OD STALNOG DOPISNIKA - PARIZ

ČITAV likovni Pariz, koji misli da ima šta da ponudi na višestrukoj i sveopštoj grupnoj postavci, u isti mah hvaljenoj i osporavanoj još od vremena Lujeva, okupi se krajem februara pod svodovima Velike palate.

Može se ovde videti sve i svašta. Od veoma zanimljivih ideja i vrlo kvalitetnih radova do amaterskih formi i, reklo bi se, kiča.

Ali ko je čovek da sudi umesto vremena. Ono što je nekada na ovom salonu kritikovano, umelo je, zatim, da bude isticano kao kapitalni doprinos svetskoj umetnosti.

Znao je o tome mnogo i predstavnik neoimpresionizma Pol Sinjak, jedan od onih koje su zaobilazile nagrade, među osnivačima Salona nezavisnih 1884, koji je sa četrdesetak svojih istomišljenika rešio da pruži mogućnost predstavnicima poentilizma, simbolizma, fovizma ili kubizma da se prikažu široj publici. Smatrao je da umetnost treba da služi opštem dobru.

Na Salonu nezavisnih su, kroz istoriju, izlagali Pol Sezan, Žorž Sera, Van Gog, Tuluz Lotrek, Pol Gogen, Kamij Pisaro, Edvard Munk ili, na primer, Andre Lot.

POD kupolom renovirane Velike palate, "Art kapital" okuplja četiri tradicionalna salona - "Komparezon", Salon crteža i akvarela, Salon nezavisnih i Salon francuskih umetnika. Mnogi umetnici i danas zaobilaze ovu smotru, smatrajući da ne ide u korak s vremenom. Ovde je, pre svega, reč o klasičnom pristupu slikarstvu i vajarstvu, ima i fotografije, ali ne i multimedijalnog koncepta i performansa. Ipak je ovo jedna druga epoha.

PROČITAJTE JOŠ - Zlato vizantijskom zlatu

Sve je počelo Salonom francuskih umetnika, koji je osnovao Žan Batist Kolber, jedan od glavnih ministara Luja Četrnaestog, 1663. Ove godine je, dakle, održana 230. edicija.

Na izložbi u Parizu velika tolerancija u stilovima i pristupu


Pod imenom "Art kapital", četiri salona održavaju se zajedno od 2006. godine. Na njima izlaže oko dve hiljade umetnika, njihova umeća vidi oko 40.000 ljudi, a ceo spektakl karakteriše velika tolerancija u stilovima i pristupu.

ONO što svakako ima kvalitet, a o tome se sigurno može suditi, jesu i ovde izložena dela naše slikarke Jarmile Vešović, više puta nagrađivane umetnice na pariskim salonima. Ona je na "Komparezonu", u okviru grupe "Slobodna instalacija" kojoj pripada trinaest umetnika, izložila instalaciju "Pozlaćeni pepeo".

- Iz nje izlazi Feniks, inspirisan večitim ponavljanjem, stvaranjem novog života. Govori da smrt nije toliko strašna. Posle nje uvek postoji neki novi početak - istakla je Vešovićeva za "Novosti".

Slika Dragane Pajović


Naša pariska umetnica predstavila je još jedan rad slobodnih formi, na Salonu crteža i akvarela.

Veoma inspirisan bio je i Zoran Ivanović iz Paraćina, kao stalni član umetničke grupe "Vilin konjic", koji je u okviru svog stila fantastične figuracije nove renesanse odao počast Lafontenu, povodom 400 godina njegovog rođenja. Radovi ove grupe ilustrovaće i knjigu po poznatom basnopiscu, dok će izložba nastaviti dalje da obilazi Evropu. Ivanović je na "Komparezonu" učestvovao petnaesti put.

Zapažen nastup od naših umetnika, između ostalih, imali su i skulptor Rasko Marinković i slikarka Dragana Pajović.

Rasko Marinković


ZAHVALNI DADU I VLADI

SALON "Komparezon" je rođen 1956. godine, a njegova karakteristika je to da šef grupe oko sebe okupi umetnike od kojih će svaki na osoben način obraditi temu ili tendenciju. Danas postoji 28 ovakvih grupa. Na smotri "Art kapital" su velikim plakatom zahvalili onim umetnicima koji su ukazali na put drugima. Među njima su, između ostalih, Alešinski, Bernar Bife, Salvador Dali, Utrilo i Pikaso, ali i naši Dado i Vladimir Veličković.