RAZUMEMO SRBIJU, NI IRAN RUSIJI NEĆE UVESTI SANKCIJE: Intervju - Rašid Hasanpur, ambasador Irana u Srbiji

RAT u Ukrajini posledica je zanemarivanja Rusije i njenih interesa, kao i čestih provokacija na račun Moskve. Tri su faktora koji stvaraju krizu i ratne sukobe: izolacija, ponižavanje i nametanje.

Foto D. Milovanović

Moskva je svemu tome bila izložena i to je srž i koren njene intervencije u Ukrajini. Sve, ipak, ne znači da odobravamo rat, jer nijedan oružani sukob nije rešenje problema, naročito u današnjem svetu.

Ovo, u razgovoru za "Novosti", ističe njegova ekselencija Rašid Hasanpur, ambasador Islamske Republike Iran u Srbiji. Na pitanje da li je moglo da se pretpostavi u kom pravcu će se odvijati ruska intervencija u Ukrajini, koja zaokuplja svet i preti da ga promeni, odgovara da je sam bio pri stavu da rat neće teći onako kako je to Moskva zamislila, budući da, kako ističe, kad rat uđe u zemlju, stvara u njoj atmosferu otpora.

Moskva nije uspela da, za nekoliko prvih dana, postigne cilj i okonča svoju misiju.

- Ulazak Rusije u Ukrajinu svom vojnom snagom i neuspeh koji je doživela, potvrđuju da ratom ne možeš staviti tačku na problem. Sukob se mogao izbeći, ali, drugačijim ponašanjem SAD i Zapada. Nisu svi potencijali bili iscrpljeni i mogla su se još tražiti diplomatska rešenja.

Kakav je iranski stav prema ratu u Ukrajini?

- Teheran razgovara sa Kijevom, pružamo Ukrajini humanitarnu pomoć, ali sankcije Rusiji nismo uveli, i protivimo im se, jer smo 40 godina pod embargom i vrlo dobro znamo kakva je to muka i kakva šteta po stanovništvo i zemlju. Jako dobro razumemo stav Srbije i u velikoj meri su pozicije Srbije i Irana i po tom pitanju slične. Želimo da pobedi zdrav razum, da se postigne kompromis i obe strane sačuvaju obraz. Ako Zapad, međutim, želi da zloupotrebi situaciju, stanje će se pogoršavati, pa nisu isključeni treći svetski, ili nuklearni rat.

Da li ovaj sukob preti da podeli svet i podigne novu gvozdenu zavesu?

- Posledica će svakako biti, mogu se očekivati promene u smislu nove preraspodele snaga, a transformacije će pogoditi političke i vojne strukture. To je već vidljivo u načinu ponašanja drugih zemalja, pa tako, NATO, koji je imao krizu identiteta, sada je više nema, a umesto nje, dobio je novu motivaciju. To, ipak, ne znači da će promene obuhvatiti celu planetu, u smislu gvozdene zavese.

Da li će te promene biti na štetu ili u korist Moskve?

- Mislim da će Moskva da menja svoje ponašanje i na kraju će to izaći u njenu korist.

Kremlj će prevazići poziciju konfrontacije i doći u poziciju saradnje, dakle, stići će do onoga što je decenijama bezuspešno pokušavao: da bude deo Evrope, a ne nasilno izolovan.

Foto D. Milovanović

Nuklearna strategija Teherana, dugo je u centru pažnje svetske javnosti.

- Govorimo o principima, precizno definisani međunarodnim sporazumima, uključujući Sporazum o ograničenju oružja za masovno uništenje, čiji smo potpisnici. Od svojih legitimnih prava ne odustajemo, a to je i pravo na razvoj nuklearnog programa u miroljubive svrhe. Mi nismo napustili pregovarački sto, ali je glavni pregovarač i potpisnik Rezolucije SB 2231 odlučio da izađe iz sporazuma.

Da li vas je neko podržao u tom trenutku?

- Imali smo političku podršku Velike Britanije, Francuske i Nemačke, ali nisu to mogle ekonomski da isprate zbog isprepletanosti sopstvenih interesa sa američkim.

Dvostruki aršini su neminovan pratilac odnosa u svetu?

- Dok god bude postojala neravnoteža u snagama između zemalja ostaće, nažalost, i oni. Zemlje koje stavljaju sebe u dominantnu poziciju, ne želeći da tretiraju druge kao sebi ravne, nastoje da suverenim državama nametnu svoj način razmišljanja, življenja i sopstvene vrednosti. Svedoci smo toga na svakom koraku i vi u Srbiji imate problem sa tim. U Povelji naroda kojom su osnovane UN sve je jasno definisano, ali se, nažalost, ne primenjuje.

Na primer?

- U našem regionu, više od 70 godina, Izrael ne poštuje rezolucije UN o palestinskom pitanju. Ipak, nijedna zemlja se tome ozbiljno ne suprotstavlja, iako Izrael oružano napada susede i bombarduje. Milioni Palestinaca proterani su sa svojih ognjišta, svakodnevno se beleže nove žrtve. To ponašanje ne samo što je zatrovalo odnose u regionu, nego je poremetilo i odnose u celom svetu.

Šta bi moglo da smiri krizu u vašem regionu?

- Kriza u regionu će se smiriti ako se budu poštovala elementarna prava palestinskog naroda, kome je uskraćeno čak i pravo na molitvu. Zato smo, odmah posle pobede naše Revolucije i osnivanja Islamske Republike, poslednji petak u ramazanskom postu proglasili za Svetski dan podrške obespravljenom palestinskom narodu (Svetski dan Kudsa). To je građanski poziv svim zemljama sveta, da politički podrže prava palestinskog naroda.

Bliže li se kraju pregovori o nuklearnom razvoju Irana i može li se očekivati kraj sankcija i povratak Teherana na međunarodna tržišta nafte i gasa?

- Očekivali smo mnogo od američkog predsednika Džozefa Bajdena, ali su mu, zbog pritisaka lobija, unutar i izvan Kongresa, ruke vezane. Jer, dok je bio potpredsednik za vreme Baraka Obame, bio je glavni pregovarač sa nama. Još polažemo nade u dobar dogovor, koji će biti dobar za čitav svet.

Kakvi su sada bilateralni kontakti sa SAD, pošto je Džozef Bajden ponovo odbio da skine Iransku revolucionarnu gardu sa američke liste terorističkih organizacija?

- Bajden kao i mi želi da poboljša bilateralne odnose. Uostalom, oko milion i po Iranaca živi u SAD, pa i zato, ne samo da nismo neprijatelji Americi, nego želimo da sarađujemo, ali pod uslovom da budemo samostalni, da donosimo odluke bez pritisaka sa strane. Ne želimo da postoji atmosfera hegemonije kakvu nam pripisuju, a s druge strane, ni da nam nameću tuđe mišljenje, da moramo da pitamo druge da li smemo da pijemo vodu.

Ali, svesni smo da svako ko želi nezavisnost, mora da plati ceh.

Odnos sa Izraelom je prilično opterećen?

- Mi nismo neprijatelji Jevreja, nego protivnici ponašanja njihovih vlasti. Jevreji vrlo udobno žive u našoj zemlji, imaju svoje predstavnike u parlamentu, ponosni su na Kira Velikog koji je spasao sve Jevreje iz Vavilona. Iranci su (sa)čuvali Jevreje i neguju uspomenu na to.

Šta bi trebalo Izrael da radi?

- Najmanje što može da učini, jeste da počne da primenjuje postojeće rezolucije SB. Sebi dozvoljava da ima više desetina nuklearnih bojevih glava, a drugim zemljama ne dopušta ni da se bave miroljubivom nuklearnom energijom. Iranska doktrina ne dozvoljava upotrebu nuklearnog oružja u vojne svrhe. Sami smo ušli u Sporazum koji ograničava upotrebu nuklearnog naoružnja i prihvatili smo sve protokole proizašle iz tog sporazuma.

Kako ocenjujete političke i  ekonomske odnose sa Srbijom?

- Ako gledamo sa istorijskog aspekta odnosi su uvek bili dobri. Sa SFRJ imali smo godišnji obim trgovinske razmene od čak 800 miliona dolara. Raspadom Jugoslavije, odnosi su se poremetili i obim trgovine je opao, ali je sve ponovo krenulo uzlaznom linijom. Svi politički preduslovi postoje u obe zemlje, a to su zainteresovanost i dobra volja, kao i slični stavovi. Prirodno, tu su ograničenja i izazovi, jedan od njih su sankcije koje su SAD jednostrano i zločinački nametnule Teheranu, drugi je što je Srbija na putu u EU. Obe zemlje imaju iskustvo sa sankcijama i znaju kako da te probleme prevaziđu. Intenzivno se radi na razvijanju odnosa u mnogim segmentima, od turizma do sporta i kulture.

NISAM U TUĐINI

IMA li nečega što čini da se u Beogradu osećate kao kod kuće?

- Da postoji ogromna sličnost u običajima, naravima, kulturi znao sam odranije, ali sam se potpuno uverio tokom poslednje dve godine otkako sam u Srbiji. Srbi koji borave u Iranu kažu da su se tamo osećali kao kod kuće, a i Iranci koji dođu ovamo, oduševljeni su ne samo prijemom domaćina, nego i brojnim sličnostima među naša dva naroda. Ja dve godine, koliko sam na ambasadorskoj dužnosti, nisam išao u domovinu, jer i ne osećam nostalgiju. To je zato što se u Beogradu ne osećam kao u tuđini, kako sam se osećao službujući u mnogim drugim zemljama pre Srbije.

U BUDUĆNOSTI NAFTA I GAS

ŠTA Iran izvozi u Srbiju, a šta iz nje uvozi? Ima li prepreka za još bolju saradnju?

- U Srbiju najviše izvozimo petrohemijske proizvode, različite polietilene, polimere, sušeno voće, a planiramo da izvozimo veštačko đubrivo i da u budućnosti iskoristimo potencijale u oblasti nafte i gasa. Uvozom iz Srbije zadovoljavamo 17 odsto naših potreba za semenskom robom, u pitanju je čak 20 sorti semena, najviše kukuruza, suncokreta i povrća, a namera nam je da uvozimo i meso. Od posete predsednika Aleksandra Vučića Iranu posle konstituisanja nove srpske vlade i parlamenta, očekujemo da bude prekretnica ka još boljim odnosima i intenzivnijoj saradnji.

TROSTRUKI RAST

Koliki je danas obim robne razmene između naše dve zemlje?

- Pre dve godine imali smo 50 miliona dolara obim godišnje robne razmene, tokom korone se prepolovio, a 2021. se vratio na pređašnji nivo. Porastao je za oko 115 odsto u odnosu na 2020. godinu, a očekujemo da će dobri temelji koje smo postavili davati sve veće plodove, pa se procenjuje da će već ove godine biti trostruko veći.

Preporučujemo

Svet

0 0

POVERLjIVI IZVEŠTAJ: Iran počinje da proizvodi delove za obogaćivanje uranijuma

14. 04. 2022. u 16:25

Svet

0 3

IRAN PRETI OSVETOM IZRAELU: Platićete zbog napada na Siriju, ubili ste oficire! (FOTO)

09. 03. 2022. u 10:48

Svet

0 0

UZBUNA U IRANU: Eksplozije u nekoliko gradova, ljudi bežali iz kuća, a sve zbog grmljavine

16. 01. 2022. u 15:30

Svet

4 48

VIŠE OD 1.000 TENKOVA I HELIKOPTERA NA PRAGU IRANA: Britanska vojska seli glavnu bazu za obuku iz Kanade u Oman da bi bili bliže Ukrajini

24. 11. 2021. u 17:39

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije