INFLUENSERI NISU "VREĆE ZA UDARANJE": "Novosti" istražuju - Kako na mlade internet zvezde utiču negativni komentari

POPULARNOST, laka i velika zarada - prvo je na šta većina ljudi pomisli kada čuju reč - influenser. No, iako većina njih na prvi pogled deluju kao da žive san svake mlade osobe, putuju svetom i uživaju u skupim stvarima, mnogi ne vide da se iza zavese društvenih mreža krije veliki pritisak sa kojim se neprestano suočavaju mladi koji žive od objava na internetu.

Radionica

U svetu se beleži sve veći broj influensera, a neki su tek tinejdžeri, koji dižu ruku na sebe. Mnogi od njih ne uspevaju da se izbore sa negativnim komentarima, osudama ljudi iz užeg i šireg okruženja, to ih vodi ka crnim mislima i depresiji, što se u nekim slučajevima završava tragičnim ishodom.

Kako je sa godinama rastao uticaj društvenih mreža, tako se povećavao i broj ljudi koji uviđa da se ova vrsta angažmana može isplatiti. Ni Srbija nije izuzetak. Mladi influenseri imaju armiju pratilaca sa kojima putem objava na svojim profilima na različitim platformama kao što su "Jutjub", "Instagram", "Tik-Tok2 i "Fejsbuk" komuniciraju gotovo svakodnevno. Međutim, i ova medalja ima dve strane. Porast broja pratilaca i značajna vidljivost donosi više sponzora i više novca, ali i više kritika i negativnih komentara koje ne njihov račun ostavljaju posetioci. Raširena je i pojava "dežurnih mrzitelja" čije neodmerene oštre reči malo ko može ravnodušno da ignoriše.

- Takozvana veniti metrika mnoge ponese, posebno mlade, koji brzo počinju svoju vrednost da mere na osnovu broja lajkova koji su dobili, a da mišljenje o sebi grade prema pristiglim komentarima - objašnjava za "Novosti" Anja Stanišić, konsultant za marketing i komunikacije i predavač na DCI programu "Veštine novog doba". - Naravno, nikom od nas ne prija kad vidimo negativne komentare o sebi, ali razliku čini to kako reagujemo na njih - ispravno je da ih pročitamo, shvatimo da ti komentari ne govore apsolutno ništa o nama, već isključivo o onom ko ih je ostavio, te da smo u svakom trenutku svesni da nikada srećna i zadovoljna osoba neće imati potrebu da piše ružno nekom drugom. Ipak, mladi ljudi još su nedovoljno otporni, posebno zbog toga što nove generacije ne prave razliku između stvarnog i onlajn života - za njih su oba stvarna. Njihovi vršnjaci žive i odrastaju onlajn, kao i oni sami, te ako se izmeste iz tog paralelnog sveta, zapravo su izopšteni iz okruženja, što je u tinejdžerskim godinama najveća kazna.

Prema rečima naše sagovornice, koja iza sebe ima dugogodišnje iskustvo u radu sa influenserima, zato ne čudi što negativni komentari mogu ozbiljno da uzdrmaju nečiji svet, iako nisu jedini razlog problema:

- Kada govorimo o influenserima koji i žive i rade pod budnim okom javnosti, loši komentari nekada predstavljaju i direktan udar na njihovu reputaciju i mogu im ugroziti poslovanje, te verujem da većina njih koji su od svoje prepoznatljive internet persone izgradili biznis više brinu o tome kakve posledice to može ostaviti na odnose sa potencijalnim klijentima, a da su razvili otpornost na njih i da ih više ne dotiču na ličnom nivou.

Nije lako dati odgovor na pitanje zašto neki mladi ljudi, koji žive i rade pod budnim okom javnosti, dođu do toga da oduzmu sebi život. Još je teže to objasniti kada se dogodi iznenada i kada niko iz okruženja ne primeti da se mlada osoba borila sa teškim bremenom.

- Nisam stručna da govorim o tome šta dovodi do tragičnog ishoda, ali zaključak koji zdrav razum nalaže jeste - ukoliko nema zlostavljača, nema ni žrtava zlostavljanja - kaže Anja Stanišić. - "Sajber buling", nažalost, ne shvata se dovoljno ozbiljno, a ukoliko bi se redovnije sankcionisao, oni koji su zlostavljači sa ciljem animiranja šire publike (što je u tom uzrastu veoma često) dobro bi se zamislili pre ostavljanja komentara. Niko nije zaslužio da bude zlostavljan, niti je to izazvao, a jedini način da neko ne bude meta loših komentara jeste da ne bude vidljiv nikom - što naravno nije ni moguće ni poželjno. Neophodno je da svi postanemo bolji, posebno prema drugima, a važno je pomoći mladima da otkriju alate koji će ih sačuvati i učiniti ih otpornijima.

Jedna od naših najpopularnijih influenserki Jana Dačović, koju samo na "Instagramu" prati 794.000 ljudi i koja je u svet društvenih mreža ušla sa samo 13 godina i postala veoma uspešna u ovom poslu, za "Novosti" kaže da se na početku susretala sa neprijatnim situacijama.

- Bila sam osmi razred osnovne škole kada sam 2013. godine krenula da snimam za "Jutjub" - priča Jana o svojim počecima. - Ljudima jeste bilo čudno, ali se nisam susrela sa ozbiljnim vršnjačkim nasiljem. Tu su bila ogovaranja i čudni pogledi, ali sam se sa tim nosila pomoću neverovatne ljubavi i želje koju sam imala tada prema snimanju. To mi je sigurno pomoglo i oko pritiska javnosti. Imala sam viziju i znala da će jednog dana sve doći na svoje mesto. Uvek se u životu fokusiram na pozitivne strane, a ne negativne.

Naša sagovornica ističe da je u vreme kada je ona kretala ovim putem internet bio drugačiji nego danas:

- Internet i društvene mreže nisu bile jasne nikome, ni mlađima, a ni starijima - priseća se Jana. - Danas je sve uobičajeno i ljudi ne smatraju to nečim stranim. Nekada je bilo mnogo izazovnije upustiti se u te vode. Često govorim da imam sreće da me od ranih dana negativni komentari i razni tračevi ne pogađaju. Vi presudite da li je to sreća, ali zaista sam rođena sa tom osobinom koja me je štitila svih ovih godina. Naravno da bez nje ne bih ni krenula da se bavim ovim poslom. Sa godinama sam se navikla da i negativni komentari prate ono što radim, a od samog početka nisam dozvolila da oni utiču na moje psihičko zdravlje.

Anja Stanišić ističe da u poslu influenserima najviše smeta odustvo privatnosti jer fanovi mogu da otkriju gde žive i nekima se dešavalo da ih čekaju ispred kuće gde god da krenu, ili im lupaju prozore na kući ili izgrebu auto i izbuše gume, samo da na bilo koji način privuku njihovu pažnju:

- Naravno, postoje i oni ekstremni slučajevi, kada se sukobe sa nekim drugim influenserom, pa ih fanovi "konkurencije" presreću na ulici i maltretiraju i psihički i fizički. Takođe, mladima predstavlja veliki problem činjenica da nikada ne mogu da znaju da li im neko prilazi s čistim ili skrivenim namerama, te da možda samo hoće da se "ogrebe" o njihovu popularnost. I konačno, normalno je i da se oni nekada osećaju kao da ih ljudi doživljavaju kao "onlajn vreće za udaranje", na kojima će ispoljiti sve svoje frustracije, ali to je deo koji ih pogodi privremeno i kratkotrajno, dok su ozbiljniji slučajevi gde su im ugroženi privatnost i potencijalno bezbednost.

Podrška među kolegama

JANA Dačović ističe da je među kolegama influenserima vlada velika podrška i razumevanje:

- Mi se svi međusobno poznajemo i često razmenjujemo savete. Pogotovo na početku kada smo svi bili mlađi i kada je sve bilo novo i sveže. Tada smo stalno pričali i uzajamno se savetovali. Međutim, imam osećaj da sada manje pričamo o tome jer smo već svi ozbiljni ljudi koji su godinama u poslu, te smo naviki na tu vrstu pritiska. Ranije su moje koleginice i kolege najviše brinule reakcije vršnjaka. Verujem da su te brige nestale jer smo stariji, završili škole i sazreli.

Neće u astronaute

PRE nekoliko godina jedno istraživanje je pokazalo da bi deca kada porastu radije postali influenseri nego astronauti, zanimanje koje je ranije bilo veoma popularno kod mališana.

- Potpuno je logično što mladi žele da postanu influenseri, zato što to deluje kao lagan posao koji donosi ono što žele - mnogo novca i slavu. Ipak, mnogo toga taj posao nosi i odnosi, a što se ne vidi, ili što se krije. Privatnost je postala najveći luksuz, koji kao mlad ne umeš da ceniš, a jednom kada je izgubiš, povratka više nema. Nažalost, materijalno bogatstvo je postalo jedini sistem vrednosti koji većina mladih poznaje i priznaje i to je najteži zadatak celog našeg društva, da ih od toga oduči i pokaže im šta je vrednije - ističe Anja Stanišić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije