ovog problema, koji je koordinisanim radom počeo da se rešava posle sastanka ministra prosvete Mladena Šarčevića i ministra kulture Vladana Vukosavljevića, održanog pre nekoliko godina.

- Ne treba zaboraviti da su lektori po pravilu mnogo više od naučnih radnika, oni su istinski emisari srpske kulture i umetnosti, kao i zemlje u celini - zaključuje Vesković.








Pratite nas i putem iOS i android aplikacije