OPERACIJA DIJAMANT: Tajna MiG-a 007! Kako su Iračani i Sirijci Izraelcima isporučili ruske lovce? (VIDEO)

Novosti online

21. 03. 2021. u 08:45

OD kada je Sovjetski Savez počeo Egiptu, ali i ostalim arapskim zemljama daleke 1957. da doprema borbene avione na mlazni pogon, tenkove, podmornice i rakete u Izraelu je stvorena opsesija, posebno među obaveštajcima, da se treba domoći te vojne tehnike i ispitati je.

ОПЕРАЦИЈА ДИЈАМАНТ: Тајна МиГ-а 007! Како су Ирачани и Сиријци Израелцима испоручили руске ловце? (ВИДЕО)

Foto: Printskrin

Posebno veliku pažnju Izraelaca imali su lovci MiG-21. Među izraelskim obaveštajnim službama ovim poslom bila je najviše zaokupljena izraelska služba AMAN.

Službenici AMAN bili su najviše zaokupljeni ovom temom, pa su dugo vremena tražili najbolju opciju kako izvesti zamišljenu operaciju i pribaviti sovjetski MiG u izraelski tabor. Kako se situacija usložnjavala sa Egiptom, Sirijom, Jordanom tih 1960 -tih godina prošog veka nabavka sovjetskog lovca je postala imperativ.

Izraelci su istovremeno jačali svoje vazduhoplovstvo. Značajni sporazumi sklopljeni su sa Francuzima, posebno u nabavci borbenih aviona. U Francuskoj je nabavljeno 240 lovaca "Miraž III". Posebno zagrejan za posao bio je bivši francuski Jevrejin Marsel Bloh koji je prešao u katoličku veru i uzeo prezime Daso, kome se Izrael morao zahvaliti na ustupcima koje je radio jevrejskoj državi da su uz obuku ostvarili vazdušnu premoć. Prve izraelske eskadrile formirane su bile već 1963 i avion "Miraž III" obeležio je borbu za ostanak Izraela. 

Ono što je "Miraž III" bio na izraelskoj to je MiG-21 bio na Egipatskoj i Sirijskoj strani. Za razliku od MiG-15, dvadesetjednica je bila potpuna enigma. Obaveštajna služba jedino što je uspela da sazna bilo je da se obuka arapskih pilota na novim lovcima intenzivno odvijalo na Kavkazu i u Poljskoj. Ali kako se ponaša MiG-21 u okršaju sa Miražom III bila je enigma.

Tadašnji general  Vajcman uspeo je da ubedi jednog od osnivača Izraela Davida Ben Guriona da se taj problem može rešiti jedino ako se nabavi MiG-21. Izraelski visoki oficiri su odlučili da probaju.

Međutim, problem je bio kako prodreti u redove pilota u Egiptu, Siriji. To je bilo skoro nemoguća misija jer su piloti bili birani među najodanijim ljudima besprekorne biografije u čiju lojalnost se nije moglo ni posumnjati. Prilika se ukazala godinu i po dana pred početak Trećeg arapsko-izraelskog rata i to u Iraku. 

Operacija Dijamant

Među prvim arapskim državama koje su dobile lovce MiG-21 bio je i Irak i to 1963. Prošle su bile još tri godine pre nego što su se stvorili uslovi da otpočne "Operacija Dijamant".

Obaveštajnoj službi Mosad dat je zadatak da pronađe pilota koji bi bio spreman da to uradi, da sedne u avion i prebaci ga u Izrael. Među par kanidata odmah je uočen kapetan Munir Ruf inače hrišćanin-katolik i otac dvoje dece. Kapetan Ruf važio je za veoma obučenog pilota koji je završio letačku obuku sa najvišim ocenama i smatrao se perspektivnim oficirom. Međutim, zbog svoje vere kapetan Ruf uprkos uspehu u školovanju i obučenosti ostao je uskraćen, da prosečni ili gori kadrovi napreduju. To je kod njega stvorilo jedan oblik ogorčenosti. Posle par sastanaka sa agentima Mosada u Iraku pristao je to da uradi, ali pod uslovom da njegova porodica bude sklonjena na sigurno i kad to bude realizovano on će pobeći sa avionom u Izrael. 

Kako je Ruf zavrbovan postoje dve verzije. Prvu smo već spomenuli gore i može se naglasiti kao obespravljenost, prema drugoj verziji u realizaciji plana uključena je žena u ovom slučaju agentkinja Mosada koja se predstavila kao bogata Amerikanka, koja je Rufa upoznala na jednom prijemu i odmah signalizirala da je u pitanju ljubav na prvi pogled. Ona ga je sistematski navlačila da će biti nešto i uspela da ga uvuče u ljubavnu mrežu. LJubav se trebala desiti ne u Iraku gde je njen bogati i stari muž došao da razvija poslove, već daleko od Iaka u Parizu. Oboje su istim avionom otputovali u grad svetlosti. Tamo su proveli vreo vikend. Troškove kari, smeštaja u luksuznom hotelu snosila je ona . Jednog dana predložila mu je da skoknu avionom do Izraela da poseti neke svoje prijatelje. Ruf je odbio pod izgovorom da nema pasoš, ali mu je ona iz kofera izvadila već pripremljeni pasoš sa lažnim imenom i vizom na njegovo ime plus dve povratne avionske karte na relaciji Tel Aviv - Pariz. Kapetan Ruf bio je doveden pred svršen čin.

Po sletanju u Tel Aviv Ruf i njegova ljubavnica dobili su prioritet za izlazak iz aviona. U Izaelu irečki pilot je dobio skoro rang državničke posete. Na aerodromu odveden je u jedan izdvojeni salon na sastanak ni manje ni više nego sa  komandantom izraelskog RV generalom Morcedaj Hodom i šefovima službi AMAN i MOSAD.

Ruf je ostao zaprepašten količinom informacija koje su mu Izraelci saopštili o njemu, ali i njegovoj jednici. Tom prilikom izneli su i otvorenu ponudu milion dolara, azil za njgovu ženu i dvoje dece ako prebegne u Izrael lovcem MiG-21. Operacija kako su mu saopštili izvešće se u najvećoj tajnosti, a biće realizovana onog trenutka kad njegova žena i dvoje dece budu na sigurnom van Iraka. Takođe, Rufu su pokazane vrele fotografije njega i agentkinje MOSAD-a iz Pariza, njihovih ljubavnih sastanaka.Inače u Iraku niko od Rufinih šefova nije znao da je on otiša na "vreli" vikend u Pariz. Milsli su da je otišao na sever u Mosul. 

Kapetan Ruf je pristao a kao avans isplaćeno mu je 100.000 dolara na račun u Švajcarskoj banci koji je prethodno već bio namenski otvoren na njegovo ime. Usledilo je dogovoaranje kako će njegova porodica biti izvučena iz Iraka.

Posle izvesnog razmišljanja nađeno je rešenje. Jedno od njegove dece izenanda je napala nepoznata bolestzbog koje dete nije moglo da se kreće. Odluka je pala uz dozvolu Rufovih nadležnih da njegova prodica ode na lečenje u London. Kada je porodica napustila Irak i sletela u London Ruf je odlučio da je vreme da se krene u realizaciju plana. Donesena je odluka da akciju treba sprovesti u priodu između 10. i 24. avgusta 1966.

Za to vreme u Izraelu 9. avgusta 1966 komandant izraelskog RV Morcedaj Hod imenovan Moti izdaje naređenje svim podčinjenim jedinicama koje nosi oznaku "Strogo poverljivo: U bilo kom slučaju niko ne sme da puca na neidentifikovan avion koji će ući u izraelski vazdušni prostor u periodu od 10 do 24. avgusta".  

Dana 16. avgusta oko 7.52 sati ujutro  na tri izraelska osmatračka radara pojavila se neidenfitikovana letelica. Avion je iz pravca Jordana na velikoj visini približavalo Izraelu. Na većini aerodroma data je uzbuna za poletanje dežurne pare aviona miraž.. Posade na radarima ostale su zatečene zašto migovi ne obaraju uljeza nego ga prate, a onda i lete sa njim, dokle nisu sleteli i nestali sa radarskih ekrana. Pripadnici izraelskog VOJIN -a nisu ni znali da su prisustvovali istorijskom događaju.

Tek uveče tačno u 18 časova preko izraelskog radija saopštena je vest da je u Izrael prebegao pilot iračkog vazduhoplovstva sa lovcem MiG-21-

Pilot major Ben (kodno ime) o ovom događaju svedočio je ovako: 

"Nepoznati avion leteo je na visini od 10.500 metara. Ja sam se po poletanju brzo popeo na visinu od 12.000 metara kako bi izbegao eventualno izenađenje. Minut- dva zatim komandant mi je radio vezom naredio da ne smem nikako vatru da otvaram i da se samo približim blizu letelice i da letim paralelno sa njom. Kratko mi je rečeno "državna posla". Na nekih 12 kilometara severno od Mrtvog mora uočio sam trag na nebu. Ostao sam iznenađen kada sam čuo preko radijske veze glas generala Motija komandanta našeg vida: "Ovde Moti. Ne smeš uraditi nikakvu glupost i Ben ne izigravaj junaka. Taj MIG što vidiš prati sve do njegovog mirnog sletanja". Avionu sam se mirno približio i ugledao iračku zastavu. Kad sam prišao blizu pilot miga dao je znak da spušta točkove i da želi da pristane. Video sam pilota u sivkasto plavom kombinezonu. Usmerili smo letelice prema Negevu (pustinja). Inače morma da dodam da sam svo vreme bio na vezi sa generalom Motijem koji je kontrolisao svaki detalj ove operacije sve dok irački MIG-21 nije sleteo. Odmah po sletanju MiG-21 je odvezen u hangar, dok je policija oko aerodroma stvila duplu stražu. U kasnim večernjim časovima u bazu su stigli novinari svih izraelskih medija. Irački MiG-21 je izvučen iz habgara opsan crvenom trakom i pokazan. Narednog dana tu privilegiju imali su i akreditovani vojni atašei u Izraelu.

Kada je završena medijska ceremonija prefarbana je iračka zsastava, a umesto davidove zvezde ispisan je broj 007. Ubrzo je MIG-21 sa oznakom 007 postao čest posetilac na nebu Izraela. Nad Negevom MiG-21 je dolazio u okršaj sa izraelskim miražima. Izvedeno je stotine fingiranih vazdušnih duela za manje od godinu dana. Izraelski piloti su imali privilegiju da upoznaju dobre i loše strane ovog lovca. Izraelci su tvrdili da je sa miražom bilo lakše upravljati, ali da je MiG-21 imao bolji forsaž.

Posle završetka Trećeg arapsko-izraelskog rata u kompaniju Daso stigla je gomila izveštaja, slika, filomova koji su trebali da omoguće da se na prototipu Miraž IV izvrši niz izmene. Međutim prste je umešao general De Gol koji je uveo sankcije Izraelu na prodaju oružja. Umesto da 110 Miraža završi u Izraelu oni su zahvaljujući premijeru Pompidu završili u Libiji, pa su se tako poboljšanjima koja su zahtevali na letleicama umesto Izraelaca uživali Arapi.

Znatno pre kapetana Rufa u Izrael je prebegao egipatski pilot kapetan Abaz Hilmi, koga su izraelski agenti navukli da prebegne za novac. Isplatili su mu na ruke deo novca kao avans. On je 1964. seo u svoj Jak i pobegao u Izraelu. Međutim Izraelci nisu bili zainteresovani ni za kapetana Hilmija ni za njegov avion iako su mu priredili veličanstven doček, što su iskorstili u propagandne svrhe. Hilmi je javno osudio Nasera i njegovu politiku. Otkrio je i tajnu da egipatska vojska u sukobu sa rojalistima koristi bojne otrove. Hilmi je bio zbrinut u Izraelu, dobio je posao, stan i odličnu paltu, ali izdaja sopstvene države bila je najgora noćna mora zbog koje nije mogao da se smiri. Od MOSAD-a zatražio je da ode u Južnu Ameriku. Izraelci su ga upozorili da pazi s kim se druži, susreće i da je Argentina puna zbog jake jevrejske zajednice egipatskih agenata. Uprkos lažnom imenu egipatski obaveštajci su otkrili Hilmija jako brzo. Naime on je napravio kad je stigao u Buenos Aiers fatalnu grešku. Poslao je u Kairo razgledincu svojoj majci sa par rečenica. Egišćani kad su ga locirali posle praćenja Hilmijevih navika podmetnuli su mu jednu ženu, koja mu je ponudila da odu u njen stan. Po ulasku u stanj Hilmi je napadnut drogiran i prebacili u egipatsku amabasadu. Odale je u pkatu kao diplomatska pošta prošvercovan na egipatski trgovački brod, koji se nalazio u luci koji ga je vratio u Egipat.

Kapetan Hilmi je izveden pred vojni sud, optužen za izdaju zemlje i streljan pred streljačkim strojem.

Beg sa MiG-23

U stoj onih koji su pobegli u Izrael upisali su se i Sirijci koji su Izraelcima uspeli da na poklon predaju lovac MiG-23.

Ta "čast" pripala je pilotu sirijskog RV Muhamed Adel Basamu koji je u Izrael prebegao oktobra 1989. U izraelskim medijima objavljeno je da je on to uradio dobrovoljno na svoju ruku i da je mnogo rizikovao jer je za dlaku izbegao obaranje sirijske PVO, kao i od izraelske.

Međutim, nije oboren Adel Basam je uspeo da sleti na jedan poljski aerodrom u blizini gradića Megido na severu Izraela. Potrefilo se da se tadašnji ministar odbrane Jicak Rabbin, načelnik službe AMAN sasvim slučajno zateknu prilikom spuštanja pa su prisustvovali saslušanju pilota-prebega.

Na konferenciji za novinare pilot je izjavio da želi da živi u demokratskoj državi Izrael gde narod može da se slobodno izražava i da sa Izraelcima nije imao nikakve kontakte sa Izraelcima. Sirija je saopštila da je pilot bio izraelski agent koji je ukrao i sa njim pobegao. 

Uprkos navodima odbeglog pilota mnogi u izraelu su posumnjali u zvaničnu verziju o prebegu s obzirom da je pilot za preletanje izabrao zonu koja je sa obe strane načičkana sa PVO sistemima kratko i srednjeg dometa i da je lako mogao biti oboren i od jednih i drugih. Neki novinari su se pitali što nije prebegao prema Turskoj i Kipru gde je mnogo bilo lakše odleteti bez ikakvog rizika, a on izabere najrizičniju zonu. Vojska i obaveštajna služba su ostale da ćute na ovu priču i nemi na bilo kakve odgovore.

Ubrzo posle prebega izraelski stručnjaci, su MiG-23 pokazali američkim stručnjacima koji su došli da ispitaju sa kakvom elektronikom raspolažu Sirijci, odnosno šta su im tad Sovjeti prodali, koji su se navodno razlikovali od privh verzija ovog lovca koji je bio isporučen Siriji daleke 1973. Mnogi su verovali da je ovo bio akt sa kojim se htelo ublažiti špijunska afera Polard.

U istoriji prebega ostao je upmaćen i slučaj novog pokušaja vrbovanja iračkog pilota da prebegne sa lovcem MiG 21.  Naime jedan od operativaca pratio je izraelsku vojnu delegaciju na putu po Zapadnoj Evropi. Tad je prišao jednom iračkom oficiru i dao mu ponudu da prebegne sa avionom za 8.000 funti. Iračanin se naljutio. Strah da bi mogao da pilot prijavi vrbovanje Izraelci su odlučili da diksredituju pilota. Naime po povratku pilota u Bagdad, agenti su okenuli telefon policije u Bagdadu, objasnili da je taj i taj pilot iračke vojske putovao u inostranstvo i da se vratio u Irak da pobegne sa avionom za  80.000 funti. Izraelci su dobro predvideli ponašanje Izraelaca i irački bezbednjaci su pilota uhapsili bez ikakvog proveravanja da je u pitanju bila laž i podmetanje, osudili su pilota za izdaju i streljali. Pilot je streljan iako faktički nikakvu izdaju nije počinio

(Kurir)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)