MOJIH TOP 11: Vladimir Jugović o tome kako je pokvario posao Inzagiju, Savićeviću i Zlatnoj lopti

LEGENARNI fudbaler Vladimir Jugović je novi gost rubrike Mojih TOP 11 autora Nebojše Petrovića, u kojoj poznata imena sastavljaju idealan tim od svojih bivših saigrača i prisećaju se zanimljivosti iz karijere.

Foto: Privatna arhiva

Postoje dva pravila, a to su da iz svakog kluba za koji su igrali MORAJU da izdvoje najmanje jednog pojedinca, a iz reprezentacije SMEJU samo jednog.

...

RAD (1990)

Miroslav ĐUKIĆ (štoper)

Rad je u to vreme imao izvrsnu ekipu, nikome nije bilo lako da se izbori za status sigurnog startera. Odigrali smo celu sezonu na visokom nivou i osvojili peto mesto, odmah iza "velike četvorke". Pamtim gostovanje na "Maksimiru", slavili smo posle boljeg izvođenja penala. Ništa nije slutilo na incident koji će se dogoditi samo dve nedelje kasnije i koji će dovesti do raspada Jugoslavije. Nije bilo ni najmanje provokacije od strane hrvatskih navijača. Tačno je da sam uvek bio maksimalno fokusiran na teren i da nisam obraćao pažnju na to šta se dešava na tribinama, ali dobro se sećam da nije bilo nikakve tenzije, ni bilo čega što bi odudaralo od fudbalske atmosfere. Ajde, neka bude Đuka, jer ću kasnije imati slatke muke sa onim ofanzivnim pozicijama.

Foto: Privatna arhiva

CRVENA ZVEZDA (1990—1992)

Dejan SAVIĆEVIĆ (napadač)

Ipak je on funkcioner, moram da ga ispoštujem. Nije voleo da igra defanzivu, pa ću ga staviti što bliže centralnom napadaču. Šalu na stranu, ja strašno poštujem Deju, jer sam se odmah po dolasku u Zvezdu uverio u njegov karakter. Ti kao mlad igrač odmah vidiš da li je neko iskren, pošten i dobar čovek. On mi je prvi prišao, prihvatio me kao najrođenijeg i pomogao mi da lakše shvatim zahteve prvog tima. Možda sam se zato i potrudio da mu pokrijem leđa u Tokiju i kompenzujem njegov izlazak zbog crvenog kartona. Tu se potvrdilo da jedna ekipa uz maksimalno zalaganje svih igrača može da pobedi i bez jednog Dejana Savićevića. Da se vratim opet na Sofiju, da on nije igrao sa povredom mišića, možda bi ishod sa Sampdorijom bio drugačiji. Ja sam uvek za varijantu da igraju samo oni koji su na 100 odsto fizičke spreme. Ako je jedan igrač za nijansu ispod svog nivoa, to nije to. A kakav je genije kada je u top formi, Dejo je pokazao protiv Mančester junajteda. Oni su nam odgovarali, jer su bili ekipa koja ti dozvoljava da ideš "jedan na jedan". A Dejo je tu car. Kada je inspirisan, nema tog defanzivca koji je mogao da mu stane na put. Slažem se sa njim da je te godine zaslužio epitet najboljeg fudbalera na svetu. Inače je skroman (smeh), ali za tu "Zlatnu loptu" je potpuno u pravu.

Foto: Privatna arhiva

SAMPDORIJA (1992—1995)

Roberto MANČINI (vezni red)

Pitao se za sve i svašta u Sampdoriji. Nijedna odluka nije mogla da se donese bez njegove saglasnosti. Zato i kažem, verovatno je tu bilo Vujketove preporuke, ali teško da bih zaigrao za Sampdoriju da je Manćo bio protiv tog transfera. On je tada obavljao ulogu kapitena, trenera, sportskog direktora i predsednika kluba. U svakom slučaju, pokazao je mnogo puta tokom karijere da ume da odabere. Sviđa mi se što je i kao trener nastavio da diktira modne trendove. Važio je za najelegantnijeg fudbalera na svetu, od njega je Brunelo Kućineli prekopirao stil i napravio bum u modnoj industriji. Ovo što sada vidite u Kućinelovim katalozima, to je Manćo "furao" pre 30 godina na ulicama Bolonje i Firence. Kažu da smo bili odličan tandem, ali znate li kako je to funkcionisalo? Tako što ja oduzmem loptu, dodam je njemu, onda moram da pretrčim 40 metara, on mi odigra u prostor i kada se završi akcija, moram da se vratim nazad i da opet jurim protivničke igrače po celom terenu. Dakle, Manćo u mestu, a meni duša u nosu (smeh)".

JUVENTUS (1995—1997)

Zinedin ZIDAN (vezni red)

Čim je stigao iz Francuske, videlo se da poseduje vanserijsku tehniku. Nije isto dovesti Ronalda iz Reala za 100 miliona i Zidana iz Bordoa za sedam miliona. Mođi je to radio bolje od svih drugih i meni se više dopadao taj način razmišljanja. Treba dovesti "Zidana" kada on još nije "Zidan" i napraviti od njega najboljeg igrača na svetu. Smeta mi kad čujem da osporavaju taj naš Juve, pošto znam koliko se truda i znoja krilo iza svih tih uspeha. Sećam se da tokom priprema nismo imali ni sat vremena za predah. Ujutru teretana, pa tri do devet kilometara suvog trčanja. Po podne igra i taktika, a uveče još jedan trening i razgibavanje. Ubeđen sam da danas nijedna ekipa ne radi toliko kao mi kod Lipija. Sve ima svoju cenu, bilo je mnogo povreda, ali je zato bilo i mnogo trofeja. Raduje me da se Zidan dokazao i na trenerskoj klupi, mada je lakše sa Realom osvojiti Ligu šampiona nego sa Ajaksom ili Crvenom zvezdom. Rekao bih da je imao sreću da se nađe u pravo vreme na pravom mestu.

LACIO (1997—1998)

Pavel NEDVED (vezni red)

I on je funkcioner. Skoro svi igrači iz mog idealnog tima obavljaju danas bitne uloge u evropskom fudbalu, što dovoljno govori o njihovim karijerama. Pavel je uvek važio za najspremnijeg igrača u ekipi. Nikada sebi nije priuštio ni najmanji luksuz. Te sezone u Laciju nijednom nije izašao u šetnju do grada. Stalno je govorio "daj samo da se završi prvenstvo, pa da malo obiđem Rim". Ja sam bio pobornik surovog profesionalizma, ali je kod Nedveda to zaista bilo na ekstremnom nivou. "Zlatna lopta" je stigla kao zaslužena počast za jednu veliku karijeru.

ATLETIKO MADRID (1998—1999)

Kristijan VIJERI (napad)

Čisto da mu se odužim što me je namamio u Španiju. Ali ne bi ni on video Atletiko, da nije bilo moje preporuke. Antić me je jedne večeri pozvao telefonom i postavio mi jednostavno pitanje "Pipo ili Vijeri". Rekao sam mu da je Bobo u tom trenutku bolje rešenje za Atletiko. Koliko sam bio u pravi govori brojka od 29 golova u dresu madridskog kluba. Ne znam da li je Pipo saznao da sam mu "pokvario" transfer u Španiju, eto, može sada da sazna. To je tačan podatak i može da se proveri na više adresa.

Foto: Privatna arhiva

INTER (1999—2001)

Luis Nazario da Lima RONALDO (napad)

Tu nema razmišljanja. Igrao sam sa mnogo vedeta vrhunske klase, smatram da sam zasluženo dospeo u krem evropskog fudbala i svi su oni bili tu negde, na mom nivou. Ali je Ronaldo u odnosu na sve njih imao klasu više. Brzina, snaga, tehnika... jednom rečju MOĆ. I dan-danas kada gledam na "Jutjubu" neke njegove poteze iz PSV Ajndhovena, zapitam se da li je sve to realno. To što je on radio u punom trku nisam video ni kod jednog drugog fudbalera. On je jedini koji je mene lično impresionirao. Sa drugima si mogao "jedan na jedan", otprilike nazireš šta znaju, koliko mogu i šta ti je činiti. Sa njim nisi znao ništa. Šta će da uradi sa loptom, kojom će nogom da dribla, na koju će stranu da krene... Prosto enigma. I sve je to bio prirodan talenat. On se rodio sa tim predispozicijama. To ne može da se nauči. Ko da te nauči? Kažu da Mbape podseća na njega, ali kod Mbapea je sve školski. Ronaldo je igrao neki drugi fudbal, kao da se zabavlja sa drugarima ispred zgrade. A opet, maksimalno ozbiljno i u svrhu rezultata. On je igrao vertikalan fudbal, uzme loptu i ide direktno na gol. To mogu samo najbolji. Nešto slično je imao i Deja Savićević. Vi možete da isfolirate nekoga ko se ne razume u fudbal, da mu prodate neku foru sa futsala. Ali kod njih dvojice nije bilo foliranja. Dakle, ideš pravo prema golu. Ne kružiš, ne čekaš momenat. E, to je najteže. Zato je Ronaldo bio i ostao najbolji. Posebna dimenzija. Možda samo Maradona može sa njim u isti rang.

MONAKO (2001—2003)

Patris EVRA (levi bek)

Došao je iz Monce u Francusku i posle dve sezone u Nici stigao kod nas u Monako. Ne pratim ove njegove postove na društvenim mrežama, ali znam da je vrlo interesantan momak. Ja sam ga upoznao u ranoj fazi karijere, kasnije se dokazao u dresovima Junajteda, Juventusa i francuske reprezentacije. Razmišljao sam i o Rafi Markezu, ali mi se Evra više uklapa na poziciji levog beka. Isto tako ne mogu da stavim Birofa pored ovih "zveri" koje imam na raspolaganju za tri mesta u špicu".

Foto: Privatna arhiva

ADMIRA VAKER (2003—2004)

Volfgang KNALER (golman)

Imao je tada 50 godina. Mislim da je on najstariji igrač u istoriji austrijske lige i jedan od najstarijih u evropskom fudbalu. Veliki profesionalac. Da nije tako, ne bi ni trajao toliko dugo. Bio je član austrijske reprezentacije na Svetskom prvenstvu u Francuskoj. Njegov brat Valter je igrao na poziciji napadača i postigao preko 120 golova u Bundesligi Austrije.

ALEN (2004—2005)

Stanko SVITLICA (desni bek / napadač)

Eto i on je od skoro u direktorskoj fotelji. Valjda se neće naljutiti što sam ga stavio na beka. Nikada ni na treningu nije igrao uz aut-liniju. Šta ga briga, pogledaj sa kakvim se imenima našao u istom timu.

REPREZENTACIJA JUGOSLAVIJE (1991—2002)

Albert NAĐ (štoper)

I njega moram na pogrešnu poziciju. Neka mu to bude satisfakcija što nije išao na Svetsko prvenstvo u Francusku. Eto, da sam ja bio selektor, Adi bi se sigurno našao na spisku putnika. Tada je odbio da igra beka, valjda će prema meni imati razumevanja, ipak nas vezuju lepe uspomene. Slučajno sam se setio toga, jer mi fali štoper i ne vidim koga drugog da uparim sa Đukom. Za Piksija više nemam mesta u veznom redu... Ok, Miha... ajde, mogao sam njega... Ali, Miha neće da se naljuti. On zna da je u svim mojim kombinacijama. I previše je zastupljen u medijima, ne treba mu još i ova promocija (smeh). Neka ga Adi. Siguran sam da neće izneveriti moja očekivanja".

Foto: Privatna arhiva

TRENER:

Marčelo LIPI

U Italiji sam radio samo sa dvojicom stručnjaka, u Srbiji i Španiji sa po jednim. Staviću pobednika. Ipak je Lipi objedinio sve one osobine koje uspešan trener mora da poseduje. On je i pobednik i kreativac i dobar strateg. I što je najvažnije, pošten čovek. Znaš zašto sam uporan sa ovim poštenjem? Fudbal je ozbiljan posao i ozbiljna filozofija. Trener mora da ima integritet, da patentira i sačuva svoje ideje, da bude autonoman i da ne podleže pritiscima lažnih savetnika.

Foto: Privatna arhiva

OSIM - MANGUP I POŠTENjAČINA

JUGOVIĆ je samo jedan u nizu asova koji su zaslužili daleko bolji rastanak od dresa sa državnim grbom.

- Neeee... Zašto? Ja ne volim oproštaje. To mi je nekako tužno. Mnogo sete, suza, bla-bla-bla... Gluposti. Pa onda silni neki protokoli. Ja ne volim ni protokole. Draži su mi počeci. Uvek je lepše biti na početku, nego na kraju. Meni je posebno drago što sam debitovao kod Osima. Znate zašto? Zato što kod Osima nije bilo lako da se debituje. To je jedan od onih stručnjaka koji su pošteno obavljali svoj posao i realno gledali na fudbal. Čak su i njemu nametali igrače tokom Svetskog prvenstva u Italiji. Samo što je Osim mangup i znao je kako da se postavi. Zamislite onda šta su radili sa selektorima koji nisu bili mangupi. To je naša boljka, retko kada idemo pošteno. Ne zna se da li sastavljamo ekipu da bi nešto osvojili ili je sastavljamo da bi se nekome učinila usluga. Mora poštenije. Ako ginemo, daj da poginemo kako treba. Dva puta smo išli pošteno i oba puta su Drula i Veljko osvojili titule sa omladincima.

PRODOR PROTIV BAJERNA OLIČENjE KARIJERE

RUTINSKI protiv Rendžersa i Drezdena, pa antologijski dueli sa Bajernom. Rapsodija u Minhenu, drama u Beogradu. "... Jugović... Jugović... i dalje Jugović... Jugović do Pančeva... ponovo Jugović...". Ne napušta nas utisak da je vukao onaj napad čitavu večnost, pre nego što je Augentaler poslao loptu u Aumanovu mrežu.

- Taj prodor je oličenje čitave moje karijere. Kada su svi padali, ja sam izvlačio poslednji atom snage i trčao još više. Uvek sam morao da se borim i da se probijam. Ako neko ko igra na sredini zastane, cela ekipa staje. Nikada nisam imao privilegiju da igram mirno. Čak i kada sam privodio kraju sa fudbalom, nije me napuštao taj pobednički mentalitet i nisam smeo sebi da dozvolim luksuz, tipa "sad ću da driblam, pa ako izgubim loptu nema veze". Kada je Augentaler postigao autogol, svi smo bili zbunjeni. Ja zaista verujem da je neko od gore tako odlučio i da nam je bilo suđeno da osvojimo Kup šampiona. Sve se spojilo. Imali smo fenomenalnu ekipu i vrhunskog stručnjaka. Zvezda je u svojoj istoriji igrala samo dva evropska finala i to nije slučajno. Prvi put je trener bio Branko Stanković, drugi put Ljupko Petrović. Ni to nije slučajno. Zapitajte se zašto su samo njih dvojica dogurala do kraja. Možda zato što su radili "malo" poštenije od drugih.

Preporučujemo

Fudbal

4 11

"OJ, HRVATSKA MATI, SRBE ĆEMO KLATI": Skandalozno skandiranje navijača Dinama na stubu srama i u komšiluku! Reagovala i policija

28. 10. 2021. u 11:15

Fudbal

0 1

PROCURILA NAJVEĆA FUDBALSKA TAJNA: Španska "Marka" otkrila kome ide Zlatna lopta

28. 10. 2021. u 08:46

Fudbal

0 4

KUMAN VIŠE NIJE TRENER BARSELONE: Poraz od Rajo Valjekana presudio holandskom stručnjaku

28. 10. 2021. u 00:46 >> 01:21

Fudbal

1 1

BAJERN OVAKVU KATASTROFU NE PAMTI: Menhengladbah ponizio šampiona Nemačke

27. 10. 2021. u 22:54

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije