MAGNETSKA MOĆ FESTA: Una Čolić o monografiji posvećenoj bnogatoj istoriji beogradskog filmskog festivala

Ana Popadić

26. 01. 2021. u 12:50

MONOGRAFIJA "FEST - zaveštanje od četiri slova" nije romantični flešbek o pola veka Festa već prilog kulturi sećanja na našu, pored Bitefa i Bemusa, najznačajniju kulturnu manifestaciju.

МАГНЕТСКА МОЋ ФЕСТА:  Уна Чолић о монографији посвећеној бногатој историји београдског филмског фестивала

Foto Privatna arhiva

Nastojala sam da u tim skrivenim presecima prošlosti otkrijem magnetsku moć festivala koji je probudio radoznalost i strast filmske publike. NJe je za jedan dan u Beogradu sedamdesetih bilo više nego tokom celog trajanja Berlinskog festivala - kaže, za "Novosti", autor monografije Una Čolić, unuka slavnog Milutina Čolića, osnivača Festa, koja živi i radi u Australiji.

Luksuzna knjiga pripremana je u susret 50. godišnjici Festa (u aprilu će biti održan 49. Fest), u saradnji sa Bibliotekom Grada Beograda, a njena promocija očekuje se uskoro.

Foto arhiva

- Ne postoji filmski festival u svetu, izuzev Kana i Venecije, koji je, poput Beograda, od 1971. do 2020, bio domaćin neponovljive rediteljske reprezentacije: od De Sike, Antonionija, Klera, Kurosave, Formana, braće Tavijani, Kopole, Pazolinija, Polanskog, do Mihalkova, Kaurismakija, Končalovskog, Kusturice, Kjarostamija, DŽarmuša, Vendersa, Rasela, Sokurova, Egojana... Prošlogodišnji dolazak DŽona Malkoviča i njegov muzičko-scenski performans "Muzički kritičar" podsetio je na najbolje dane Festa - objašnjava Una Čolić i dodaje. - Fest je ostao mesto promocije kulturnih, estetskih vrednosti, umetnosti uopšte. Uticao je na formiranje novog pogleda na svet filma i doprineo razvoju kritičkog mišljenja. Te vrednosti odolele su vremenu.

Foto arhiva

Zahvaljujući ovoj monografiji, ljubitelji filma moći će da zavire iza kulisa dugovečnog festivala i saznaju i neke nepoznate detalje.

Foto arhiva

- U toj mozaičkoj strukturi autorskih, analitičkih tekstova naići ćete i na tajne projekcije, susrete, simpozijume, donatore, tapkaroše, nepoznate fotografije i storije o slavnim rediteljima, glumicama, glumcima, producentima, na prva Mašićeva slova Festa, sve do fenomena "Hronike Festa" i "Festovizije" koji su imali veću gledanost od najgledanijih današnjih TV serija Javnog servisa - otkriva Čolićeva.

"Novosti" na festivalu

Poznate domaće i svetske filmske zvezde, publiku, tapkaroše ispred Doma sindikata sa redakcijskih prozora, "kao na tacni" imali su pre svih novinari "Novosti" - podseća Una Čolić i podseća na dragocenu saradnju sa Vojinom Vitezicom ili Milom Kodemo, novinarima i filmskim kritičarima "Novosti".

- Vitezica je vodio i program u Domu kulture "Vuk Karadžić".

NJegova fotografija sa Kitom Karadinom i Mirjanom van Blarikom na bini do poslednjeg mesta popunjene sale nalazi se u monografiji. Toj kulturi sećanja dopisujem i imena novinarke Mine Selimbegović i urednika "TV novosti" Nina Milenkovića koji su napisali stotine stranica o Festu. S iste adrese "Novosti" je i dugogodišnji selektor festivala Borislav Anđelić.

Na pitanje koje je najveće zaveštanje Festa, njeni sagovornici nude različite odgovore.

Foto arhiva

- Profesor Ratko Božović smatra da je Fest postao naše kulturno uporište, dok Goran Marković uočava da su na ovom festivalu odrasle čitave generacije i preko njega formirale, ne samo filmski ukus, već i pogled na svet. Milčo Mančevski kaže da je Fest za njega "bio deo vaspitanja, deo onoga što sam danas. Moje obrazovanje, znanje i ukus". Fest je takođe zastupao kult bioskopa, kao jedinog meritornog mesta za okupljanje filmofila, što i jeste pravedno - zaključuje, možda u njegovom poslednjem autorskom tekstu, koji se nalazi u monografiji, Nikola Stojanović, nedavno preminuli filmski reditelj, scenarist i osnivač poznatog filmskog časopisa "Sineast". Rajko Grlić na širem, ne samo filmskom eks jugoslovenskom planu zapaža da je "U sukobu kulture i nacionalizma kultura poražena, političari su pobedili; Jugoslavija je nestala".

Foto arhiva

Za bar šest aktuelnih država Evropske unije beogradski Fest bio je francuski balkon sa koga se vidi jedan drugi, ne samo filmski svet, smatra Čolićeva i dodaje:

- Danas nije tako. "Balkoni" su na drugim mestima. Nekada je Fest za domaću, jugoslovensku publiku bio prozor u svet, prilika da budete među prve tri zemlje na svetu gde ćete pogledati one filmove o kojima ste do tada mogli tek poneku vest da pročitate u novinama. Kakav li je to bio samo osećaj! Ali on publiku ne ostavlja ravnodušnom ni danas, zato i traje. Fotografije redova pred biletarnicama obavezuju. Jer, ako nema publike nema ni festivala. A Fest je jedan od retkih u svetu koji posle naših i njihovih roditelja, posećuje treća generacija publike.

Foto arhiva

Na naše pitanje da li je zadovoljna načinom na koji se čuva sećanje na njenog dedu, osnivača festivala, Milutina Čolića, Una odgovara:

Foto arhiva

- Veliku zahvalnost za ljubav koju prema Festu iskazuje još od studentskih dana dugujem Ivanu Karlu, autoru monografije o 40 godina Festa, dugogodišnjem selektoru Festivala i kolegi koji je predložio da jedna beogradska ulica ponese ne samo ime Milutina Čolića već i Nebojše Đukelića. Ne mogu takođe da zaboravim ime, iako je nikada nisam upoznala, Snežane Janić Lukinović, koja je bar četvoricu poslednjih gradonačelnika uporno podsećala na tu inicijativu. Ne smemo da zaboravimo da je za razvoj kritičkog mišljenja, smelih iskoraka prvih godina Festa ključnu ulogu imao i Dušan Makavejev. Verujem da će se na adekvatan način očuvati i spomen na tog našeg, velikog reditelja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)