RUČAK ISPRED BUGARSKIH LINIJA: Ciganska violina održava moral vojske na frontu

Arčibald Rajs

05. 02. 2021. u 18:00

U PRETHODNIM redovima, pokazao sam kakve su bile velike vojskovođe. Hteo bih još izneti siluetu jednog komandanta puka čiji opis nalazim u svojim pismima sa fronta. Pukovnik Zagorčić, komandant 5. puka, gde sam ja bio "počasni narednik", bio je pravi tip one hrabre generacije vojnika koji su stvorili Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca.

РУЧАК ИСПРЕД БУГАРСКИХ ЛИНИЈА: Циганска виолина одржава морал војске на фронту

Kapela na vrhu Kajmakčalana

Pismo od 25. maja 1918. godine. "U Solunu i u Vardarskoj dolini već je vrućina kao što je kod nas usred leta. Bezbrojni automobili i auto-kamioni dižu u varoši i njenoj okolini debele oblake prašine koji čine da, iz daleka, varoš izgleda da iščezava pod jednim velom žutog dima. Ali na planini je prijatno, i najveći deo srpskog fronta upravo se nalazi na planini čiji vrhunci imaju više od 2.000 metara.

Jutros sam napustio svoju alpinsku kolibu, neku vrstu malog blokhausa iz Far Vesta, da posetim 5. puk koji čuva jedan važan, težak i krševit položaj. Krećem u društvu s jednim prijateljem oficirom, na konju, kroz borovu i jelovu šumu, prilično proređenu vojničkom sekirom. Kako je ova šuma bila lepa prošle godine! Tu su jedva prodirali sunčani zraci. Danas ona izgleda mršava i panjevi od nekadašnjih veličanstvenih stabala tužno umiru pod mahovinom i žbunićima borovnice, koje će sunce da sagori. Rat ne čini samo ogromna zla čovečanstvu, od njega takođe propadaju šume!

ONDA napuštamo jele da se uputimo jednom vrlo strmom kosom, obraslom bukvama i zasejanom ogromnim stenama. Naš ordonans uzima naše konje i mi počinjemo da silazimo ili, bolje, da se klizamo po masnom humusu i travi punoj rose. Za nekoliko minuta mi smo pred jednom velikom stenom. Zaobilazimo je i nalazimo se pred ljupkom baštom, vrlo malom i zatvorenom vratima koja su sva pokrivena jelovim granjem. Na nekoliko metara, mala drvena kućica koja se krije pod nadnesenom stenom. Pred njom jedan hladnjak, pokriven zelenilom i kroz njega čovek može da uživa, kroz bukovo granje koje čini ovaj stan nevidljivim za neprijateljske oči, u jednoj divnoj panorami koja obuhvata jedan veliki deo fronta.

Jedan oficir, još mlad pored svoje malo prosede kose, čeka nas pred vratima kućice. Pukovnik Zagorčić je lep čovek i plemenita pojava, pravi srpski tip. NJegove nasmejane oči, njegove dve raširene ruke, govore nam odmah o uživanju koje oseća ovaj komandant jednog puka hrabrih vojnika kad ugleda goste. Boga mi, dosta retke tako nadomak neprijatelju.

BITKA ZA KAJMAKČALAN

OFANZIVA Na Kajmakčalan počinje 16. septembra i Drinska divizija zauzima važan položaj Kamenicki Ćuvik. Dunavska divizija zauzima prve kontraforove Soviča, ali borba ostaje neodlučena. 18. septembra general Vasić hoće da zauzme vrh Kajmakčalana. Od praskozorja počinje priprema artiljerije, ali kakva priprema! Vrh planine iščezava u crnom i belom dimu. Depoi bugarske municije eksplodiraju i mešaju strahoviti tresak svoje eksplozije sa suvom i metalnom eksplozijom srpskih granata koje udaraju o stene. Do 16 sati traje ovaj pakleni urnebes i, najednom, grobna tišina prekinuta naređenjem: Pešadija napred! Tada se vidi kako se u dimu i magli pojavljuju sivi fantomi koji se nemo veru i koji iščezavaju. Iznenada odjekne jedan jedini dug poklič: "Ura!" Drinci su se uhvatili ukoštac s neprijateljem i kasapnica počinje. Bugari se kače "kao vaši", kao što je kasnije rekao jedan francuski oficir. U 21.30 greben je u rukama Srba. Oni su na granici svoje zemlje! Nema drveća na ovom visokom vrhu. Jedino kundaci bugarskih pušaka mogu snabdeti pobedničke vojnike drvetom za oskudne vatre. Sedeći oko vatri, pobednici zagrevaju svoje zamorene udove, ukočene od hladnoće. Treperljiva svetlost vatri fantastično osvetljava ovaj haos bugarskih i srpskih leševa, napuštenih topova i razorenih rovova. Vojnik Petra Prvog staje ponovo svojom stopom na srpsku zemlju!

KOMANDANT ne bi bio Srbin kad ne bi odmah znao sa kojom vrstom ljudi ima posla. Da li je gost jedna od onih mrzovoljnih osoba, neprijatelja veselja koji misle da je potrebno, čak za vreme rata, da prave propagandu za trezvenost. Tradicionalna ceremonija dočeka sa zdravicama daće mu rešenje problema. Potpuno umiren rezultatom ovog prijema, komandant pušta srcu na volju i njegovo dobro raspoloženje postalo je legendarno među svima onima koji su mu se približili. Niko nije video ovog oficira utučenog i njegov polet vrlo čestitog dobrog srca često je podržavao ceo njegov puk u najtežim trenucima, naročito prilikom povlačenja preko Albanije. Evo gde stiže njegov štab koji će da podeli ručak s nama.

Tu je komandantov pomoćnik. On nije toliko ekspanzivan kao njegov šef, ali to je jedna od onih priroda iz koga bije čestitost karaktera i prirodna dobrota. Zatim lekar pukovskog previjališta, jedan Rus koji je sa Srbima od prvog balkanskog rata. Obdaren jednim vrlo srećnim temperamentom, poliglot koji ume divno da priča, njegove oči se zamračuju s vremena na vreme, jer mu uvek pada na pamet izdajstvo njegove zemlje i, iako voli svoju zemlju, sramota ga je. Sloven do srži, on je našao kod Srba prave šefove svoje rase. I onda, ima još nekoliko mladih oficira, rezervisanijih, očigledno zadovoljnih da služe pod jednim tako srdačnim šefom.

SEDAMO za sto. Ručak koji je spremio na srpski način jedan kuvar vojnik, odličan je: supa sa rezancima, a pre nje tradicionalni `ordevr`: beo sir, mlad luk, šunka; kuvano meso, pečeno jagnje sa salatom, pita i jedna dobra torta sa čokoladom. Ne jede se baš toliko rđavo tako blizu Bugara! Sve je pokvašeno crnim i belim vinom i, naročito, šampanjem.

Za vreme ručka, dok razgovor nikad ne malaksava, vojnik-Ciganin Mika razonodio nas je svojom violinom i svojim pevanjem. Eto još jedan tip srpske vojske! On je hrabro činio svoju dužnost u rovovima, ali kad uzme u ruke svoju violinu i kad je u društvu, postaje umetnik-Ciganin, koji svira sve napamet, udešava melodije na svoj način i po svom temperamentu. Svirajući meko on vam se približava mačjim pokretima i obavija vas svojim umiljatim pogledom.

RUČAK je završen, ali društvo je suviše lepo da se tako brzo prekine veselje. Ponovo se selimo pod hladnjak i uz zvuke ciganske violine produžavamo da tražimo flaše. Komandant je srećan. Da pokaže svoje zadovoljstvo, on lepi, po starom srpskom običaju, banku od 10 dinara Miki na čelo. Posle podne izmiče usred pejzaža pokrivenog svežim zelenilom i natopljenog suncem. Bugari su mirni, ali spremljeno im je jedno malo iznenađenje. Kad su sunčani zraci postali sasvim kosi, pukovnik nas vodi na svoju pukovsku osmatračnicu na nekoliko stotina metara od neprijateljskih rovova. Jedva što smo se tamo namestili, kanonada počinje. Postavši samo vojnik, komandant izdaje naređenja. Kad se sve smirilo, vraćamo se u stan, pijemo čašicu za srećan put i odlazimo, praćeni željama prijatelja koje ostavljamo oči u oči s neprijateljima. Da li će oni biti svi tu kad se budemo vraćali u Beograd, ovi veseli i dobri drugovi kod kojih zao udes nije mogao slomiti dobro raspoloženje?"

SUTRA: DIRLJIVI PRIZORI U SRBIJI

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)