O SENIORIMA NAJBOLJE BRINE ISLAND: Prema poslednjoj analizi globalnog indeksa penzija, ekonomski najjače zemlje nemaju dobre penzijske sisteme

VRH liste najboljih penzionih sistema na svetu ove godine je zauzeo Island i sa čelne pozicije pomerio Holandiju i Dansku.

Foto: Depositphotos

Mnoge manje razvijene zemlje posustale su zbog pandemije kovid 19, a rangiranje globalnog indeksa penzija, koji koristi više od 50 indikatora i pokriva gotovo dve trećine svetske populacije, donosi iznenađujuće rezultate, koji bi mogli da utiču na trenutne političke debate. Srbija, kao ni ostale zemlje Zapadnog Balkana nisu rangirane.

Prema sveukupnom indeksu vrednosti za ovu godinu posle Islanda, Holandije i Danske, među 11 najboljih nalaze se i Indija i Južna Koreja, dok se dobro kotiraju od 40. do 50. pozicije i zemlje poput Tajlanda, Argentine i Filipina. Među boljim sistemima su Izrael, Australija, Finska, Norveška, Singapur, Švedska, Kanada, Novi Zeland, Nemačka, Švajcarska, ...

Ujedinjeno Kraljevstvo zauzima deveto mesto, dok je Kina na 29. SAD su u odnosu na prethodno rangiranje pale za jednu poziciju i sada su na 19. Velika ekonomska sila Japan, zauzeo je dno liste, što ukazuje na "velike slabosti i nedostatke koji bi trebalo što pre da se reše". Preporučuje im se i podizanje starosne granice za odlazak u penziju, s obzirom na rast životnog veka u državi.

Za sistem međugeneracijske solidarnosti, na kojoj počiva naš penzioni sistem, često se smatra da je ekonomski neefikasan, što, smatraju stručnjaci, nije tačno. On se zasniva na tome da radnici plaćaju doprinose i iz njih se isplaćuju penzije radnicima koji su se već penzionisali. On je najbolji ili najmanje loš koji možemo da imamo u uslovima međugeneracijskog starenja.

Profesor Danilo Šuković sa Instituta društvenih nauka objašnjava da je naš penzioni sistem, koji se zasniva na modelu "pay as you go", izvesno ekonomski manje efikasan od sistema privatnog penzionog osiguranja, koji se oslanja na tržište i zbog toga ima mogućnost investiranja sredstava, pa time i njihovog uvećanja.

Foto: Depositphotos

Međutim, naš sistem međugeneracijske solidarnosti, smatra profesor, ima druge brojne prednosti zbog čega ekonomska efikasnost nije odlučujuća, posebno u našim uslovima gde je tržište kapitala slabo razvijeno:

- Njegova osnovna prednost ogleda se u tome što on štiti penzionere da njihova ušteđevina za starost ne propadne zbog vanrednih okolnosti na tržištu, kao što je visoka inflacija, ratovi i slično. Ovaj sistem izbegava i rizik od mogućnosti neuspešnog investiranja, što je najveća slabost privatnih penzionih fondova. Pored toga, stanovništvo veruje u njega, smatrajući da država neće dozvoliti da oni žive u siromaštvu kad ostare. Isto tako prednost našeg sistema je i redistributivna funkcija koja ide od mladih ka starima i od bogatih ka siromašnima.

S druge strane, pored ekonomske neefikasnosti, tvrdi profesor, ima i brojne nedostatke od kojih je svakako najznačajniji taj da se prekida veza između individualnog doprinosa i individualne koristi. Radi se o tome da penzija koja nekoj osobi treba da bude isplaćena u budućnosti ne zavisi direktno od doprinosa koje je ta osoba uplaćivala u svom radnom veku, kao što je to slučaj kod privatnog penzionog osiguranja, već od doprinosa koji će uplaćivati drugi zaposleni kada ta osoba bude u penziji.

- Slabost je i to što on može da bude ugrožen kada odnos broja zaposlenih i broja penzionisanih iz brojnih razloga bude manji od tri prema jedan, što je drastičan primer u našem slučaju. Mislim da je, ipak, za Srbiju još uvek neizbežan sadašnji sistem međugeneracijske solidarnosti, a naravno uz njegova izvesna unapređenja - objašnjava naš sagovornik.

- Da bi se bar ublažilo siromaštvo velikog broja penzionera, trebalo bi uskladiti odnos kretanja plata i penzija tako da prosečna penzija ne bude ispod 60 procenata od prosečne plate, što je nekada bio standard u našoj zemlji. Ovaj odnos je sada drastično narušen, pa zbog toga nije ni čudo da više od milion penzionera ima penzije manje od 30.000 dinara - kaže prof. Šuković.

Izvesno je da će nepovoljna demografska situacija i sve lošiji odnos broja zaposlenih i broja penzionera, kao i iseljavanje radno sposobnog stanovništva iz naše zemlje, negativno uticati na funkcionisanje našeg penzionog sistema, ali do njegovog urušavanja ne bi smelo da dođe. To bi moglo da se desi samo u slučaju velike ekonomske krize, kada bi privredna aktivnost drastično opala i zemlja postala prezadužena.

- Mislim da bi trebalo ukinuti kaznene poene za prevremeno penzionisanje - ističe profesor. - Zbog ranijeg penzionisanja penzija je značajno niža, pa zbog toga oni nemaju smisla. Zašto bi nekoga dvostruko kažnjavali? S obzirom na nepovoljne demografske promene, kao i povoljnu okolnost da se ljudski vek ipak produžava, naravno u vanpandemijskim uslovima, realno je očekivati da će se starosna granica za odlazak u penziju povećavati kako je to slučaju u mnogim razvijenim zemljama. Time se ublažava pritisak na penzione fondove i omogućava osobama koje su u dobroj radnoj kondiciji, umesto da budu u penziji, da svoje znanje i nagomilano radno iskustvo upotrebe za opštu dobrobit.

Ključna reforma, ali samo na duži rok, bila bi, kako navodi prof. Šuković, postepeno prelaženje na sistem privatnog penzionog osiguranja. To nije moguće realizovati u skorašnjoj budućnosti, prvenstveno zbog teškoća u prelaznom periodu, kada bi zaposleni trebalo da izdvajaju ne samo za tekuće penzije penzionisanih, već i za sopstvene po sistemu privatnog penzionog osiguranja, što je ekonomski teško podnošljivo.

- Efikasnost postojećeg sistema može se poboljšati merama za povećanje zaposlenosti, čime bi se odnos onih koji finansiraju i onih koji primaju penzije poboljšao.

Suzbijanjem sive ekonomije postigli bi se pozitivni efekti na povećanju doprinosa za penzije - tvrdi naš sagovornik.

Čekovi najstarijih da prate plate

PROFESOR Danilo Šuković smatra da je nužno unaprediti sistem revalorizacije penzija vodeći računa da njihov prosečni nivo ne padne mnogo nisko ispod prosečnog nivoa zarada, kao što je sada slučaj, kako bi se predupredilo masovno siromaštvo penzionera. Potrebno je takođe i socijalnu politiku prilagoditi zabrinjavajućem materijalnom stanju penzionera.

Manji rizik od siromaštva

MEĐU razvijenim zemljama, Australija je jedina koja nema javni sistem međugeneracijske solidarnosti. Od svih OECD razvijenih zemalja u ovoj državi je najveća stopa rizika od siromaštva najstarijih i svaka treća stara osoba je u riziku od siromaštva upravo zbog nepostojanja ovakvog sistema. U Srbiji je ta stopa značajno niža, pa je u riziku od siromaštva svaki peti ostareli građanin.

Preporučujemo

Beograd

0 0

PLIVANjE ZA SENIORE SA SAVSKOG VENCA: Počele prijave za rekreaciju najstarijih na SRC "Milan Gale Muškatirović"

03. 11. 2021. u 12:11

Ekonomija

2 5

RASTU PLATE I PENZIJE! Mali potvrdio dobre vesti - Evo i gde su predviđena povećanja

01. 11. 2021. u 10:14

Srbija

0 4

LEPA VEST ZA MEŠTANE DVA SELA U BELOJ CRKVI: „Pošta Srbije“ otvorila ispostave u Kajtasovu i Banatskoj Subotici

31. 10. 2021. u 17:46

Ekonomija

13 48

LEPA VEST ZA PENZIONERE: Novo povećanje penzija od sledeće godine, a u februaru i nova isplata!

30. 10. 2021. u 21:20

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije