Velike ljubavi velikih pisaca

NIJE tajna da je Kiran Desaji moja devojka! Ovom kratkom i iskrenom izjavom, na jednom književnom skupu početkom prošle godine u Bombaju, Orhan Pamuk je zadovoljio novinarsku žeđ za senzacijom i obelodanio ono čime se mesecima ranije spekulisalo, da je ovaj nobelovac u ljubavnoj vezi sa dobitnicom Bukerove nagrade.

- Ona je lepa, inteligentna i sjajan pisac - primetio je tada autor romana “Muzej nevinosti”, “Zovem se crveno”, “Sneg” i mnogih drugih, prevedenih na 30 jezika i prodatih u tiražu od sedam miliona primeraka. - Indija treba da bude ponosna na nju.

Par koji se već godinama drži podalje od “javnog oka”, pojavio se zajedno i početkom ove godine, na književnom festivalu u Džajpuru, u Idiji. Ona je imala susret sa čitaocima, a njen daleko slavniji partner sedeo je u publici. I dok su prisutni očekivali da će Kiran Desaji, napokon progovoriti o svojoj literarnoj i ljubavnoj vezi sa Pamukom, ona je govorila o svojoj majci Aniti Desaji, koja je takođe spisateljica:

- Ona sedi, govori i piše kao predani pisac. Dok sam rasla uz nju u Delhiju, najsrećnija je bila kada bi mi odlazili u školu, a ona istoga momenta sedala za pisaći sto. Kraj nje bi sedeo pas, biće koje je, valjda, najviše volela u našoj porodici.

U užem izboru za Bukerovu nagradu Anita Desaji našla se čak tri puta, ali nije joj uspelo ono što je njena ćerka uradila već svojim drugim romanom “Nasleđe gubitka”. A, Kiran je Bukera osvojila iste godine kada je Pamuku pripala Nobelova nagrada - 2006. Za sada, ovom literarno-ljubavnom paru izgleda ni malo ne smeta što svoje intelektualne i kreativne snage odmeravaju na istom profesionalnom terenu. Nasuprot, Pamuk diskretno, ali nedvosmisleno, daje podršku svojoj skoro dve decenije mlađoj koleginici i partnerki.

Čuveni turski pisac, inače, je već celu deceniju razveden. U prvi brak, sa istoričarkom Ajlin Tiregin, uplovio je 1982. godine, a 1991. dobili su ćerku Riju. Da li će se odlučiti za još jedno venčanje i to sa indijskom spisateljicom sa kojom je trenutno u vezi? To je, za sada, njihova tajna.

Još jedan nobelovac, Harold Pinter, tek u drugom braku se skrasio sa ženom od pera. Još dok je bio oženjen glumicom Vivijen Merčant, upoznao je u londonskoj Nacionalnoj galeriji lejdi Antoniju Frejzer, dok su zajedno radili na projektu “Škotska kraljica Meri”. Budući da su oboje katolici, a i Frejzerova je prethodno bila u braku, venčali su se tek kada su im umrli prvi supružnici i ostali zajedno sve do kraja Pinterovog života. Njeno šestoro dece i sedamnaestoro unučića on je smatrao svojom porodicom. I dok se Harold proslavio dramskim tekstovima, Antonija Frejzer je postala poznata po svojim romanima, biografijama, istorijskim knjigama.

Da strasne ljubavne veze i brakovi među piscima nisu retkost dokazuje i primer i kod nas prevođene francuske spisateljice Mari N’Dijaj, dobitnice Gonkurove nagrade. Sa svojim suprugom Žanom Ivom Sendrejem, sa kojim se nastanila u Berlinu, napisala je čak ciklus od tri drame, pod zajedničkim imenom “Puzle”.

Najslavniji ljubavno spisateljski par 20. veka Simon de Bovar i Žan Pol Sartr nisu imali zajedničkih dela, ali su delili politička, društvena i filozofska uverenja. Upoznali su se 1929., na početku studija filozofije na Sorboni. Nju je fascinirala njegova oštroumnost, njega njena lepota i pamet. Zaljubljuju se jedno u drugo. Simon to opisuje u memoarima, dok u devojačkim sveskama poverava i da je Sartr veoma oprezan prema njihovoj vezi, kao da baš ne bi da se veže. Pristaje na njegov uslov da može da ima i druge žene i druge veze. Surov uslov, ali i razumljiv. On ima tek dvadeset pet godina. Simon se miri s patnjom, ali ne odustaje, jer “Sartr je baš taj koga želim”. Nikada se nisu venčali.