POVEĆAN KREDITNI REJTING SRBIJE: Ministar Mali ocenio - "Mi smo jedna od retkih zemalja kojoj je ovo pošlo za rukom u uslovima pandemije"

Tanjug

13. 03. 2021. u 11:31

REJTING agencija „Moody’s“ povećala je kreditni rejting Republike Srbije na “Ba2“ sa “Ba3”, uz stabilne izglede za dalje poboljšanje.

ПОВЕЋАН КРЕДИТНИ РЕЈТИНГ СРБИЈЕ: Министар Мали оценио - Ми смо једна од ретких земаља којој је ово пошло за руком у условима пандемије

Siniša Mali / Foto Ž. Knežević

Osnovni faktori, koji su doprineli unapređenju kreditnog rejtinga, su otpornost srpske ekonomije na posledice izazvane pandemijom korona virusa,  stabilan nivo srednjoročnog rasta, kao i očekivanja da će mere fiskalne konsolidacije Vlade Republike Srbije nastaviti da budu iznad proseka grupe zemalja sa “Ba“ kreditnim rejtingom.

Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali istakao je da je Srbija jedna od retkih zemalja na svetu kojoj je pošlo za rukom, da u uslovima pandemije korona virusa, dobije povećanje, a ne smanjenje kreditnog rejtinga.

- U uslovima velike neizvesnosti i za vreme svetske ekonomske krize, pokazali smo veliku odgovornost i sveobuhvatnim paketom pomoći pružili podršku kako privredi, tako i građanima. Sačuvali smo radna mesta, očuvali proizvodne kapacitete, i poslali jak signal svima u svetu da je Srbija i dalje stabilna zemlja, sa odgovornom ekonomskom politikom - podvukao je Mali.

Mali je dodao i da dobre vesti nisu iznenađenje, već potvrda očekivanja i dobrih rezultata u prethodnim godinama.

- Međunarodni investitori se interesuju za naše tržište kapitala i za naše obveznice, koje dobijaju predznak pouzdanosti i likvidnosti.  Investitori nas već posmatraju kao investicionu destinaciju, pa i naše obveznice na tržištu već vrednuju na višem rangu . Ubrzanim tempom se približavamo investicionom rejtingu, što će biti veliko dostignuće za našu zemlju, ali i važna vest za naše privrednike i građane - rekao je Mali.

Prema oceni agencije, prosečna stopa rasta u periodu 2018-2019. godine iznosila je 4,4%, dok je pad BDP-a u 2020. godini dostigao svega 1,0%, što je znatno bolje od svih zemalja u grupi sa “Ba“ rejtingom.

Poboljšanje kreditnog rejtinga u jako nestabilnim okolnostima, usled pandemije virusa COVID-19, ogromna je potvrda ekonomskog napretka i rezultata koje je ostvarila Republika Srbija uz kontinuiranu primenu mera fiskalne kosolidacije, navodi se u izveštaju agencije.

- Od ovakvih rezultata koje ostvaruje Srbija, korist će imati naši privrednici, jer će im kamate za kredite koje uzimaju od banaka biti znatno manje i moći će da uđu u jake investicione cikluse, bez straha od skupog zaduživanja. Tako će imati priliku i da ulože više novca u svoj posao i da otvore nova radna mesta - rekao je Mali.

Odluka o povećanju  kreditnog rejtinga Srbije doneta je na osnovu stabilne ekonomske politike, usmerene ka daljem jačanju makroekonomskih pokazatelja i smanjenju javnog duga nakon pandemije.

Ostvarenoj makroekonomskoj stabilnosti je značajan doprinos dao i aranžman sa MMF-om. U okviru tog programa, Srbija je postigla napredak u smanjenju fiskalnih rizika koji proističu iz sektora malih i srednjih preduzeća i uspešno sprovela program privatizacije.

U svom izveštaju, agencija ističe fiskalnu disciplinu Vlade Republike Srbije i posvećenost fiskalnoj konsolidaciji. Mere fiskalne konsolidacije, sprovedene poslednjih godina, doprinele su stvaranju dodatnog fiskalnog prostora za odgovor na pandemiju koronavirusa.

Agencija ocenjuje da će se trend rasta BDP-a nastaviti i u 2021. godini, uz realno povećanje BDP-a za 4,7%, usled oporavka domaće tražnje, normalizacije ekonomske aktivnosti zahvaljujući brzom procesu vakcinacije, kao i značajnim kapitalnim investicijama planiranim u 2021. godini.

Važno je napomenuti da je Republika Srbija ušla u pandemiju sa stabilnim makroekonomskim pokazateljima: niskom i stabilnom inflacijom, stabilnim deviznim kursom, adekvatnim nivoom deviznih rezervi i  uravnoteženim rastom, podržanim povećanom ekonomskom diversifikacijom, što je doprinelo da već na samom početku pandemije obezbedi paket fiskalnih mera, koji je sprovela Vlada Republike Srbije, najveći je u regionu, sa oko 12,5% BDP-a u 2020. godini.

Rast javnog duga u 2020. godini ocenjuje se kao  privremen, jer je nastao kao posledica povećanja troškova usled potrebe finansiranja mera podrške srpskoj privredi i građanima kako bi se smanjio uticaj krize izazvane pandemijom "COVID-19". I pored toga, učešće javnog duga u BDP-u ostaje na projektovanom nivou ispod 60%, učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu na kraju 2020. godine  iznosilo je 57,4%, na centralnom nivou države, odnosno 58,2%  na nivou opšte države. Očekuje se da će javni dug ostati na približno istom nivou i u 2021. godini, dok se već od 2022. godine očekuje oporavak i vraćanje duga na njegovu opadajuću putanju kao što je to bilo u periodu pre krize.

U izveštaju Agencija se kao izuzetno pozitivne navode i činjenice da je na nivou opšte države učešće kamata u ukupnim prihodima zadržano na nivou koji je znatno niži od nivoa proseka za zemlje sa “Ba“ rejtingom, a posebno se pohvaljuje učešće duga u prihodima budžeta koje je na izuzetno niskom nivou, konkretno na drugom najnižem nivou od proseka za zemlje sa “Ba“ rejtingom.

Vlada Republike Srbije će i u narednom periodu kontinuirano pratiti uticaj ključnih faktora iz mećunarodnog i domaćeg okruženja na srpsku ekonomiju, kao i realizaciju donetih mera, nastavljajući sa procesom fiskalne konsolidacije kako bi, ukoliko to bude potrebno, i u budućnosti bila spremna da reaguje na najbolji mogući način, kao što je to do sada činila.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)