BARLOVCI OSVAJAJU BEOGRAD: Mihailo je bio upravnik dvora i upravitelj Varoši, a Jovan je podigao prvu fabriku kože i obuće

Drago Delić

utorak, 04. 08. 2020. u 19:23

БАРЛОВЦИ ОСВАЈАЈУ БЕОГРАД: Михаило је био управник двора и управитељ Вароши, а Јован је подигао прву фабрику коже и обуће

Hotel Radovana Barlovca, ugao Knez Mihailove i Vuka Karadžića / Foto - dokumentacija "Novosti"

BARLOVCI su poreklom sa Kosova i Metohije, odakle su se preselili u selo Barlovo kod Kuršumlije, po kojem su dobili prezime. Tri brata, Kosta, Jovan i Mihailo Barlovac, ostavili su veliki trag u privrednom i političkom životu Srbije u drugoj polovini 19. veka. Bili su trgovci kolonijalnom robom, u čemu je Jovan bio mnogo uspešniji od druge dvojice.

MIHAILO je bio istaknuti poslanik i jedan od ključnih ljudi u svrgavanju kneza Aleksandra Karađorđevića i povratku na vlast Miloša Obrenovića. Tokom rasprave o teškom životu i siromaštvu u zemlji, Mihailo Barlovac (1822-1891) je na Svetoandrejskoj skupštini, održanoj sredinom decembra 1858, za sve optužio kneza Aleksandra, što je u raspravi podržala grupa poslanika, a jedva dočekao predsednik Skupštine Kapetan Miša Anastasijević, u stvari glavni organizator skupštinske rasprave. Ključni događaji su se dešavali iza kulisa, na marginama glavnog zasedanja, koje je trajalo više dana. U tim zakulisnim intrigantnim radnjama glavni takmaci bili su Kapetan Miša i Miloš Obrenović preko svojih doušnika i lobista, među kojima se istakao Mihailo Barlovac.

Knez Miloš je sa svog imanja u Vlaškoj, zahvaljujući velikom lukavstvu i dobrom lobiranju kod poslanika i uticajnih ljudi u Beogradu, iznenadio mnoge i ponovo došao na vlast. Mihailo Barlovac je za taj svoj trud dobro nagrađen, postao je Milošev ađutant i upravnik dvora. Te zasluge je kasnije cenio i knez Mihailo Obrenović, pa mu je poverio funkciju upravitelja varoši. I sin Mihaila Barlovca Đorđe (1854-1916) imao je uspešnu karijeru kod Obrenovića, bio je diplomata u Beču i Budimpešti.

JOVAN Barlovac (oko 1820-1898) kupio je veliko imanje Tome Vučića Perišića iza Velike pijace u gornjem delu Zereka, gde se donedavno nalazila trolejbuska okretnica i deo Rajićeve ulice, a danas su tu veliki Tržni centar "Rajićeva" i nekoliko susednih zgrada. Braća Barlovac su bila najveći trgovci na Velikoj pijaci, držali su prestižnu radnju kolonijalne robe. Jovanov sin Živko, akademski obrazovan sa diplomom iz Pariza, to imanje je kasnije poklonio državi. Zapravo, osnovao je zadužbinu čiji je zadatak bio da pomagaže prosvetnim i obrazovnim ciljevima.

Po ženskoj liniji, Barlovci su bili u srodstvu sa porodicom čuvenog prištinskog trgovca Živka Karabibera, kojeg su, prema nekim izvorima, ubili Turci na putu za Beograd. Njegova porodica je uspela da dođe do Beograda, gde je sin Cvetko Karabiberović postao uspešan trgovac, a unuk Živko C. Karabiberović uspešan političar, ministar i predsednik skupštine u više mandata. Jedna od ćerki Živka Karabibera Đurđija, čuvena Baba Duda, osnivač je poznate beogradske trgovačke porodice Babadudići i Avakumovići, a od druge Stojanke nastale su ugledne porodice Jovanovići, Belimarkovići, Vasići. Ove porodice dale su tridesetak srpskih ministara, generala, predsednika vlade i skupštine. Među poznatijima su Jovan Avakumović, predsednik prelazne vlade posle Majskog prevrata, i general Jovan Belimarković. Ćerka Cvetka Ž. Karabibera Jelena bila je udata za Radovana Barlovca, poznatog beogradskog trgovca i rentijera. Njihov sin Jovan R. Barlovac bio je veliki industrijalac, osnivač prve srpske fabrike kože na Čukarici. Pre ove fabrike, postojala je i radionica za izradu kože na Topčiderskoj reci, ali je ona imala staru opremu i male kapacitete, pa se fabrika Jovana Barlovca smatra prvim modernim kožarskim postrojenjem u skladu sa tadašnjim evropskim ekološkim standardima.

RADOVAN Barlovac je, po nekim izvorima, bio sin Mihaila Barlovca, a po nekim sestrić trojice braće Barlovac (Jovana, Mihaila i Koste), koji je uzeo njihovo prezime budući da je nastavio većinu njihovih poslova. Ovu drugu tvrdnju potenciraju M. Kostić u "Usponu Beograda" i istoričar Nenad Lukić u svom istraživanju "Čukarica 1840-1900, nastanak i razvoj". Kako bilo, Radovan Barlovac je bio jedan od najuspešnijih srpskih trgovaca. Držao je najpre uspešnu opančarsku radnju, a taj zanat je razvio toliko da je postao vlasnik mnogobrojnih zgrada u centru Beograda. Bio je vlasnik prve dvospratne zgrade u Knez Mihailovoj ulici, koja je kasnije postala sedište Uprave monopola, a za vreme balkanskih ratova u njoj se nalazila bolnica. Ova zgrada je kasnije dobila još dva sprata, a poznata je kao zgrada Filološkog fakulteta. Njegovo je bilo i obližnje zdanje nekadašnjeg hotela "Rusija", sagrađeno oko 1875. godine. Zgrada je dograđivana, poslednji put 1959. godine, i uvek je dobijala novi spoljašnji izgled.

GRK INVESTIRA U SRBIJU

IZGRADNjU fabrike kože je finansijski pomogao beogradski trgovac grčkog porekla Manojlo Klidis (1852-1926) pa se i njegovo ime našlo u nazivu fabrike. Uloženi kapital fabrike iznosio je 210.000 dinara. Klidis je bio njen suvlasnik. Rođen je i školovao se u Beogradu, bio je jedan je od poznatijih privrednika, osnivač i potpredsednik Prvog srpskog brodarskog društva, član uprave Državnih monopola, Narodne banke, Hipotekarne banke, Klaničkog društva. Spomenik porodice Klidis nalazi se na Novom groblju u Beogradu.

JOVAN R. Barlovac (Jovan mlađi, oko 1850-1910) obilazio je evropske fabrike kože kako bi usavršio znanja o ovoj osnovnoj sirovini za izradu obuće. Tada su zanatlije i industrijalci svoju decu slali u vodeće evropske fabrike da bi stekli nova znanja i unapredili razvoj porodičnih firmi. Zatražio je dozvolu za podizanje fabrike kože u industrijskoj zoni na Dunavu, ali je nije dobio, s obrazloženjem da se radi o prljavoj industriji koja mora biti postavljena daleko od grada, na zakonom predviđenoj udaljenosti od najmanje jednog kilometra. Barlovac je bio uporan pa je predlagao nove lokacije u blizini Dunava, Topčiderske reke i Save, pošto mu je za rad bila potrebna voda. Ministarstvo privrede je najzad odobrilo da se fabrika sagradi na Čukarici, u slabo naseljenom delu opštine Žarkovo. To je bilo seosko područje sa pašnjacima i njivama i sa jedva stotinak žitelja. Fabrika pod imenom "Kraljevsko srpsko povlašćeno udeoničko društvo za fabričku preradu kože Jovana R. Barlovca, Klidisa i drugova", otvorena je 1884. godine u blizini poznate Čukareve kafane, po kojoj su ovaj kraj i opština dobili ime. Bio je to prvi moderni industrijski objekat na Čukarici, čijim otvaranjem počinje ubrzana industrijalizacija ovog područja. Potom se otvaraju Šelovo skladište goriva (kasniji "Jugopetrol"), fabrika boja i lakova, šećerana, Prvo brodarsko društvo. Ovoj ekspanziji je doprinela izgradnja pruge Beograd - Niš, koja ide posred Čukarice, zatim neposredna blizina reke Save i dovoljna udaljenost od centra grada.

Barlovac je na samom početku dobio desetogodišnju povlasticu "za fabrikaciju kože", što je bio osnovni motiv da se upusti u ovaj veliki poduhvat. Član 1. ugovora o povlastici glasi: "Jovanu Barlovcu, fabrikantu kože iz Beograda, daje se povlastica da može bez plaćanja uvozne đumrukane i uzgrednih taksa uvoziti mašine, delove od mašina, sprave i oruđa, sirovine i sav ostali materijal koji mu je nužan za prerađevinu koža u njegovoj fabrici..." Barlovcu se, dalje, daje pravo da može proizvode fabrike da izvozi bez plaćanja carine, oslobađa se od plaćanja drugih "neposrednih danaka", a bio je dužan da nadležnom đumruku (carini) podnosi "vazda uveru svoje opštinske vlasti da su predmeti koje uvozi zaista za potrebe njegove fabrike uveženi".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)