Feljton

POJAVIO SE ČETVRTI NEPRIJATELJ: Srpska vojska na Kosovu bila je opkoljena sa svih strana

Miloš Ković

11. 03. 2021. u 18:00

LESKOVAČKI protivudar bio je najznačajnija ofanzivna akcija srpske vojske u ratu 1915.

ПОЈАВИО СЕ ЧЕТВРТИ НЕПРИЈАТЕЉ: Српска војска на Косову била је опкољена са свих страна

Foto Arhiv Beograda

On je, ipak, dodatno iscrpeo srpske snage i odložio proboj kroz Kačanik. Srpska Vrhovna komanda odlučila je 11. novembra da sve svoje trupe prikupi na Kosovu. U direktivi izdatoj 15. novembra naredila je proboj sa Kosova ka Skoplju i saveznicima. Umesto otpora na severu, da bi saveznici imali vremena da priteknu u pomoć, proboj ka jugu postao je glavni operacioni cilj srpske vojske.

Po mišljenju Milana Zelenike, vojvoda Putnik čak nije bio zvanično obavešten o zaustavljanju ofanzive generala Saraja. Sam Ogist Bop je sa žaljenjem morao da prizna da saveznici, naročito Francuska, nisu hteli da obaveštavaju Srbe o svojim ključnim potezima i namerama. U prepisci francuskog vojnog atašea pri Vrhovnoj komandi, pukovnika Furnijea, zaista nema jasne poruke o prekidu ofanzive. Telegrami su, uz to, u Rašku stizali sa zakašnjenjem, preko Podgorice. Furnije je već 12. novembra, sutradan posle zaustavljanja Sarajevih trupa, obavestio ministra rata, generala Žozefa Galijenija da se Srbi spremaju za proboj ka jugu.

GENERAL Galijeni je, u odgovoru koji je u Rašku stigao 13. novembra, pozdravio srpski plan. Nije pomenuo prekid francuske ofanzive, ali je naveo da Saraj mora "da vodi računa" o "zlonamernosti" grčke vlade, kao i da će Francuska zbog toga učiniti "energične" korake:

"Ovo spajanje je najvažniji cilj koji treba postići. Ono će omogućiti, okupivši srpske i francusko-engleske snage, da se oformi masa koja bi bila sposobna za novi napor. Preduzimajući sve da bi pomogao i prihvatio srpsku vojsku, general Saraj je primoran da vodi računa o opasnosti koje stvara za njegove linije komunikacija zlonameran stav grčke vlade. Da bi se uklonilo to nesigurno stanje, francuska vlada daje vrlo energična uputstva našem ministru u Atini. Savezničke flote idu u Pirej da bi potpomogle ovo izvršavanje."

Ogorčenje zbog savezničke izdaje

U ISTO vreme, Ogist Bop i knez Trubecki primećivali su da su Srbi, ogorčeni zbog onoga što su videli kao savezničku izdaju, postali hladni, pa i neprijateljski raspoloženi prema savezničkim lekarima, medicinskim sestrama, oficirima i vojnicima. I pripadnici ruskog Mornaričkog odreda, koji su se rame uz rame sa Srbima borili na Savi i Dunavu, osećali su da bi, zbog promene raspoloženja prema njima, bilo bolje da što pre napuste Srbiju. Pukovnik Živko Topalović 20. novembra će otvoreno reći britanskom atašeu pukovniku Džordžu Filipsu da je srpska vojska, povlačeći se pred neuporedivo jačim neprijateljima, sačuvala glavninu svojih snaga da bi se spojila sa saveznicima, ali da oni nisu izvršili svoj deo dogovora.

O tome da je francuska vlada ovlastila generala Saraja da donosi odluke o ofanzivi ili defanzivi srpska Vrhovna komanda obaveštena je 17. novembra. General Galijeni je tada predlagao Saraju i Putniku da stupe u dodir kod Bitolja. Istog dana o tome je obaveštena i srpska vlada. Srpski poslanik u Parizu Milenko Vesnić javljao je da mu je Žofr rekao da "Sarajeve trupe ne nastupaju na sever" zbog svoje nedovoljne snage i zbog neprijateljskog stava Grčke.

NA PROSTORU od oko stotinu kilometara, od Kosovske Mitrovice do Kačanika, sa glavninom na Kosovu polju, sleći će se, u narednih nekoliko dana, skoro sva srpska vojska. Oslonjena na crnogorsku Sandžačku vojsku, koja je branila Staru Rašku, Prva armija štitila je dolinu Ibra i kretala se ka Kosovskoj Mitrovici. Trupe odbrane Beograda zatvarale su dolinu Laba. Na istom pravcu nalazila se i Treća armija, koja je štitila pravac preko Merdara. Druga armija sprečavala je nastupanje neprijatelja Jablanicom, preko Medveđe. Trupe Novih oblasti zatvarale su puteve od Vranja i Gnjilana. Timočka vojska bila je okrenuta prema Skopskoj Crnoj Gori, Kačaniku i Šar planini.

Srbi su bili opkoljeni sa severa, istoka i juga. Sa severa je, dolinom Ibra, nadirala austrougarska Treća armija. Nemačka Jedanaesta armija nastupala je od Kuršumlije do Prištine. Bugarska Prva armija kretala se od Leskovca, a Druga armija nalazila se na području Gnjilane - Kačanik - Tetovo.

POSLE direktive od 15. novembra sve srpske armije krenule su ka Prištini. Samo je Prva armija na severu, zajedno sa crnogorskom Sandžačkom vojskom, odbijala napade nesrazmerno jače Treće armije, dok su trupe Novih oblasti imale zadatak da povrate Gnjilane i zaustave neprijatelja kod Kačanika. I Makenzen je 13. novembra naredio opkoljavanje glavnine srpske vojske i njeno uništenje na području Prištine. Kosovo polje trebalo je da bude poprište nove, odsudne kosovske bitke.

Premorene Makenzenove armije, međutim, nisu uspevale da izvrše svoje zadatke. Srpske snage držale su borbeni poredak i uspešno su ih odbijale. Težište operacija spustilo se ka jugu, ka Kačaniku i Gnjilanu, odakle je bugarska Druga armija 14. i 15. novembra pokušavala da se probije ka Prištini. Moravskoj diviziji prvog poziva, Bregalničkoj i Vardarskoj diviziji, koje su je zadržavale, u pomoć je pritekla Moravska divizija drugog poziva. Bugari su zaustavljeni 16. novembra. Srpske snage sutradan će preći u protivnapad, u odlučujuću ofanzivu i proboj ka jugu.

U međuvremenu, srpska vlada je 12. novembra stigla u Kosovsku Mitrovicu. Vrhovna komanda joj se tu pridružila 14. novembra, da bi, potom, 16. novembra, zajedno prešle u Prizren.

OD MITROVICE slika izbegličkih stradanja postaje mnogo strašnija. Gladi je bilo i u Raškoj, ali u Mitrovici ona je opšta. Grad je bio prepun izbeglica i ljudi su se, u očajanju, tiskali ulicama u potrazi za hranom. Tu su se nalazili i regruti iz sastava rezervnih trupa. Neki od njih na svom putu do Kosova nisu podnosili prevelike napore, ali bilo je i onih koji su već stradali. Rezervni kapetan prve klase Vladimir M. Radojević, koji je vodio Prvi (Drinski) pešadijski puk regruta iz sastava Kragujevačkih rezervnih trupa, sa nevericom je shvatio da su regruti koje je u Novom Pazaru ostavio bose, bez ikakve obuće stigli sve do Mitrovice.

Po svoj prilici, to su bili regruti koje je u Mitrovici video Gerhard Gezeman, mladi profesor nemačkog jezika u Prvoj muškoj gimnaziji, koji se povlačio sa Srbima: "Juče sam video jednog činovnika koji nije mogao da zadrži suze dok im je delio vunene čarape.

Svakome po jednu - za par ih je premnogo. Oni jadno izgledaju, stoje po ćoškovima prozebli i cvokoću zubima, mnogi tiho plaču. Još nisu naučili da prose. A teško da bi i od toga imali neke vajde."

Albanski trgovci u Kosovskoj Mitrovici nisu primali papirni novac, nego samo srebrnjake. I knez Trubecki i Ogist Bop dobro su poznavali balkanske prilike i jasno su mogli da, u držanju većine Albanaca, dok su Srbi zapadali u sve beznadežniji položaj, prepoznaju sve otvoreniju pretnju. Lokalni Srbi već su živeli u strahu. Crnogorski poslanik ispričao je Trubeckom da mu je jedan Mitrovčanin, na pitanje ko je, odgovorio:

"Danas sam još Srbin". Ubijanje srpskih vojnika na spavanju i pljačka srpskih komora počeli su, uostalom, čim je vojska u povlačenju prešla staru srpsko-tursku granicu. I srpska vojska je, u kažnjavanju albanskih napadača, umela da bude vrlo surova. Posle pada Kačanika bilo je jasno da su Srbi dobili i četvrtog neprijatelja.

SUTRA: Istorija Srbije pred očima

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (2)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal