IN MEMORIAM - FASCINACIJA POP KULTUROM: LJubomir Šimunić (1942-2021)

Saša Radojević

26. 01. 2021. u 11:32

ИН МЕМОРИАМ - ФАСЦИНАЦИЈА ПОП КУЛТУРОМ: Љубомир Шимунић (1942-2021)

Foto privatna arhiva

U VREMENU velikih nedaća i preispitivanja stigla je tužna vest o odlasku LJubomira Šimunića, jedinstvenog likovnog i filmskog umetnika.

Iako je Šimunić uglavnom bio van fokusa glavnih kulturnih tokova, svaka njegova akcija ostavljala je poseban efekat.

Šimunić je počeo da se bavi fotografijom sredinom sedamdesetih, paralelno sa filmom (Pression, "Gerdy, zločesta veštica", Summer Dreams), radeći foto-aparatom "polaroid SX-70" koji je prvi koristio u Beogradu. Vorholovski štimung tih polaroida, uglavnom erotskog karaktera, on je prikupljao u crne svilene albume, a taj prvi opus nosio je naziv "Svilena vremena".

Tokom osamdesetih godina prošlog veka Šimunićeve serije fotografija objavljivane u časopisu "Izgled" ili objedinjene u serije fotografija koje su imale narativni okvir oličen u nazivu pojedinih izložbi, svedočile su o dekadenciji prezrelog socijalizma.

Rad sa digitalnom tehnologijom promenio je karakter Šimunićevih fotografija i u tom periodu, počev od 2000. godine, nastaju ciklusi "Potraga za nogama frizerke Nade", ali i serije fotografija posvećene velikanima filmske umetnosti - Alfredu Hičkoku i Mikelanđelu Antonioniju.

Foto MSUB

Filmovi LJubomira Šimunića (pogotovo Pression i "Gerdy, zločesta veštica") najveća su demonstracija skopofilične snage u srpskoj kinematografiji. To je vrtoglavi prolazak kroz prizore koji zaslepljuju količinom informacija, dezorijentišu i potpuno hipnotišu.

Bez jasnog reza, slike se pretapaju u višestruke ekspozicije i pulsirajući talože se jedna na drugu tvoreći palimpsest novog doba. Ritam tih slika koje nesumnjivo pripadaju podžanru meta filma dodatno je potcrtan fank muzikom.

Te slike preuzimane su iz televizijskog programa, holivudskih filmova ili su nastajale kao autorske erotske minijature. Takvim pristupom Šimunić se nadovezuje na princip aproprijacije koji je u domenu eksperimentalnog filma afirmisao Brus Koner. Inspiraciju u Konerovom filmskom postupku u srpskom filmu, pored Šimunića, pronašli su i Dušan Makavejev i Lazar Stojanović.

Razaznavanje elemenata od kojih su sastavljeni njegovi filmovi, pre svega, otkriva nesumnjivu Šimunićevu naklonost prema voajerističkoj erotici. Svojevrsnu posvetu Šimunićevom radu i odnosu prema erotskom iskazao je Milutin Petrović u filmu "Petlja" (2015).

Pažljiviji uvid u Šimunićeve radove detektuje i fascinaciju popularnom kulturom i urbanom svakodnevicom. Dugačke noćne vožnje po gradskim ulicama osvetljenim neonom pomešane sa vrtoglavom smenom filmskih prizora, na primer, od filma Pression čine delo blisko učinku psihodelije, koja u ovom slučaju podjednako proizvodi čulna i intelektualna zadovoljstva. Šimunićevi filmovi iz sedamdesetih godina prošlog veka privlače pažnju u kontekstu prezentacije istočnoevropske psihodelične umetnosti, koja intrigira kreatore umetničkih festivala širom sveta. Na trećem festivalu meta filma Šimuniću je dodeljena nagrada "Branko Vučićević".

Foto MSUB

I na kraju, podjednako važno, Šimunić je sve koji su ga poznavali plenio ljudskim kvalitetima; blagim karakterom i osećanjem plemenitog prijateljstva koje je širio s velikom lakoćom. Tokom svog celokupnog rada Šimunić je bio indiferentan prema umetničkom establišmentu. Skoro nevidljiv i slobodan, Šimunić je kombinujući andergraund stav i opsesiju Holivudom kreirao ostvarenja neodoljivog erosa.

On koji ga znaju zauvek će pamtiti LJubomira Šimunića i verovati da će jednog dana on postati deo ovdašnjeg umetničkog kanona. Za one ljubitelje likovne i filmske umetnosti koji ga ne znaju delo LJubomira Šimunića biće veliko otkriće.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)