"AL DAHRA" PKB DIŽE IZ PEPELA: Reporteri "Novosti" obišli njive i objekte kombinata, nekadašnjeg ponosa glavnog grada

Dušan STOJAKOVIĆ

05. 10. 2020. u 11:00

АЛ ДАХРА ПКБ ДИЖЕ  ИЗ ПЕПЕЛА: Репортери Новости обишли њиве и објекте комбината, некадашњег поноса главног града

Foto Ž. Knežević/promo

OD nekadašnjeg ponosa Beograda, Srbije i bivše Jugoslavije, preko posrnulog giganta, koji umalo da "pojedu skakavci", PKB poslednje dve godine polako oživljava i dobija konture moćnog i tehnološki modernog poljoprivrednog kombinata.

Kapije PKB, reporterima "Novosti" je odškrinuo Vojin Lazarević, generalni direktor "Al Dahra Srbija", našeg ogranka multinacionalne kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koja je 2018. godine kupila imovinu ovog preduzeća.

Umesto donedavno uobičajene slike na Zrenjaninskom putu, pre skretanja za Padinsku skelu, gde je putnik namernik mogao da pomisli da prolazi pored otpada agroopreme, sve je manje raspadnutih traktora i kombajna na klocnama, a sve više futurističkih, moćnih mašina, vrednih i do pola miliona evra. Ispred ulaza u upravnu zgradu postavlja se travnati tepih.

Ulazak u poslovnu zgradu polako nas vraća vek unazad. Patina socijalizma se oseća dok se penjemo na prvi sprat. A, onda sledi povratak u budućnost. Naš domaćin nas dočekuje u savremenom kontrolnom centru. To je srce sistema gde se sa desetina ekrana prati ne samo šta i kako radnici rade, nego i stanje useva, način obrade zemlje.

- Možda samo BIA ima bolji centar - kroz osmeh kaže Lazarević.

STRATEGIJA Vojin Lazarević, generalni direktor "Al dahre Srbija", Foto Ž. Knežević/promo

Nakon obilaska ovog tehnološkog čuda sedamo u terensko vozilo i započinjemo obilazak 22.000 hektara, koje "Al Dahra Srbija" obrađuje, ali i farme u kojima se gaji 18.000 goveda. Već na početku tužna slika sistema kanala dugačkih 700 kilometara. U njima možete videti stabla bagrenja stara i po nekoliko decenija. Svemu više služe, nego osnovnoj nameni - navodnjavanju i odvodnjavanju. Uz veliku podršku Vlade Srbije i "Srbijavoda", "Al Dahra" je krenula u njihovo čišćenje, ali trodecenijska zapuštenost ne može za dan da se sredi.

Još gori utisak su prve farme krava na koje nailazimo, u koje, čini se, ni dinar nije uložen otkako su sagrađene za Titovog vakta. Ipak, ubrzo naziremo i konture novih savremenih farmi, a optimizam daju majstori koji grade moderne štale i tovilišta. Nova postrojenja imaju sisteme ventilacije, koje grlima tokom letnje sezone omogućavaju optimalne uslove.

Nezaobilazno pitanje svakog Beograđanina je šta ćemo sa neprijatnim mirisima, koji u letnjim mesecima umeju da budu nesnosni?

- Do kraja sledeće godine planiramo izgradnju postrojenja za biogas, koja će stajnjak i biološke ostatke prerađivati u kompost za obogaćivanje njiva, ali i metan, koji ne bi išao u atmosferu, nego bismo od njega dobijali toplotnu energiju. To će nam omogućiti da u staklenim lejama proizvodimo voće i povrće tokom cele godine - odgovara Lazarević.

Tu otvaramo priču o planovima "Al Dahre". Vojin Lazarević kaže da je ova kompanija kupila od PKB sve što je država procenila da joj ne treba. Prilikom potpisivanja kupoprodajnog ugovora, obaveza je bila ulaganje od 30 miliona evra u naredne tri godine.

- Kompanija "Al Dahra" nije kupila PKB, nego veliki deo zemlje i imovine, ali ne i onu zemlju koju je grad Beograd planirao za širenje, kao što su putevi i objekti od javnog značaja - kaže Lazarević.

Naš sagovornik napominje da je PKB godinama bio u gubicima i da danas poljoprivreda ne može da se radi bez ozbiljnih ulaganja:

- Ono što je očuvano, očuvano je zahvaljujući vrednim ljudima koji su ovde radili, stvarali PKB i imali osećaj lojalnosti. Ali, ono što su uspeli da sačuvaju su traktori sa 35.000 radnih sati, a standardi su danas u svetu 10.000. Sa takvom tehnikom nije ni čudo da je PKB pravio gubitke i da je tokom vremena pojeo svoju supstancu.

Prodajom PKB su namireni radnici, potom razni poverioci a za državu je ostalo malo, jer je vrednost PKB, kako kaže Lazarević, kroz godine sankcija, tranzicije, ali i nedomaćinskog odnosa, "isparila":

- Vlada Srbije odlučila je da preseče, da krene u potragu za privatnim investitorom koji će ne samo imati para, već i plan da PKB funkcioniše. Izbor "Al Dahre", kao kompanije koja je oslonac Abu Dabija u osiguranju hrane, garantuje da je izbor Vlade Srbije bio više nego ispravan. Vlada je obavezala "Al Dahru" da u naredne tri godine uloži više od 30 miliona evra. A, praktično, mi smo već usvojili plan o ulaganju 180 miliona u sledeće tri godine, plus kupovinu mehanizacije. Sada pričamo o investicijama od preko 200 miliona evra.

Lazarević naglašava da će "Al Dahra" pre nego što podigne PKB na svetski nivo tehnoloških standarda, potrošiti najmanje sedam puta više nego što se obavezala ugovorom sa Vladom.

- Lako ćete uočiti da je ulaganje dva puta veće od kupoprodajne cene. U protekle dve godine, pripremajući se za investicije, uložili smo u ono što smo mogli kratkoročno i zanovili smo mašine sa 20 miliona evra. Nije bilo strateških ulaganja, ali je rezultat PKB umnogome popravljen - zadovoljan je naš sagovornik.

Kada je "Al Dahra" ušla u kombinat, kaže Lazarević, on je imao oko 10 miliona evra operativnog gubitka.

- Posle samo godine našeg upravljanja, PKB je sveo gubitak na tri miliona, a ove će prvi put poslovati sa malim dobitkom. Zadatak menadžmenta je bio da održi proces proizvodnje i da ga unapredi, ali istovremeno da pripremi ambiciozan investicioni plan, koji je odobren od borda "Al Dahre". U tom smislu imali smo mogućnost da angažujemo najveća imena, a na raspolaganju su nam sve najmodernije tehnologije.

PLATE IZNAD PROSEKA

DOLASKOM "Al Dahre" u PKB se desila neuobičajena stvar. Sa oko 1.700 radnika, kroz socijalne programe broj je smanjen na 1.166. Ali, ušteđeni novac je iskorišćen da se povećaju plate preostalim radnicima i to za 30 odsto. One su sada iznad 550 evra, a Lazarević najavljuje da će za tri godine biti takve da nijednom radniku neće padati na pamet da razmišlja o odlasku u inostranstvo.

Kuriozitet je, kako tvrdi naš domaćin, da je projektant ovih novih farmi, koje će se graditi iduće godine (radi se o dve trećine objekata koji će zameniti dotrajale), sa Floride. Reč je o čoveku koji je sagradio najviše farmi na svetu. Od Australije, preko bivšeg Sovjetskog Saveza, arapskih zemalja. Ime mu je DŽejk Martin.

U investicionom planu je i kupovina najmodernije opreme španskih proizvođača za preradu deteline koja u sirovom stanju ne bi mogla da se izveze. Posle završetka te fabrike na proleće sledeće godine, "Al Dahra" očekuje da će izvoziti 20 do 30 miliona deteline izrasle na srpskim poljima.

- Sama ta fabrika je investicija od 30 miliona evra, čime bi bila potpuno ispunjena kvota iz obaveze prema državi - kaže Lazarević. - Mi smo nasledili stado kojem godinama nije zanavljana krv. Selekcija je bila relativno mala, kao i prinos mleka. Za godinu smo napravili dodatnu selekciju, eliminišući najslabije i bolesne životinje i zamenili ih junicama sa verovatno najboljom genetikom u Evropi. Uvezli smo 600 steonih junica tzv. viking genetike, koje se prevashodno gaje u tri zemlje - Danskoj, Holandiji i Švedskoj - gde je umatičeno 800.000 grla. Prosek je 10.500 litara mleka po kravi godišnje, a mi smo bili ispod 7.000 litara.

SARADNJA SA VLADOM ZA PRIMER

VOJIN Lazarević u prvi plan ističe saradnju sa Vladom Srbije. Kaže da je stvorila ambijent koji podržava i podstiče ulaganja, a ne da ih koči:

- O tome najbolje svedoči statistika, koja pokazuje da je Srbija privukla ubedljivo najviše direktnih stranih investicija u regionu.

Lazarević podseća da je koncept PKB preslikan u Kubanu u SSSR početkom osamdesetih godina prošlog veka. To je bila najveća investicija u agrar vredna ondašnjih 800 miliona dolara i to je urađeno tako što je rukovodstvo iz Moskve videlo PKB i tražilo da im napravimo nešto još veće, primereno veličini njihove države. Naravno, tada je PKB u svom sastavu imao "Imlek", "Pekabetu", "Frikom", PKB banku, šećerane... Konglomerat koji je bio sinonim za dobro planiranje.

Da li će za koju godinu neko tražiti iskustva "Al Dahre"? Videćemo.

 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)