Rade Šerbedžija: Uvek sam bio prokleti romantičar

BRIONI - OD SPECIJALNOG IZVEŠTAČA

GLUMAČKOM bardu Radetu Šerbedžiji sve se, nekako, u životu dešavalo pre i posle kiše. Nakon filma Milča Mančevskog "Prije kiše" otisnuo se u SAD, pre nekoliko godina sam je objavio autobiografske zapise pod nazivom "Poslije kiše", a između dva pljuska tekle su i pripreme za premijeru predstave "Ko se boji Virdžinije Vulf" Edvarda Olbija, na Malom Brionu - rađene u koprodukciji njegovog teatra "Ulisis" i Beogradskog dramskog, u režiji Lenke Udovički.

Pročitajte još: Rade Šerbedžija otvorio „Viminacijum fest“

- Pa, ima tu neke simbolike, ja, lično, volim kišu. Nekada, kao mlad momak, sećam se kako smo lumpovali po autobuskom kolodvoru u Zagrebu, i kako smo se do pasa skidali i trčali. A jesen je već bila. Tako sam jednom dobio i upalu pluća, završio u bolnici - priča sa osmehom, za "Novosti", Rade Šerbedžija. - Ima kiša nešto romanično u sebi, a ja sam prokleti romantičar. Uvek.

* Igrali ste Džordža u Olbijevom komadu 1990, u režiji Dušana Jovanovića, baš na sceni BDP. Da li se vaš odnos prema ovom liku promenio?

- I onda sam voleo taj komad i pisca kao što ga i danas volim. Nisam bio mlad glumac, imao sam 44 godine, mogao sam igrati Džordža. Naravno, sada sam još iskusniji da otkrivam neke druge stvari koje tada nisam, a to je tako u teatru. Međutim, razlog zašto sam hteo da ga igram danas jeste to što ga nisam izigrao. A toliko je divan, i karakteri i cela drama. Odigrali smo ga svega petnaestak puta.

Pročitajte još: Tri uloge Šerbedžije

* Čini se da smo danas kao društvo još dublje zaronjeni u tu priču. Uveliko živimo u vreme liberalnog kapitalizma i svega što on nosi...

- Tako je, ali i taj komad je svevremen: toliko bogat, savršen. Fantastična literatura, a ume i da zabavi publiku, jer je Olbi duhovit pisac. Humor je vrlo važna stranica u njegovim dramama. Kao i ovaj poslednji komad, koji je napisao nekoliko godina pre smrti, o kozama. Zove se "Koza ili ko je Silvija".

* U Jovanovićevoj režiji partnerka vam je bila Mira Karanović, sada Katarina Bistrović Darvaš, koja važi za jednu od najboljih zagrebačkih glumica. Obe igraju Martu...

- Mislim da su vrlo različite. Mira je jedna snažna glumica, temperamenta, jaka osoba. A Katarina je potpuna suprotnost Miri. Ali, ovo je toliko sjajan komad da ga mogu različiti glumački karakteri igrati s različitih pozicija.

* Radujete li se dolasku u Beograd? Od 8. oktobra "Ko se boji Virdžinije Vulf" biće na stalnom repertoaru, i to baš Beogradskog dramskog?

- Izuzetno se veselim dolasku u Beograd sa ovom predstavom, kao što sam uživao sad kad smo bili sa "Antigonom". Veliki je to uspeh bio, a ja sam znao da će to tako i biti. Beograd ima toliko sofisticiranu, otvorenu pozorišnu publiku, visokog ukusa i nivoa. Veoma sam srećan zbog saradnje sa BDP, nadam se da ćemo opet raditi nešto zajedno.

Foto Ulisis "Ko se boji Virdžinije Vulf"

PROSLAVIO 73. ROĐENDAN

* Sa svojom velikom porodicom, pre tri dana ste proslavili 73. rođendan. Vaš otac je doživeo 103 godine. U čemu je tajna dugovečnosti Šerbedžija?

- Valjda ima neke genetike tu, mada, majka je umrla sa 76 godina, dobila je kancer. Ali, da, sa Šerbedžijine strane svi su dugovečni.