UČMALA Palanka u Kraljevini Jugoslaviji, između dva svetska rata, mesto je u koje su scenarista Đorđe Milosavljević i vrsni crtač Miroljub Milutinović Brada smestili radnju stripa "Švindleri" u izdanju kuće System Comics - pretočenog i u nedavno emitovanu TV seriju, koja nas ovog proleća očekuje i na RTS.

Dvojica neuspelih članova Uličnog sindikata, Ika i Boža, saznaju da je u njihovoj rodnoj Palanci izvučen dobitnik Turističke lutrije Jadranske straže, pod pokroviteljskom kralja Petra Drugog. Koliko god zvučalo uvrnuto, ova lutrija je stvarno postojala i njeni dobitnici zaista su izvučeni 1930. godine. U potrazi za dobitnikom, i u nadi da će se nekako ogrebati o milion dinara koji dobitniku pripadaju, Ika i Boža kreću u Palanku... Tamo će morati da se suoče sa nerazjašnjenim palanačkim skandalom koji je obojio njihovu mladost.

"Švindleri" su ironična, crnohumorna priča o odrastanju, sazrevanju i iskupljenju, koja se bavi i sudarom dvaju svetova učmale, zaboravljene Palanke, i prestoničkih, a i belosvetskih kriminalaca.

Reč je u stvari o adaptaciji stripa koji je pod imenom "Svindl" izlazio u za devetu umetnost specijalizovanom magazinu "Tron" tokom devedesetih godina prošlog veka.
- Strip je nastao daleke 1993. godine, i u nastavcima objavljivan u "Tronu" - rekao je Milosavljević, povodom pretakanja svog dela u seriju.

- Nažalost, u požaru u kom je izgorelo Jugoslovensko dramsko, izgorela je i knjižara "Bata", a u njoj i redakcija "Trona", u kojoj je bilo poslednjih osam stranica našeg stripa, koje nikad nisu objavljene i tad su zauvek i izgubljene. Što se tiče serije njena priča počinje istom scenom kojom počinje i strip. Dva momka pokušavaju da uđu u Ulični sindikat koji u Beogradu obuhvata džeparoše, prosjake i secikese generalno. U tome ne uspevaju i Ulični sindikat ih proteruje iz Beograda.

Pročitajte i: Komedija je pravi lek za tugu: Ivana Mladenović, dobitnica nagrade FESTA

U tom trenutku, priče stripa i serije se potpuno razilaze. Ipak, veoma mi je drago što sam u radu reditelja Nemanje Ćeranića prepoznao i strip-uticaje i vizuelni identitet koji u najboljem smislu podseća na estetiku stripa.

Milosavljević je otkrio da su i strip i serija inspirisani istim izvorima filmovima "Žaoka" Džordža Roja Hila, "Balkan ekspres" Gordana Mihića i Branka Baletića i "Maratonci trče počasni krug" Dušana Kovačevića i Slobodana Šijana.