OD MORAVE "OTIMAM" UTOPLJENE: Reporter "Novosti" sa Slavoljubom Lukićem iz Miloševca o lepotama, ali i ćudima moćne srpske reke

Jelena Ilić

29. 08. 2021. u 08:38

- NIJE lud onaj što je dao ime Moravi. Ona mori. Brigu daje. Nije ona pametna, stabilna reka. Svake godine menja tok, sama od sebe, matica radi kako hoće. To je najveća prevara za ljude. Možeš biti hrabar, ali Moravu moraš da poštuješ i da joj ne veruješ.

ОД МОРАВЕ ОТИМАМ УТОПЉЕНЕ: Репортер Новости са Славољубом Лукићем из Милошевца о лепотама, али и ћудима моћне српске реке

Slavoljub Lukić ceo život živi uz Veliku Moravu

Ovako priča Slavoljub Lukić (61), iz sela Miloševac kraj Velike Plane, koji se orodio sa rekom od pelena i do danas ne prođe dan da joj se ne vrati. Živi kraj nje, zaljubljen je u nju, ali nikada nije prestao da je se plaši.

- Svaki dan sam na vodi, čitav život, ali nisam bez straha. Nema sile na vodi. Morava je nepredvidiva i zla, ako joj dozvoliš - govori čovek čija veza sa Moravom datira dva kolena u prošlost, od dede koji je imao poslednju vodenicu na ovoj reci. Hteo je, kaže Slavko, da uđe u trošak, da oživi dedinu vodenicu, ali je ostala da živi samo na slikama.

"Slavko od Morave", u šali ga zovemo, dok nas vodi na reku svojim terencem koji uspeva da savlada teren nalik filmskoj scenografiji. Vozimo se nekadašnjim koritom, da se uverimo kako je reka promenila tok, "preselila" se na desnu obalu. Ostavila za sobom dugačak sprud načičkan prastarim školjkama čije se naličja belasaju na dnu izmeštene reke, svetlucaju kao trbusi moravskih somova kad isplivaju na površinu. Ostavila je za sobom moravišta. Reka deluje mirno tamo gde je duboka četiri-pet metara, a zapravo je brza i opasna. Teče brzinom oko sedam kilometara na čas, kaže Slavko.

Dok šetamo sprudom ćudljive reke, Slavko nam priča kako je bio ugostitelj, držao seosku diskoteku, dao joj ime "Bis" od početnih slova imena svoje troje dece. Posle smrti supruge, rešio je da, kako kaže, batali kafanu, decu izvede na put. Dočekao je pet unučića.

Ugostiteljske vode zamenio je moravskim. Nekako se dogodilo da je na stotinak kilometara do ušća u Dunav poznat kao jedna od najboljih poznavalaca reke.

Osim što mu je dala ushićenje, Morava mu je, ni sam ne zna kako i zašto, dodelila tešku misiju - pronalaženje utopljenika. Pre 20 godina, spasao je iz zagrljaja reke dečaka iz Velike Plane. Ostao je živ zahvaljujući jakni "šuškavac" koja ga je, kao da je plovak, nosila maticom. Od tada, nažalost, više ih je Slavko na obalu izvukao mrtvih nego živih.

- Treba imati srce za ovo. Najgora je stvar kada ti roditelj dođe i moli te da kreneš u potragu za detetom. Koje reči da izabereš da kažeš ne. Ne mogu da odbijem, a ne mogu da idem. A, moram. Naći utopljenika je uteha za porodicu - priča ovaj čovek i svedoči da je do sada pronašao 16 ili 17 utopljenika.

Slavko ume da prati maticu, svaki vrbak, rukavac, deblo. Tužioci, policija i žandarmerija znaju da u njemu imaju saradnika. Često, uspešnijeg od njih samih.

- Prošlog leta našli smo bračni par koji je nestao u vodi kod Saraoraca. Žandarmerija ih nije našla, pa su zvali mene. Komšiju iz Miloševca prošlog decembra tražio sam danima. Dolazila je žandarmerija - ronili, tražili, i ništa. Čak 17 puta sam izlazio na vodu. Maratonska potraga... Našli smo ga 51 dan nakon što utopio, i to 15 kilometara nizvodno. Pre desetak dana pronašao sam dečka iz Miloševca koji je odrastao na vodi, bio plivač, ali alkohol je bio koban - nabraja Slavko crni bilans svog druženja sa rekom.

Slavoljub Lukić ceo život živi uz Veliku Moravu

Želi da upozori, upali crveno, da ljudi shvate da se olako ne prepuste Moravi.

- Voleo bih da nikada više nikoga ne nađem jer te slike nikada ne izblede. I osećaj težine u grlu kad treba da javim da sam nekoga pronašao - kaže Slavoljub.

Slavko se samo noću rastaje od Morave. Toliko je poznaje da u njenim vodama čak i roni, iako zna za opasnosti.

- Kad ronim, u svakom momentu me vreba. Naslepo silazim, pipajući. Dole ima svačega. Na primer, drvo koje je voda isprala toliko da je oštro kao nož. Ima mreža. Mogu da se "upecam". Desilo se jednom čoveku da je upao u sopstvenu mrežu i udavio se... Zato, Morava mora da se uvažava - ne prestaje da savetuje.

Za sve strahove, Slavku je Morava dala naknadu. Više puta. Neku je od reke tražio, neku je dobio nenadano.

- Hobi mi je da tražim prastara i okamenjena drva. Našao sam zub od mamuta, težak oko četiri kilograma, ispljunula ga Morava. Zatim, rog evropskog jelena. Pronašao sam 2001. godine čamac dug dvanaest metara. Smatrali su upućeni da je star oko 1.000 godina. Muzeji nisu hteli da ga uzmu, pa sam ga slupao za ogrev. E, a onda su me zvali iz Turske, kažu, ne znate šta ste uradili, izgoreli ste veliki novac, navodno 30.000 evra. Šta ću, grejala se deca. Skupo grejanje bilo te zime - kroz smeh govori ovaj neobičan čovek.

Ostavljamo ga reci i Pomoravlju. Na odlasku, želimo mu bistru vodu, pomirljivu reku i da nikoga više ne nađe u njoj. Osim retkih primeraka starih nekoliko hiljada godina.

UNIKATI OD DRVETA IZ VODE

LUKIĆ je ponosan jer su od drveta koje je pronalazio u reci izrađeni i neki unikatni predmeti. Napravio je sebi ručni sat, dok ljudi sa kojima sarađuje, izrađuju okvire za naočare, veoma skupe koje se prodaju i na evropskom tržištu.

FOSIL

SLAVKO u dvorištu čuva okamenjeno drvo iz Morave.

- Mislio sam da je kamen kad sam ga našao, a zapravo je fosil drveta. Moguće da je staro nekoliko hiljada godina. Smatra se da je metar zemljišta u dubinu jednako hiljadu godina - priča Slavko.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)