ZABRINjAVAJUĆE POSLEDICE: Nemaju ni simptome, a PLUĆA U OŽILjCIMA, sa fibrozom ŽIVOT TEŽI nego sa KARCINOMOM

B. RADIVOJEVIĆ

četvrtak, 30. 07. 2020. u 13:00

ЗАБРИЊАВАЈУЋЕ ПОСЛЕДИЦЕ: Немају ни симптоме, а ПЛУЋА У ОЖИЉЦИМА, са фиброзом ЖИВОТ ТЕЖИ него са КАРЦИНОМОМ

Foto EPA

SA pandemijom kovida koja se, po oceni Svetske zdravstvene organizacije, šest meseci posle proglašenja ove globalne pretnje ubrzano širi, raste i epidemija straha.

Ne samo od inficiranja virusom korona, i samog toka kovida, nego i od ozbiljnih doživotnih posledica ove bolesti, na koje ukazuju istraživanja. Statističari su izbrojali obolele - njih više od 16,8 miliona u svetu i primetili da se u poslednjih šest nedelja broj zaraženih gotovo udvostručio. Za strah sa kojim žive čak i oni koji su dobili bitku sa zarazom, međutim, nema aršina. Njega samo svakodnevno podgrevaju zaključci studija: da kovid 19 ostavlja trajne ožiljke na plućima, da je jedna od najozbiljnijih doživotnih posledica kovida plućna fibroza, da će život pacijenata posle oštećenja pluća usled kovida, biti teži nego sa karcinomom...


Sve to, naravno, plaši i biće veoma loše ako se ispostavi da je tačno, ali zasad ovakvi zaključci nisu presuda, iako tako zvuče. Nijedno od saznanja do kojih se došlo u pojedinačnim studijama, rađenim na malom broju pacijenata, ne može se smatrati i definitivnim naučnim stanovom. Sve je još i te kako podložno modifikaciji, i u željenom, boljem smeru, a nažalost i u onom drugom.

Prof. Tatjana Radosavljević, Foto P. Mitić

Jedno od tih istraživanja, čiji su rezultati objavljeni u časopisu "Anali interne medicine", pokazalo je da postoje određene abnormalnosti na plućima čak i kod pacijenata koji su imali asimptomatsku formu kovida. Naime, istraživači su kod 54 odsto ovih pacijenata uočili fenomen koji radiolozi nazivaju "mlečno staklo". Te specifične promene na plućima drugačije su usled kovida, nego kod upala pluća izazvanih drugim uzrocima. Istraživači su upozorili da te promene pokazuju da se ljudima posle kovida pojavljuje šteta u organizmu koje nisu ni svesni. Zbog toga bi, naveli su, neki pacijenti celog života mogli da imaju kratak dah, i da imaju povećani rizik od karcinoma.


I doktori Centra za zarazne bolesti u bolnici "Princeza Margaret" u Hongkongu, došli su do sličnog zaključka - da uprkos očiglednom oporavku neki pacijenti posle kovida "mogu imati pad funkcije pluća od oko 20 do 30 odsto".

Da to može biti realnost posle preležanog kovida, potvrđuje i naš imunolog prof. dr Srđa Janković. On je rekao da korona kod jednog broja ljudi može da ostavi teže posledice u vidu ožiljaka, fibroze pluća:

- Posledice se mogu javiti i kod onih pacijenata koji su imali i lakšu kliničku sliku. Ožiljak na plućima ostaje i tu nema popravke, ali zdravi deo pluća preuzima ulogu, tako da pacijenti mogu da nastave život uz redovne kontrole. Velika većina pacijenta ne oseća nikakve posledice.

I OPORAVAK JOŠ ENIGMA

NI pacijenti koji su u prvom naletu imali kovid 19, a još se osećaju bolesno, iako su odavno negativni, ne mogu se uzimati kao dokaz da korona ostavlja trajne posledice, upozorava prof. Tatjana Radosavljević:

- Mi još ne znamo pouzdano koliko traje period rekonvalescencije, i niko ozbiljan u medicini zasnovanoj na dokazima ne može da tvrdi da su zaostali umor ili druge tegobe trajne posledice virusa. Pacijenti posle preležanog kovida još dugo imaju najrazličitije senzacije, osećaju pritisak u grudnom košu ili difuzni bol u grudima, čak i kada je snimak skenerom uredan. To delom, verovatno, može da se pripiše i strahu od pandemije prisutnom kod svih, samo u različitom stepenu.

Profesor dr Tatjana Radosavljević, sa pulmološkim stažom od 36 godina, međutim, upozorava da je za ozbiljne zaključke - rano.


- Imala sam u karijeri pacijente na respiratoru, one koji su preživljavali, nažalost i one koji su umirali, i sa tim iskustvom znam da je vreme od kada znamo da se virus korona pojavio previše kratko da bismo išta ozbiljno o mogućim trajnim posledicama kovida mogli da kažemo - govori za "Novosti" prof. Radosavljević. - Znamo da virus "voli" respiratorni sistem, a da li na plućima posle njega ostaju ožiljci, fibrozne promene ili bilo šta drugo, za one koji su oboleli u prvom talasu epidemije moći ćemo da kažemo tek u prvoj polovini iduće godine. Sad se istraživanja rade na malom broju, čak svega na 10 pacijenata, pa vam ozbiljno izgleda kad vidite neko sa 50 ili 100 uključenih, ali to je premalo da bi bila validna.

Kako primer da za zaključke još nije vreme dr Radosavljević navodi slučaj svoje pacijentkinje, koja je zbog gripa H1N1 bila i na respiratoru, kod koje su se za godinu dana od bolesti sve promene na plućima - povukle.

- Mi sad možemo spekulisati u raznim pravcima, ali na prve ozbiljne nalaze čekaćemo gotovo godinu dana - kaže prof. Radosavljević. - Svako ko je imao kovid, tri meseca po prestanku tegoba trebalo bi da uradi kontrolni skener pluća, a uz to i poseban spirometrijski pregled koji pokazuje u kakvom je stanju plemenito plućno tkivo. Ovaj drugi pregled, u uslovima kada su nam gotovo sve bolnice kovid-centri, nije sad jednostavno uraditi, pogotovo što se ne radi privatno, nego samo u VMA i Klinici za pulmologiju KCS. Na osnovu skenera doktor će videti da li je za šest meseci potrebna nova kontrola i šta se dešava sa plućima.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)