FELJTON - ŠAMPIONSKA RADOST RODITELJA: Novak je uzeo titulu, noć je topla, srce puno, sve je potaman

Goran Čvorović

02. 07. 2021. u 18:00

Miljan Amanović i Marijan Vajda daju poslednja uputstva

ФЕЉТОН - ШАМПИОНСКА РАДОСТ РОДИТЕЉА: Новак је узео титулу, ноћ је топла, срце пуно, све је потаман

Autor feljtona Goran Čvorović sa Novakom

SAT PUN CRVENE PRAŠINE

NEPOSREDNO pre finala, oprezno obilazim novi stadion "Filip Šatrije". Sve je, naoko, slično kao pre, a ipak različito. Ovako obnovljen, bio je već spreman za prethodno izdanje, na jesen 2020. godine, ali tada, u punom jeku pandemije, nije bilo ni slavlja, ni ozbiljnije posete. Sada se, nova građevina i ja, praktično, detaljnije upoznajemo.

Pokušavam da napravim repere. Proveravam da li je igrački restoran i dalje na istom mestu. Tu je. Predosećam da bi moglo da dođe do fešte. Kad se meč završi, za pripreme će već biti kasno.

ODLAZIM do kancelarije Francuske teniske federacije i pokušavam da ih izmolim da me, ukoliko pođe po dobru za Novaka, puste da uđem na proslavu. Dugo se poznajemo, obećavaju mi da će pokušati, ali već sumnjičavo vrte glavom, imajući u vidu stroga pandemijska pravila. Ni sami, kažu, nemaju pristup igračima. Podsećam ih da će turnir tada već biti gotov, ali već, polako, što se njih tiče, gubim nadu.

Neposredno pre toga, na povratku sa pomoćnog terena srećem Miljana Amanovića i Marijana Vajdu, kako žurno kreću na poslednje Novakove pripreme pred veliko finale. Obećavaju mi, u hodu, da će podsetiti slavljenike da mi prokrče prolaz, kada se, i ako se, jednom budu našli unutra.

NA PRILAZU stepenicama, koje se spuštaju sprat niže, do restorana, nailazim na poznato lice. Mišel Ože već više od dvadeset godina vodi računa o tome da ovuda ne prođe niko nepozvan. A to podrazumeva da oko zgloba na ruci mora da ima specijalnu narukvicu koja uvodi na svečani bal.

Započinjemo razgovor. U tom trenutku stižu Novakovi roditelji. Pozdravljam ih. Vidi da se poznajemo. Prolazi ubrzo i Patrik Muratoglu. I njemu klimam glavom u znak pozdrava. Koristim priliku da "obradim" Ožea i stavim mu do znanja da ne bi imali ništa protiv da se i ja, kasnije, posle meča, nađem unutra. Slaže se. Ali i podseća na traku. Usput mi pokazuje svoj sat, pun crvene teniske prašine, koju mora da protresanjem pomakne da bi video koliko je sati, od koga se nikada ne razdvaja. Ja mu predočavam prvo izdanje ove knjige o Novaku. Dopada mu se. Izgleda da smo uspostavili kontakt. Ohrabren da sam pripremio teren, odlazim na meč.

RODITELJI

VRAĆAM se, srećan i raspoložen, na isto mesto, pošto je na onom časovniku, punom mlevene cigle, isteklo više od četiri sata. Novak je uzeo titulu, noć je topla, srce puno. Sve je potaman.

Ože je tu, na svom radnom mestu. Učtivo mi čestita Novakovu titulu kao slavljenikovom sunarodniku. Deluje i on raspoloženo. Ali, za prolaz neće ni da čuje. Bez narukvice nema ulaska! Podsećam ga na naše prethodno ugodno ćaskanje, poznata lica koja smo zajedno sreli, uzaludno se nadajući da ću da ga omekšam. Uspravan je i neumoljiv.

Beznadežno se vrpoljim. Prolaze dragocene sekunde. Ože stoji kao živi spomenik. Vidim da ovuda neću proći. Pravim nekoliko koraka uz severnu tribinu, čijom celom dužinom se, u suterenu, pruža igrački restoran. Odande već polako dopiru vesele note.

STIŽEM do sredine tribine, odakle se, naviše, ulazi u svečanu ložu. Dole, u bašti restorana, Novakovi roditelji Srđan i Dijana, i supruga Jelena, sa nekoliko prijatelja, njih desetak, počinju da slave pobedu. Zvanica je malo, zbog strogih epidemijskih pravila, ali radost velika.

Naginjem se nad ogradom i dozivam Novakove roditelje. Tu su, najbliži. Hoće li me čuti? Odmah podižu pogled i otpozdravljaju. U tom trenutku, Dijana se okreće i odlazi ka unutrašnjosti restorana. Pomislim da će, možda, doći do čuvara Ožea. Hitam tamo, ali je ne vidim. Vraćam se. U tom trenutku, Dijana prolazi kroz vrata koja vode iz unutrašnjosti restorana, u društvu jedne od službenica u organizaciji turnira. Pokazuje, gore, prstom, na mene.

Za tili čas, s voki-tokijem, službenica prolazi duž severne tribine, sve do stepenica na drugom kraju od onih gde stoji Ože. Sva vrata su otvorena. Prepreka više nema. Za nekoliko sekundi bio sam na slavlju. Uskočio u potok šampanjca. Usred šampionske radosti. Opet zahvaljujući Novakovim roditeljima, kao i prošli put. Svaka im čast.

SUTRA: ON JE NOLE, SVI GA VOLE!

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)