Vesna Aleksić: Čudesni jezik starog sveta

OTKRILA sam svet o kome ništa nisam znala, o kome najveći broj ljudi i ne zna mnogo, ličilo je to na putovanje kroz vreme gde sam baš naletela na blago - kaže, za “Novosti”, Vesna Aleksić, povodom nagrađene knjige “Kaljavi konj” (“Pčelica”).

Njena zbirka priča iz slovenske mitologije, koju je ilustrovao Kosta Milovanović, otkriva svakodnevni život Starih Slovena, njihova verovanja, probleme i strahove. Autorka čitaoce vodi na uzbudljivo putovanje sa Vesnom, Perunom, Svetovidom, Živom, Jarovitom, vrhovnom Babom...

* Šta vas je podstaklo da napišete ovu knjigu?

- Jedan Italijan na međunarodnom sajmu knjiga za decu u Bolonji, pre nekoliko godina, upitao je moju poznanicu - izdavača iz Beograda, dokle će da prodaje i nudi grčku mitologiju, da li postoji srpska mitologija, i prošlost, priređena za savremenu decu. Ona me je upitala da li bih ja razmislila o takvoj nekoj knjizi, i to je bio izazov. Sakupila sam literaturu o Starim Slovenima (Sreten Petrović, Zečević, Čajkanović, Kulišić) i njihovim bogovima, i bacila se na posao kao pravi student, sa idejom da odem korak dalje, da napišem autorske priče i da to bude umiveno i književno. Posle je izdavačka kuća “Pčelica” preuzela rukopis koji nije obećavao komercijalnost, ali evo, ovo mu je već druga nagrada.

* Koja božanstva i ličnosti su vas posebno inspirisali?

- Naučnici se spore oko mnogih pitanja, pisci imaju pravo da preuzmu ono što im se sviđa. Od čudesnih mitskih slika Starih Slovena i njihovih bogova, ispričala sam priče o običnim ljudima, onima davnim, davnim, našim precima koji su gledali u nebo, i u budućnost, i u nas... Nije loše da znamo od koga to potičemo, kakvi su bili naši Sloveni, zašto su se kleli u svetlo i u svoju “kažu” koja je danas deo našeg arhetipa, nas samih. Ovo su priče o detinjstvu naših predaka i detinjstvu sveta, ali nisu samo za decu. Bog Svetovid, Perun, Svarog, Radgost, divovi, pikuljci, vile, ale - to je čitav jedan svet koji pomera granice verovanja i mašte. A naš je, slovenski.

* Kako se čudesni jezik starog sveta snalazi u doba interneta?

- Jezik je najdublji identitet svakog naroda, i svakog pojedinca. Čudesni jezik starinskog sveta je deo književnosti, i u njoj će se sačuvati. A internet je možda i precenjen, on je više pitanje konzumacije (uglavnom podataka i površnih komunikacija), a knjiga, jezik u njoj, književnost..., to su područja dubljeg proživljavanja i življenja, i ja ih čak ne bih ni dovodila u vezu. Internet je za sve, knjiga je za odabrane.

* Činimo li dovoljno da deca zavole čitanje, upućujemo li ih na pravi način u književnost, za koju kažete da omogućava putovanja posebne vrste?

- Ne činimo dovoljno, jer nam kao našim precima Slovenima nedostaje sistematičnost u svemu, pa i u ovom poslu. Prenošenje ljubavi prema knjizi je sada više stvar pojedinaca, posvećenika (bibliotekara, nastavnika, roditelja), a trebalo bi da bude neprekidni posao, strateško pitanje države. Dete koje čita knjigu, nosi je u budućnost. Svrstava sebe u onaj mali broj otvorenih za umetnost i sva ostala saznanja. Videla sam kod nekih velikih naroda veoma velika ulaganja u posao koji se zove “privoleti decu knjizi”. Žao mi je što kod nas toga nema.