FELJTON - SAJBER - RATOVANJE U ITALIJI: Slabe tačke društvenih mreža utiču na javno mnjenje

Viola Bakini i Mauricio Teskoni

19. 09. 2021. u 18:00

DELIRIJUM - ovom rečju novinari su opisali šta se dešavalo u italijanskoj tviteraškoj zajednici u maju 2018. godine.

ФЕЉТОН - САЈБЕР - РАТОВАЊЕ У ИТАЛИЈИ: Слабе тачке друштвених  мрежа утичу на јавно мњење

OPREZ Upotrebu političkih botova ne bi trebalo potcenjivati, Foto AP

To proleće svakako nije bilo srećno razdoblje italijanske politike. Nakon izbora 4. marta, kada nijedna stranka nije osvojila dovoljno glasova da bi mogla samostalno da obrazuje vladu, zemlja je tonula u sve dublju krizu. Predsednik republike, Serđo Matarela, uzalud je pokušavao da otpočne konsultacije za obrazovanje vlade s trima najvećim strankama, i pretio da će se oformiti tehnička vlada ako ubrzo ne dođe do nekog sporazuma. Tako su tek krajem maja 2018. Salvini i Di Majo sklopili sporazum i njihove stranke, Liga za sever i Pokret pet zvezdica, oformile su novu vladu, koja je tek preduzimala prve poteze. U takvoj, nimalo opuštenoj atmosferi, Matarela je, strahujući od reakcije tržišta, odbio predlog da ministar za privredu bude Paolo Savona, koji nije krio da je protiv evra kao zajedničke valute Evropske unije.

U tom trenutku na društvenim mrežama nastao je pakao. Vređanje šefa države, zahtevi da d ostavku, pretnje smrću. Na "Tviteru" je haštag #MattarellaDimettiti za kratko vreme izbio na čelo po broju tvitova. Uvrede nisu zaobišle ni predsednikovog brata, koji je bio regionalni predsednik Sicilije 1980. godine, a mafija ga je ubila svega nekoliko meseci pre isteka mandata. Bilo je i onih koji su Matareli poželeli da i sam tako završi.

KONSTRUKCIJA MAŠINA SA INTUICIJOM

JEDAN od najzanimljivijih naučnih i tehnoloških izazova je kako naučiti mašine da budu intuitivne, da razmišljaju po sistemu, koji je donedavno bila isključiva privilegija ljudskih bića. Da bi smislili kako da konstruišu mašine vredne ovog atributa, inženjeri su bili prinuđeni da proučavaju psihologiju i mehanizme na kojima se zasniva intuicija. Intuicija nam omogućava da ranija iskustva primenimo u novim postupcima. Kada je kapetan Čezli Salenberger nakon otkaza oba motora za svega nekoliko sekundi odlučio da sa visine od 975 m na reku Hadson prinudno spusti avion sa 154 putnika, oslonio se na sopstvenu intuiciju. Protagonista jednog od najmaestralnijih spasavanja aviona i putnika u istoriji civilnog vazduhoplovstva je izjavio: "Događaj bi se mogao posmatrati na sledeći način - pretpostavimo da sam za 42 godine rada redovno deponovao male iznose u banku iskustva, obrazovanja i obučenosti; 15. januara 2009, na mom računu se nakupilo dovoljno sredstava da sam mogao da podignem tako veliki iznos sa njega." Intuicija velikana Salenbergera je odigrala glavnu ulogu u istoriji, pored izuzetne sreće koju je imao.

ZA SVEGA dva dana objavljeno je više hiljada tvitova. Nije se dugo čekalo na odgovor pobornika suprotnog stanovišta, pojavili su se i haštagovi kao što je #iostoconmattarella. Početno istraživanje pokazalo je da je taj kibernetički rat pokrenulo četristo profila, otvorenih neposredno pre toga, i da svi potiču iz istog domena. Tako su nastale i prve pretpostavke da je reč o zaveri, orkestriranoj u Rusiji. Zapravo, bilo je izvesnih sličnosti s ruskom umešanošću u američke predsedničke izbore 2016. godine, ali je policija za visokotehnološki kriminal odmah pozvala na oprez.

Javno tužilaštvo u Rimu pokrenulo je istragu na temelju pretpostavke o veoma teškim krivičnim delima, od "napada na slobodu predsednika republike" do "povrede časti i ugleda šefa države". Istražni organi naposletku su zaključili da je tačno da se iza pomenutih dešavanja krije samo jedan pokretač, neka specijalizovana agencija verovatno je napravila te ad hoc profile, ali da se sve to dešavalo pretežno u Italiji.

U IZVEŠTAJU koji su sastavila dvojica italijanskih istraživača objašnjava se da je ta mreža profila poslužila kao megafon za razglašavanje ideja suverenista. Nisu svi profili bili lažni ili programirani (naprotiv, neki su bili autentični), ali su svi stremili ka zajedničkom cilju - da prenose objave sa stavovima koji su im bliski, kako bi povećali njihovu vidljivost.

Razgovarali smo s Mateom Bonfantijem, istraživačem u Centru za studije bezbednosti na Politehnikumu u Cirihu, koji je pratio ceo događaj. "Ovaj primer jasno pokazuje da postoje novi akteri (oligarhijske grupe, političke stranke, ekonomski establišment, itd.) koji pokreću akcije kako bi uticali na javno mnjenje i stoga mogu da predstavljaju opasnost." Kako tvrdi ovaj naučnik, oduvek je bilo pokušaja da se utiče na javno mnjenje, ali se sada pojavljuju pokušaji da se u tu svrhu iskoriste društvene mreže i njihove slabe tačke. "U prostorima na koje se ne dolazi da bi se kršila jasna pravila, vršiš nezakonite radnje i predstavljaš pritajenu, ali konstantnu pretnju."

U SLUČAJU Matarelinih trolova postojala je sasvim jasno definisana pretpostavka o krivičnom delu. To delovanje, naime, bilo je upereno protiv visokog državnog funkcionera i predstavljalo je napad na slobodu i ugled institucije sistema. "Strategija takve akcije uvek je namenjena srednjoročnom delovanju, kako u onlajn, tako i u oflajn prostoru. Kada je reč o onlajn delovanju, nastojiš da se ostalim korisnicima predstaviš kao pouzdan izvor, gradiš mrežu pratilaca koji čitaju ono što pišeš. Trudiš se da budeš uverljiv i pripremaš teren. U oflajn prostoru nastojiš da ostvariš kontakte i povežeš se s lokalnim političarima, predstavnicima javnog mnjenja ili civilnog društva. Ili dejstvuješ kroz finansiranje ili potkupljivanje odabranih grupa. Naposletku, u određenom trenutku, pokrećeš celokupni mehanizam."

Po pitanju efikasnosti Bonfanti je oprezan: "Teško je izmeriti uticaj, jer ne postoje instrumenti za precizno vrednovanje svih posledica takvog delovanja. Sigurno je, međutim, da se u mnogim slučajevima stvaraju haos i podele, što bi već mogli da budu ostvareni ciljevi." A publika na to naseda.

"NAJSLABIJU kariku u celokupnom lancu predstavljaju korisnici koji primaju informacije.

Oni bi trebalo da znaju da se pouzdanost izvora i verodostojnost informacije uvek moraju proveriti. Ukoliko to nije moguće, informaciju bi trebalo uzimati uz izvesnu rezervu. Izvesnu odgovornost za proveru, kao i za edukaciju korisnika, snose i sami mediji, koji je postepeno i preuzimaju."

Zbog činjenice da iza pretnji Matareli ne stoji ruski domen, ne bi trebalo potceniti ceo ovaj događaj, baš kao ni povremenu beskrupuloznu upotrebu političkih botova u zemlji.

Italija spada među sedamdeset svetskih država u kojima je otkriveno delovanje informatičke propagande. Tu se strategija temelji pre svega na upotrebi botova, čime rukovode političke stranke, aktivisti i influenseri, koji nastoje da odvrate pažnju građana od stvarnih problema ili da povećaju podele u okviru rasprave. To postižu pomoću dezinformisanja i širenjem određenih sadržaja, nauštrb nekih drugih.

Ali, za razliku od drugih država, italijanske sajber-trupe su skromnih razmera i privremenog karaktera (tj. vezane su za pojedinačne kampanje), i dejstvuju u okviru nacionalnih granica. U središtu tih akcija su platforme "Fejsbuk" i "Tviter".

SUTRA: Digitalni lažovi u dubini duše

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)