PLATA KASKA ZA KORPOM SAMO 17 ODSTO: Prosečna zarada se brzo približava iznosu nabavke životnih namirnica

E. R.

01. 09. 2021. u 11:47

PROSEČNA plata se ubrzano približava iznosu prosečne potrošačke korpe i prema poslednjim podacima za ovu godinu ona je veća za samo 17 odsto. Tako da nisu tačne tvrdnje pojedinih medija da penzioneri i radnici na minimalcu "gube trku" sa cenom osnovnih životnih namirnica, kaže Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku.

ПЛАТА КАСКА ЗА КОРПОМ САМО 17 ОДСТО: Просечна зарада се брзо приближава износу набавке животних намирница

Foto N. Fifić

S druge strane, prema projekcijama ministra finansija Siniše Malog, minimalna potrošačka korpa će u potpunosti biti pokrivena najnižom platom 2023. ili 2024. godine. On naglašava da se zarada povećava pet puta više u odnosu na korpu, jer je stopa rasta potrošačke korpe bila 10,3 odsto, dok je zarada rasla 52 odsto od 2017.

- To još nije dovoljno, ali je blizu, tako je pre četiri godine pokrivenost minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom bila 62 odsto, a danas je 81,5 procenata - rekao je Mali.

Direktor Zavoda za statistiku naglašava da navedeni podaci, koje iznose pojedini mediji, nisu verodostojni i da je razlika između potrošačke korpe i prosečne zarade za decembar 2010. iznosila 13.121, a ne 200 dinara kao što oni zaključuju.

- Prosečan iznos potrošačke korpe za decembar 2010. je bio 52.701, a ne, kako tvrde, 39.799 dinara - istakao je Kovačević. - Pogrešna je i cena minimalne potrošačke korpe za isti mesec, pošto je bila 27.821, a ne 25.418 dinara.

To znači, kako je objasnio Kovačević, da se razlika između prosečne potrošačke korpe i prosečne plate smanjila sa 13.121 dinar, koliko je iznosila u decembru 2010. godine, na 7.965 u decembru 2020.

- U periodu od 2015. do 2020. prosečna godišnja neto zarada porasla je za više od 35 odsto, a korpa manje od 10 odsto nominalno. U 2015. odnos godišnje prosečne potrošačke korpe i zarada bio je 1,51 odsto, a u 2020. 1,22 procenta - naveo je Kovačević.

Tako računica pokazuje da je potrošačka korpa pre šest godina nadmašivala prosečnu zaradu za 51 odsto, a 2020. za 22 procenta.

Direktor RZZS navodi da je pokušaj zaustavljanja krize iz 2008. bio aranžman sa MMF iz septembra 2011, kada su definisana određena fiskalna pravila i kada je pokušano usporavanje zaduživanja i da se pređe na konsolidaciju javnih finansija. Ipak, to se nije desilo i tada je MMF već u februaru u prvoj reviziji suspendovao aranžman. Novi paket sa Srbijom sklopila je nova vlast posle izvršene konsolidacije javnih finansija i predupređivanja krize duga i bankrotstva.

NEUPOREDIVO

BESMISLENO je, smatra Miladin Kovačević (RZZS), porediti 2010. sa zaradom kakva je tada bila i 2020. ili 2021, pošto je u to vreme plata bila neralno visoka. Sve vreme od 2004. pa do krize 2008. godine i posle toga, ona je bila rezultat forsiranja potrošnje i potrošačkog modela rasta.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)