SJEDINJENA AMERIČKA GERONTOKRATIJA: U najmoćnijoj državi sveta iz decenije u deceniju politička elita sve vremešnija

V. N.

11. 04. 2021. u 16:04

Kada je DŽozef Bajden stupio na pozornicu u Kaliforniji da proslavi osvajanje kandidature za predsednika SAD, u nekoliko minuta su se dogodile tri stvari. Uživao je u gromoglasnom aplauzu, ženu je zamenio za sestru i izgovorio zbunjujuće, nerazumljive reči. Bio je to rani nagoveštaj problema koji do danas prate najstarijeg šefa Bele kuće u istoriji SAD.

СЈЕДИЊЕНА АМЕРИЧКА ГЕРОНТОКРАТИЈА: У најмоћнијој држави света из деценије у деценију политичка елита све времешнија

Foto AP

Od saplitanja pri ulasku u avion do nesnalaženja, uprkos podsetnicima, u prvom susretu sa novinarima u Beloj kući, Bajden je uspeo da 50 godina uspešne karijere kruniše ulaskom u Belu kuću, dok istovremeno demonstrira da čak ni prekaljeni vukovi vaštingtonske političke elite ne mogu da odole neumoljivim biološkim zakonima.

Sa 78 godina, međutim, Bajden nije izuzetak, već zapravo "zakonitost" američke politike. NJegov glavni stranači rival u trci za Belu kuću, godinu dana stariji Berni Sanders, još tokom predsedničke trke je doživeo srčani udar. Tako se januara 2021. godine za najprestižniju vašingtonsku adresu Bajden borio protiv samo četiri godine mlađeg Donalda Trampa. NJih dvojica su ostali ljuti protivnici, koje je spajala činjenica da su rođeni pre nezavisnosti Indije ili proglašenja države Izrael.

Američki analitičari su uglavnom saglasni da je najočitiji razlog što su američki predsednički kandidati toliko stari to što i birači stariji od 65 godina izlaze na birališta češće nego mladi. Političko-naučna istraživanja otkrila su da glasači obično preferiraju kandidate "koji su im najbliži po godinama".

Oni, međutim, uočavaju da je još od osamdesetih godina, skoro svaka evropska zemlja postala "vremešnija", ali je tipični lider na Starom kontinentu bivao sve mlađi. I u Ujedinjenom Kraljevstvu ljudi stariji od 55 godina preglasavaju ljude mlađe od 30, ali premijer Boris DŽonson ima 55 godina. Još rečitija je statistika po kojoj od 1950. godine prosečna starost šefova vlada u tridesetak zemalja članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj stalno opada, od preko 60 godina na oko današnjih 54. Tako je prosečni O.E.C.D. nacionalni lider sada gotovo četvrt veka mlađi od Bajdena, što nikada ranije nije bio slučaj sa jednim američkim predsednikom.

Nije, međutim, samo američko predsedništvo vremešno. Prosečna starost članova Kongresa iz decenije u deceniju ide naviše. Nensi Pelosi, predsedavajuća Predstavničkog doma, ima 80 godina, Mič Mekonel, lider većine u Senatu - 78. Devet vrhovnih sudija u proseku ima preko 67 godina. Pa, ako se izračuna srednja starost predsednika, predsedevajuće Predstavničkog doma i lidera većine Senata, ona je - 78 godina.

Prosečna starost u američkom Kongresu u 2001. godini bila je 55 godina, 2011. porasla na 58, a zatim na 59. Tipično, predstavnici Kongresa su 20 godina stariji od svojih birača.

- Sjedinjene Države imaju problem sa gerontokratijom - konstatuju zapadni mediji.

Foto AP

Koliko god Amerikanci tvrdili da ne vole svoje predstavnike, istina je da aktuelni kongresmeni skoro uvek pobede na ponovnim izborima. No, takođe je tačno i to da značajni problemi dolaze sa političkim predstavnicima znatno starijim od američkih građana, prosečno starih 37,9 godina. Poslednjih godina stručnjaci su počeli da se pitaju da li je bivši predsednik Ronald Regan, koji je imao 77 godina kada je napustio funkciju 1988. godine, pokazivao rane znakove demencije. Slična pitanja pokrenuta su o Trampu, ali dolaskom Bajdena postavljaju se još učestalije.

Amerikancima su svojevremeno vremešni sovjetski lideri služili, u vreme Hladnog rata, za podsmeh, ali danas nije malo američkih analitičara koji podsećaju da je upravo problem sa kojim se danas suočavaju SAD naneo ogromnu štetu za SSSR početkom osamdesetih. Tada su u roku od samo tri godine preminula tri generalna sekretara Komunističke partije - Leonid Brežnjev, Jurij Andropov i Konstantin Černjenko, i kao da su nagoveštavali i sudbinu zemlje koju su vodili.

RUGALA SE RUGA....

SEĆATE se sovjetskog Politbiroa? U kasnim godinama Hladnog rata, česta kritika SSSR-a bila je da je njegovo vladajuće telo bilo besmisleno staro i bez veze. Na praznik 1. maj oni bi se pojavljivali na moskovskoj tribini, delujući kao da su preparirani, dok su upirali blede poglede u povorku trupa, projektila i tenkova Crvene armije. Amerikancima jetaj prizor uvek bio dobar povod za podsmeh. Godine 1982., kada je otišao Leonid Brežnjev, prosečna starost člana Politbiroa bila je 71 godina.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)