GOSPODINE BOND, UBEDITE SRBE DA PRIZNAJU KOSOVO: Ključni čovek DŽordža Buša napustio administraciju u Vašingtonu

Novosti online

19. 10. 2021. u 21:30

ZALMAJ Kalilzad – poslednji neokonzervativac napustio administraciju u Vašingtonu.

ГОСПОДИНЕ БОНД, УБЕДИТЕ СРБЕ ДА ПРИЗНАЈУ КОСОВО: Кључни човек Џорџа Буша напустио администрацију у Вашингтону

Foto: EPA

Ključni čovek DŽordža Buša u Avganistanu i Iraku, ambasador pri Ujedinjenim nacijama i čovek koji je nagovarao DŽejmsa Bonda da reši kosovsku krizu.

- Molim vas, gospodine Bond, iskoristite svoj uticaj i ubedite Srbe da priznaju Kosovo - svojevremeno je, u liftu u sedištu Ujedinjenih nacija, tadašnji američki ambasador Zalmaj Kalilzad zamolio sada već pokojnog Agenta 007, Rodžera Mura.

Diplomatski "specijalac" mlađeg DŽordža Buša, filmski specijalac NJenog kraljevskog veličanstva i srpski diplomata su se "sudarili" u liftu usred prilično žučnih pregovora oko sudbine plana za rešavanje kosovske krize, koji je, netom, načinio bivši finski predsednik Marti Ahtisari.

- Plašim se tu ništa ne mogu da uradim - rekao je nasmejani Rodžer Mur, pre nego što je iz lifta išetao u novu misiju, ovaj put kao Unicefov ambasador dobre volje.

Foto: EPA

Punih 14 godina kasnije, Kalilzad je podneo ostavku na mesto specijalnog izaslanika za Avganistan, čime je okončana jedna od najinteresantnijih i najdinamičnijih diplomatskih karijera poslednjih decenija, čiji su uticaj osetio od Ujedinjenih nacija, preko Balkana i Iraka, pa sve do Iraka i Dalekog istoka.

Ostavka Kalilzada usledila je dva meseca posle haotičnog američkog povlačenja iz te zemlje o čijoj je sudbini na direktan način odlučivao od kada ga je mlađi Buš imenovao za specijalnog savetnika za Bliski istok i zapadnu Aziju pa sve do trenutka kada je poslednji američki vojnik napustio tu državu.

Rivali, posebno među ruskim diplomatama koje je u to vreme predvodio Vitalij Čurkin, smatrali su ga odličnim strategom izvanrednog političkog instinkta.

U Ujedinjenim nacijama je, kao američki ambasador, zamenio DŽona Boltona, poznatog po neprestanim sukobima sa tadašnjim generalnim sekretarom Kofijem Ananom, što je uz niz drugih složenih okolnosti srozalo odnose SAD i svetske organizacije na najnižu moguću tačku. Paralelno sa smenom na čelu UN na kojem se nekako našao Ban Kimun, Boltona je na mestu šefa američke misije zamenio Kalilzad, koji je u NJujork stigao praćen teretom haosa koji su Amerikanci napravili u Avganistanu i Iraku. Zal, kako su ga zvali, bio je Bušov specijalac u obe države, ali ga za razliku od ostatka administracije nije bio rđav glas.

Foto: EPA

Kabulski jastreb

Rođen je u Avganistanu, odrastao u Kabulu, obrazovan u Bejrutu i Americi i islamske veroispovesti, delovao je kao logičan izbor Bele kuće, koja je, posle 11. septembra 2001. godine, bila odlučna da po svaku cenu satre radikalne islamiste. Od početka diplomatske karijere bio je blizak neokonzervativcima poput Pola Volfovica, Ričarda Perla i Dika Čejnija, koji su punu deceniju pred upad Amerikanaca u Irak zagovarali smenu režima Sadama Huseina.

Jednako snažan uticaj na Kalilzada imao je i Zbignjev Bžežinski, "guru globalizma", koji mu je bio mentor tokom studija na njujorškom univerzitetu Kolumbija.

Tokom invazije na Avganistan, tesno je sarađivao sa liderima Severne alijanse i ostalim protivnicima talibanskog režima, podnoseći izveštaje jedino tadašnjoj savetnici za nacionalnu bezbednost Kondolizi Rajs.

Foto: EPA

Kada su Amerikanci ušli u Kabul, pomogao je stvaranje prelaznih vlasti i znatno doprineo da se njenom čelu nađe Hamid Karzai, koji je do tada bio poznat samo po činjenici da mu je brat bio vlasnik restorana nedaleko od bejzbol stadiona u Čikagu. Ahmada Valija Karzaija je, kasnije, ubio telohranitelj, posle serije optužbi da je kao jedan od najmoćnijih ljudi u južnom Avganistanu bio švercer opijuma, akter korupcionaških afera, te da je širio mržnju i podsticao sukobe.

"Jo-jo" Bušove administracije

Neočekivano, Bušova administracija ga je iz Kabula poslala u Bagdad, svega nekoliko dana pošto su američke trupe 2003. godine ušle u taj grad, kako bi sa generalom DŽejom Gardnerom nadgledao početak rekonstrukcije razrušene države. Svega nekoliko sedmica kasnije, jednako naglo, Kalilzad i Gardner su vraćeni u Vašington, a na čelu američke iračke avanture postavljen je Pol Bremer, koji će u istoriji ostati zapamćen kao čovek koji je "povukao sve pogrešne poteze", što je na koncu dovelo do potpunog haosa u toj državi.

Kalilzad se, krajem 2003. godine, ponovo našao u Kabulu, što je rezultiralo ubedljivom pobedom Karzaija na "prvim slobodnim izborima ikada održanim u toj državi". Tadašnji avganistanski predsednik je Kalilzada smatrao bliskim prijateljem i savetnikom, pa je prilično žučno protestovao kada je mlađi Buš nešto kasnije odlučio da ga vrati u Bagdad.

Foto: EPA

Kalilzad je u drugu iračku misiji stigao u trenutku kada su snage SAD, suštinski, izgubile kontrolu nad bezbednosnom situacijom u toj državi, što je bilo praćeno stotinama mrtvih Amerikanaca i desetinama hiljada ubijenih Iračana.

Za razliku od prethodnika, Brenera i Negropontea, Kalilzad je znao razlike između šiita i sunita, te se činio idealnom osobom u procesu koji je trebalo da rezultira predajom vlasti u ruke Iračana.

Niz skandala koji su pratili američku okupaciju Iraka, pre svega besmislena ubistva, jačanje radikalnih islamista, mučenja u zatvoru Abu Graib i istovremeni sukobi između zvaničnika UN i ambasadora Boltona u NJujorku, praktično su naterali Belu kuću da promeni tim na Ist Riveru, pa je izbor, logično, pao na Kalilzada.

U sedištu Ujedinjenih nacija suočio se sa nizom komplikovanih pitanja, uključujući pokušaj rešavanja kosovske krize, iranski nuklearni program, silne probleme sa Severnom Korejom, masakre u Darfuru i naravno, razvojem situacije u Iraku i Avganistanu.

Foto: EPA

 
 
Sa misijom Saveta bezbednosti UN boravio je na Kosovu krajem aprila 2007. godine. Cilj misije bilo je prikupljanje informacija kako bi se valjano definisala nova rezolucija najmoćnijeg tela svetske organizacije, što se nikada nije dogodilo.

Donald Tramp ga je u jesen 2018. godine zadužio da postigne mirovni sporazum sa talibanima, što se posle 18 meseci i dogodilo, a američke snage su se, posle silnog haosa, pre dva meseca povukle.

Kalilzad, koga smatraju "arhitektom" sporazuma, govorio je kasnije da se stvari nisu baš odvijale prema planu, ali je nastavio da ubeđuje talibane da pristanu na podelu vlasti sa vladom Ašrafa Ganija.

Taj pokušaj neslavno je okončan, pošto je Gani, tvrdeći da spasava goli život, pobegao iz Avganistana, a Kalilzad je diplomatsku veštinu usmerio na evakuaciju Avganistanaca kojima je život, posle povlačenja američkih snaga, zavisio od dobre volje talibana. Do kraja ove operacije, iz Avganistana je izbeglo oko 120.000 ljudi.

Foto: EPA

 

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU

BONUS VIDEO - PROTEST PROTIV TALIBANA: Civili razvili avganistansku zastavu - snimak iz Kabula

(RTS)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)