NEMAČKOJ LEGLO U DŽEP 200 MILIJARDI: Transfer radnika sa istoka na zapad Evrope daleko nadmašuje sredstva EU upućena u suprotnom smeru

Dubravka Savić

21. 03. 2021. u 09:45

НЕМАЧКОЈ ЛЕГЛО У ЏЕП 200 МИЛИЈАРДИ: Трансфер радника са истока на запад Европе далеко надмашује средства ЕУ упућена у супротном смеру

Foto AP

Odlivi radne snage predstavljaju veliki novac. Ekonomista Federiko Fubini procenjuje da su zemlje istočne Evrope i zapadnog Balkana ubrizgale više od 200 milijardi evra (238 milijardi dolara) samo u nemačku ekonomiju putem obrazovanih i obučenih mladih radnika koji su se tamo preselili između 2009. i 2017. godine.

Ovu procenu iznosi i Elison Karager, stručnjak za ekonomska pitanja na zapadnom Balkanu i u zemljama bivše Jugoslavije, u analizi koju je o posledicama "odliva mozgova" iz našeg regiona i sa istoka ka zapadu Evrope sačinila za američku zadužbinu Karnegi.

Na čelu ovog vrlo uticajnog instituta bio je do sada Vilijem Berns koji je upravo postavljen za direktora CIA.

Gostujuća naučnica američkog instituta za međunarodna pitanja Karnegi, sa centrima u Vašingtonu, Moskvi, Bejrutu, Pekingu, Briselu i NJu Delhiju, Karagerova uočava nesrazmeru između zavisnosti EU od uvoza radne snage sa zapadnog Balkana i uzvratnog procesa usmerenog na približavanje ovog regiona EU.

- Zapadni Balkan je, kao i istočna Evropa pre njega, opustošen ratom, gastarbajterskim programima, a sada i odlivom mozgova. Svetska banka procenjuje da je 4,4 miliona ljudi emigriralo iz regiona između 1990. i 2015. godine. Da bismo to slikovito prikazali, ova brojka uključuje skoro jednu trećinu stanovništva Albanije i Bosne i Hercegovine - navodi se.

Foto AP

Otprilike polovina emigranata iz našeg regiona, objašnjava ona, seli se u zapadnu Evropu, "dok ekonomske sile, kao što je Nemačka, pokušavaju da isprave svoje obrnute piramide stanovništva". Sa oko 1,3 miliona slobodnih radnih mesta, uz starenje celokupnog stanovništva, Nemačka je 2020. godine usvojila imigracioni zakon koji olakšava pristup tržištu rada građanima koji nisu iz EU. Pritom, ističe ona, preduslovi kao što su znanje nemačkog jezika i ekvivalentnost kvalifikacija favorizuju radnike sa zapadnog Balkana, čije ekonomije već naginju Nemačkoj.

- Čak i tokom nemačkog predsedavanja Savetu EU u drugoj polovini 2020. godine, demografske konferencije o zapadnom Balkanu isticale su samo faktore koji podstiču migraciju, kao što su mračne ekonomske perspektive, korupcija i organizovani kriminal.

NADOKNADA ZA IZVOZ RADNE SNAGE

Rešenje nije zabraniti emigraciju, iako je iznenađujući izveštaj Evropskog saveta za spoljne odnose za 2019. godinu otkrio da bi većina građana u nekoliko zemalja EU podržala upravo to. Takva politika nagrizala bi jednu od četiri osnovne slobode koje podržavaju eksperiment EU - slobodno kretanje radne snage. Umesto toga, EU bi trebalo da pristupi tom pitanju kao pravi partner... I da se države koje uvoze radnu snagu obavežu da zemljama izvorima nadoknade stvarne troškove izvoza talenata.

Iako su ovo legitimna pitanja, ova perspektiva, međutim, svaljuje isključivo na region rešenje problema, dok se malo priča o faktorima privlačenja, a potpuno izostaje priznanje ogromnih koristi koje EU ubire od odliva mozgova - navodi se, i dodaje da radnici sa zapadnog Balkana često migriraju zbog poslova ispod nivoa njihove kvalifikacije, koji se plaćaju bolje od prestižnijih radnih mesta kod kuće.

Visoki evropski zvaničnici, kao što je Fridrik Merc, jedan od kandidata za naslednika nemačke kancelarke Angele Merkel, upozoravaju da EU ne postane "prenosna unija" bogatih država članica koje subvencionišu manje bogate vršnjake. Ali, pritom ne pominju svoj prihod od odliva mozgova koji zapadnoevropske kompanije ostvaruju:

- Transferi bogatstva Istok - Zapad daleko nadmašuju sredstva EU koja putuju u suprotnom smeru. Rumunski evropski parlamentarac Kotilde Armand govori da je "ovaj egzodus faktički prenos bogatstva" sa Istoka na Zapad... EU se ne može smatrati poštenim posrednikom u demografiji zapadnog Balkana - naglašava autorka.

Odliv mozgova, ističe ona, desetkuje tržišta rada i ima ozbiljne ekonomske posledice po zapadni Balkan. Nedostatak kvalifikovanih radnika zaustavlja rast i obeshrabruje strane investicije. S obzirom na to da region ima neke od najnižih stopa plodnosti na svetu i malo imigracije, rastuće troškove penzija snosi sve manja poreska osnova. Ovo ili doprinosi rastu državnog deficita ili smanjuje korisnu javnu potrošnju.

- Takve posledice su moguće u svim zemljama koje dožive gubitak talenta, ali ono što slučaj zapadnog Balkana čini jedinstvenim su implikacije na proširenje EU. Odliv mozgova usporava ekonomsku konvergenciju EU i usvajanje fiskalnih kriterijuma za članstvo - zaključuje ona.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)