JUGOSLAVIJI NIJE SMETALA EROTIKA: Tri decenije od smrti slavnog, hvaljenog i osporavanog pisca Alberta Moravije (1907-1990)

PISAC Rima, kako su najčešće zvali Alberta Moraviju (1907 -1990), čije je sigurno najpopularnije delo "Rimljanka" - još u ranoj mladosti "pregazio" je granicu ne samo rodnog grada već i zemlje.

Alberto Moravija i Elza Morante na Kapriju / Foto Vikipedija

Do poslednjeg dana, bio je čovek u žiži javnosti, podjednako intrigirajući visoke književne krugove i trač-rubrike svetskih tabloida. O svemu je imao stav i nije se libio da ga javno iznese, bilo da je reč o fašizmu, kineskoj kulturnoj revoluciji, seksualnim slobodama, studentskim pokretima, ženskim pitanjima...

Juče se navršilo tačno tri decenije od Moravijine smrti, a za njim još lebdi prašina izazvana nesvakidašnjim umetničkim i životnim izborima. Njegove prve dve žene bile su "sestre po peru", poznate književnice Elza Morante i Dača Maraini. Kad se zaljubljivao, činio je to bez imalo griže savesti i išao dalje, pa je kraj dočekao sa 45 godina mlađom Karmen Lerom. A kako to često biva, na početku života izgledalo je da mu sudbina nije namenila mnogo sreće...

ROĐEN je 28. novembra 1907. godine u Rimu, kao sin uglednog slikara i arhitekte venecijanskog porekla. Već u desetoj godini oboleo je od tuberkuloze kostiju i do svoje dvadeset pete ostao, uglavnom, vezan za postelju. Posledice su bile vidljive golim okom, hramao je do kraja života. Bolest mu je uskratila i akademsko obrazovanje, ono koje se prirodno očekivalo od potomka tako ugledne porodice. Ipak, u postelji i sa samo dvadeset dve godine napisao je svoje prvo delo "Ravnodušni ljudi", kojim je zatresao italijansku javnost. U autobiografiji je zabeležio:

"Ta bolest bila je najznačajnija činjenica u mom životu. Druga najvažnija činjenica bio je fašizam. Pridajem mnogo važnosti bolesti i fašizmu pošto sam zbog njih morao da pretrpim i uradim stvari koje inače nikada ne bih pretrpeo i uradio. Ono što oblikuje naš karakter jesu stvari koje smo primorani da učinimo, ne ono što činimo po svojoj volji".

Između 1930. i 1935. krstario je Evropom i slao reportaže iz Pariza i Londona, a o tim godinama kasnije je pisao da je putovao da bi se izvukao iz "atmosfere otrovane lažima, strahom i konformizmom". Od fašizma je pobegao 1943. na italijanski jug i devet meseci skrivao se u jednoj štali. Ubeđenom levičaru, društvo je pravila buduća žena Elza Morante, a u ovom periodu je proučavao samo dve knjige, Bibliju i "Braću Karamazove".

- Čovek može da bira: ili da postane plaćeni udvorica, ili da se iz dana u dan sve više približava potpunom ćutanju. I, možda zatvoru. Sve ostalo su brbljanja i sofizmi - zaključio je iz sopstvenog iskustva Moravija.

Njegov prevodilac Miodrag Kujundžić u tekstu "Iskustva Moravije" zabeležio je da je slavni pisac živeo u besprekorno urednom prostoru, u kome su i "knjige besprekorno složene u policama, među kojima komplet Balzaka na francuskom". Imao je čvrst dnevni raspored i radio od osam do dvanaest. U ta četiri sata, svakog dana je pisao, prepisivao, redigovao i doterivao rukopise... Bio je veoma sistematičan čovek, koji je za sebe govorio da je napisao mnogo, ne radeći nikada previše. Zanimljivo je da je često i rado išao u bioskop, ali nikada nije slušao radio niti gledao televiziju. Ove aparate nije ni imao u kući.

Scene iz filma "Rimljanka" sa Đinom Lolobriđidom / Foto IMDb

PRVI put posetio je Jugoslaviju 1964. Stigao je brodom iz Barija u Bar, a onda otišao na Sveti Stefan. Došao je sa nedovršenim rukopisom romana "Pažnja", tu ga je preradio i dao konačnu verziju. Govorio je da je Jugoslavija jedina zemlja u kojoj se njegova dela tako mnogo prevode, a prevodi objavljuju u integralnom obliku. Na udaru cenzure u drugim zemljama najčešće su bili opisi erotskih scena. U svojoj beleški Kujundžić je zapisao i da je Moravija bio veoma blagonaklon prema nekim našim "manjkavostima":

- Predeli i neposrednost ovog naroda s kojim sam dolazio u dodir, prostosrdačnost tih ljudi, ostavljaju mnogo snažniji utisak od loših puteva - govorio je pisac.

S druge strane, o Moravijinom boravku na Svetom Stefanu potpuno drugačiji utisak stekao je Erih Koš. Britko, ironično, pomalo i "tabloidno" piše o tome u knjizi svojih sećanja. Između ostalog, otkriva da je Moravija došao na Sveti Stefan da potroši deo novca koji su on i Dača Maraini dobili od tek osnovane nagrade svetskih izdavača "Formentor". U italijanskoj javnosti optužili su ga da je urgirao da priznanje za pisce početnike dobije njegova mlada prijateljica Dača Maraini. Skandal je bio toliki, da nagrada više nije ni dodeljivana. Inače, Moravija je u to vreme još formalno bio u braku sa mnogo poznatijom književnicom Elzom Morante (brak se po tadašnjem italijanskom zakonu nije mogao razvesti), ali vezu sa Dačom nije krio.

- Moravija je za Italijana koščat, suv i visok. Uostalom, on i nije čist Apeninac, već neka vrsta jevrejsko-austrijsko-češkog mešanca, pa je svoje pravo prezime Pinkerle ("mali zavežljaj" na jidišu) zamenio pseudonimom moravskog porekla... Dača Maraini je veoma dopadljiva. Pogotovo za spisateljicu. Bez naočara, bez bradavica, pegica i bora. Devojački još neformiranog lica, išla je uvek s one njegove strane s koje nije hramao - ne bez ironije, sećao se Koš.

U KNjIZI "Odlomci, sećanja, pisci" on beleži i kako se Moravija nimalo nije libio da pokaže nezainteresovanost za priču o burnoj prošlosti Paštrovića i nekim istorijskim zanimljivostima, već je s vremena na vreme prekidao izlaganje domaćina i Dači davao sugestije kako da vodi liniju svog romana.

Moravija je napustio i Daču Moraini, ili je ona to uradila. A posle smrti svoje žene, Elze Morante, sklopio je brak sa nekom belosvetskom Špankinjom, lepom i mnogo mlađom od njega. Štampa je pisala da ga je otvoreno varala s Džumblantom, jednim od vođa libanskih političkih i verskih frakcija - pomalo zajedljivo "elaborira" Koš i efektno stavlja tačku na ovu priču još jednim prisećanjem:

- Kada je Dača Moraini kasnije dolazila na beogradske "Oktobarske susrete", nije volela da je podsećaju na vremena kad je bila sa Moravijom i dolazila na Sveti Stefan. Prećutala je to, pozdravila se i brzo napustila društvo.

Preporučujemo

Kultura

0 1

SLOBODU SMO ODUVEK OTIMALI I BRANILI: Književnik Darko Ješić o svom prvom romanu "Via Dolorosa" i izazovima istorijskih trauma

27. 09. 2020. u 16:57

Kultura

1 2

PRIZNANjE SPC NOVINARU I PISCU DRAGANU DAMJANOVIĆU: Svim srcem uz rod

24. 09. 2020. u 09:39

Kultura

1 1

PREMINUO JEDAN OD NAJVEĆIH DRAMSKIH PISACA: Odlazak Ronalda Harvuda

09. 09. 2020. u 22:53

Društvo

0 7

NOVINAR VANjA BULIĆ SE NIJE UVEK PREZIVAO TAKO: Bio je ŠLjIVANČANIN, a za sve je ''kriva'' BAKA

10. 09. 2020. u 17:15

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije