VIDOVDAN SIMBOL SRPSKE ČASTI I JUNAŠTVA: Danas je 28. jun, dan kada se posebno sećamo žrtve na koju je 1389. pozvao knez Lazar

B. SUBAŠIĆ

28. 06. 2021. u 07:54

IZVORNI Vidovdan nije običan crkveni praznik, ni dan za samosažaljivo uzdisanje nad neumoljivom sudbinom, već simbol trenutka istine u kome dela pokazuju "ko je vera, a ko je nevera". Žrtva na koju je 1389. pozvao knez Lazar postala je temeljno moralno načelo srpske "narodne vere" i ima duboko hrišćanski smisao: ratnici na "kosovski krst" nisu otišli kao očajnici, već da omoguće vaskrs i večni život Srbije.

ВИДОВДАН СИМБОЛ СРПСКЕ ЧАСТИ И ЈУНАШТВА: Данас је 28. јун, дан када се посебно сећамо жртве на коју је 1389. позвао кнез Лазар

Kosovka devojka

Vidovdanski mit, po mišljenju prof. dr Miodraga Popovića, nosi i tragove starijeg herojskog prethrišćanskog kulta čije je načelo: "Sve za obraz, a obraz ni za šta" oličeno u Milošu Obiliću.

Vidovdanska epika nije naučna istorija, već moralni kodeks koji je vekovima, od propasti do obnove države, održao srpski narod u jasnom istorijskom toku. Tako je i danas, kada obeležavamo jedan od najvećih crkvenih i državnih praznika.

- Srbi se već u 18. veku geografski, kulturno i klasno dele na dve različite celine. Jednu čine klerokratsko-graždanski vrhovi u Austriji, koji su prihvatili evropsku kulturu. Drugu, široke graničarske mase u Austriji i Srbi u Turskoj. U ustanku, za trenutak, i jedni i drugi, našli su se zajedno u borbi protiv Turaka. Sjedinila ih je ideja o nezavisnoj srpskoj državi. Zalažući se za njeno ostvarenje obe strane slavile su kneza Lazara i Kosovo - zaključuje prof. Popović u izuzetnoj studiji "Vidovdan i Časni krst".

Istovremeno upozorava da od tada počinje i politička upotreba vidovdanskog mita, "kojom interesne grupe modifikuju legendarne likove Lazara i Miloša prema trenutnim potrebama". Prvobitna moralna načela sve više zaklanja "šuma tumačenja Vidovdana".

- Tako se smišljena austrougarska provokacija Srbije održavanjem vojnih manevara u Bosni 28. juna 1914, posle koje je usledio Sarajevski atentat, u medijskim naklapanjima stavlja rame uz rame sa rezolucijom Informbiroa 1948, kao da je Staljin reinkarnacija sultana Murata, a Tito "cara Laze". Vidovdanskom mitingu 1989, čiji je junak Slobodan Milošević, suprotstavlja se opozicioni Vidovdanski sabor 1992. personifikovan u Vuku Draškoviću - govori prof. Popović.

Mitskom danu srpske časti i muškosti iz 1389. novim tumačenjima se, kako kaže sociolog dr Slobodan Vuković, daje zlokobna simbolika srpske nesreće i podela.

- Svake godine 28. juna u medijima se navodi sve više novih "presudnih" i "istorijskih" vidovdanskih događaja, prema čemu moramo da budemo veoma oprezni - navodi dr Vuković. - Naknadno povezivanje događaja koji se odigrao 28. juna sa vidovdanskim mitom, koji za Srbe ima veliki emotivni naboj, lako može da bude zlonamerna manipulacija.

Sociolozi ukazuju da vidovdanski duh nije povezan sa datumom, već sa delima. On se vidi, na primer, u oktobarskoj odbrani Beograda 1915. kada major Gavrilović kaže vojnicima pred juriš: "Naš puk je žrtvovan za čast Beograda i otadžbine. Vi nemate, dakle, da se brinete za živote vaše, oni više ne postoje." Ili od aprila do maja 1999. u odbrani granice kod Košara pod komandom: "Nema nazad, jer iza je Srbija."

Najintrigantnija moderna manipulacija vidovdanskim mitom odigrala se 28. juna 2001. kada je bivši predsednik Srbije Slobodan Milošević izručen Haškom tribunalu. Medijima je iz kruga ljudi koji su obavili transfer isporučena priča da je Milošević pri ulasku u helikopter kojim je odveden iz Beograda prezrivo dobacio: "Ajde zdravo Srbi, danas je Vidovdan." Posle 20 godina, u intervjuu "Novostima", pilot pukovnik Vlada Kosić, svedok ovog događaja, demantovao je da je Milošević izgovorio modernu "kneževu kletvu".

Foto AP

- Sociološki posmatrano, navodna Miloševićeva poruka je manipulacija vidovdanskim mitom, da bi se odgovornost za postupak o kome je odlučivala i izvela ga konkretna grupa ljudi prebacila na ceo srpski narod - objašnjava dr Vuković.

- Skrivena poruka navodne Miloševićeve rečenice "Ajde zdravo Srbi, danas je Vidovdan", tumačena emotivno, mitom, glasi otprilike: "Svi vi Srbi ste Brankovići, izdajnici". Zbog takvih stvari treba da se čuvamo naknadnog povezivanja Vidovdana sa proizvoljnim događajima koji su se odigrali nekog 28. juna. Jedini pravi Vidovdan i poruka su oni iz 1389. godine.

PIROVA POBEDA NA KOSOVU POLJU

KOSOVSKI boj odigrao se 15. juna, po starom kalendaru, odnosno 28. juna 1389. godine. Knez Lazar Hrebeljanović, vladar Moravske Srbije, predvodio je srpsku vojsku koja je ranije na Pločniku kod Prokuplja porazila turske snage.

Na Kosovo polje je iz Bosne došao vojvoda Vlatko Vuković, koji je ranije porazio Osmanlije u boju kod Bileće. Murat, osmanski vladar, posle tih poraza je na Kosovo poveo snage koje su brojem prevazilazile srpsku vojsku. U boju su stradala oba vladara, a prvi izveštaji su govorili o srpskoj pobedi. Iste godine ugarski kralj Žigmund je napao Srbiju sa severa. Srpska država više nije imala vojne rezerve i kneginja Milica je prihvatila tursko vazalstvo.

VUČIĆ: PRAZNIK PROVESTI U RADOSTI

PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić izrazio je uverenje da ćemo nacionalni praznik Vidovdan danas provesti u radosti jer, kako je istakao, Srbija brzo napreduje. Vučić je praznik posebno čestitao srpskom narodu na Kosovu i Metohiji i monaštvu u svetinjama Srpske pravoslavne crkve u južnoj pokrajini.

- Verujem da ćemo Vidovdan provesti u radosti jer Srbija brzo napreduje, sa pogledom u budućnost i mnogo izazova koji nas očekuju, ali čvrsto opredeljeni da čuvamo svoju zemlju, da je štitimo, da se ubrzano razvijamo i napredujemo - rekao je Vučić u nedelju na Pešteru.

CELIVANJE MOŠTI KNEZA LAZARA

CENTRALNA svečanost za Pomoravlje i ovaj deo Srbije, povodom Vidovdana održava se danas u srednjovekovnom manastiru Ravanica, u čijoj se crkvi Vaznesenje Gospodnje nalaze mošti kneza Lazara. Za vernike, u crkvi će biti otvoren sarkofag, ispred ikonostasa sa moštima kneza Lazara, za poklonjenje i celivanje.

Posle svete liturgije, koju po tradiciji služi vladika braničevski Ignjatije, u porti manastira, biće održana svečana akademija i podeljene nagrade najboljim učenicima škola u Ćupriji i održan tradicionalni viteški dan "Svibor".

NAJLEPŠA JE JOVANA

NA "Izboru za najlepšu Kosovsku Devojku", održanom u okviru Vidovdanskih svečanosti u subotu uveče, u porti manastira Gračanica izabrana je Jovana Anđelković (18) iz Dobrotina. Prva pratilja je Miljana Milenković iz Preoca, a mesto druge pratilje žiri je dodelio Mioni Radulović iz Leška.

Foto: D. Z.

Izbor za najlepšu devojku Kosova, među njih 12, održan je u okviru Vidovdanskih svečanosti u prisustvu vladike Teodosija, lokalnih zvaničnika, gostiju iz regiona i drugih gradova naše zemlje, kao i nekoliko stotina građana sa Kosova i Metohije.

- Nisam očekivala pobedu i vrlo sam uzbuđena. Konkurencija je bila jaka, sve devojke su bile prelepe - istakla je ovogodišnja pobednica.

SIJA SVETINJA U SAMODREŽI

SA blagoslovom episkopa raško-prizrenskog Teodosija, grupa mladih volontera iz Kosovske Mitrovice očistila je uoči Vidovdana Crkvu Svetog Jovana Preteče u Samodreži u opštini Vučitrn.

Naime, kako je na "Tviteru" objavilo bratstvo manastira Visoki Dečani, momci i devojke iz Kosovske Mitrovice u potpunosti su očistili svetinju u Samodreži koja je bila ruinirana, a u kojoj se vojska cara Lazara pričestila uoči boja na Kosovu 1389 godine.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (3)