U SLAVU MODERNIH HEROJA: Posle portreta Asanža, Čelsi Mening, Arona Švarca, Šćepanović seriju završava Snoudenom

M. KRALJ

24. 08. 2020. u 07:30

У СЛАВУ МОДЕРНИХ ХЕРОЈА: После портрета Асанжа, Челси Менинг, Арона Шварца, Шћепановић серију завршава Сноуденом

Foto privatna arhiva

CIKLUSU slika nazvanom "Heroji", posvećenom očuvanju sećanja na značajne ličnosti koje su život posvetile idealima pravde i slobode, beogradski umetnik Vladislav Šćepanović, poslednjih meseci pridodao je junake naših dana, glavne aktere afere "Vikiliks".

Preko društvenih mreža, veliku pažnju i van granice naše zemlje, privukao je portret DŽulijana Asanža (od čije majke je slikaru stiglo priznanje da je verodostojno predstavio ne samo njegov lik već i karakter). Nedavno je na "Instagramu" Šćepanović predstavio i delo na kojem je Čelsi Mening.

Pored osnivača "Vikiliksa", čije izručenje od Britanaca još traže američki sudovi, i žene osuđene na 35 godina zatvora jer je otkrila 250.000 američkih tajnih diplomatskih depeša i pola miliona vojnih dokumenata, poznatih kao "Irački i avganistanski ratni dnevnici", naš umetnik portretisao je i Arona Švarca. Pre nego što mu je izrečena višedecenijska zatvorska kazna, ovaj internet aktivista i osnivač sajta "Redit", izvršio je samoubistvo.

- Ovaj deo serije "Heroji" završiću sa Edvardom Snoudenom - otkriva, za "Novosti", Šćepanović. - Ovo četvoro uzbunjivača koji su drastično uzdrmali način delovanja digitalnog kapitalizma, simbolizovaće događaje pokrenute curenjem informacija.

Foto privatna arhiva

"Vikiliks" je učinio dosta na razvijanju svesti o neprihvatanju "istina" korporativnih medijskih magnata, kao i o potrebi da svako pokuša da zaštiti sebe i svoju privatnost. Naravno, ovo je tek početak. Kroz slikanje ovih ljudi želim da pružim i svoj doprinos borbi za slobodu ugroženu novim tehnologijama, u mnogim segmentima.

ERO I POLITIČKI DIJALOG

NA domaćem terenu, u narednom periodu Šćepanoviću sledi realizacija likovno-pozorišnog projekata "Vikiliks" u saradnji sa Majom Pelević.

- U Kući legata bi krajem godine trebalo da se realizuje izložba sa islandsko-francuskim umetnikom Eroom, na kojoj bismo napravili jednu vrstu dijaloga dve vrste politički angažovane umetnosti - otkriva umetnik.

Iako kritikuje negativne posledice usvajanja novih tehnologija, umetnik ih istovremeno i koristi - svoj rad promoviše na svim društvenim mrežama:

- Oslanjam se na taktiku "propagandom protiv propagande", koju su svojevremeno započele DŽeni Holzer i Barbara Kruger. Služim se svim dostupnim medijima da bih preneo svoju poruku, subverzivnu u odnosu na opšteprihvaćene vrednosti. Dobra strana društenih mreža je što sam preko njih predstavio rad široj publici, napravio kontakte širom sveta i dogovorio mnoge izložbe. Loša stvar je što mnogi ljudi ne razumeju šta gledaju, tako da umetnik mora da vodi računa kako predstavlja rad.

Dešavalo se da neke slike koje su u procesu nastajanja, a koje je postavio na društvene mreže, profesionalci iz medija objavljuju kao završne radove:

- Zato prezentacija radova na društvenim mrežama zahteva detaljno objašnjenje, sliku rada u prostoru, kao i video-prezentaciju. Tek tada, donekle, rad može da bude na pravi način predstavljen. Ali, to je samo pedeset odsto kvaliteta u odnosu na doživljaj uživo.

Foto privatna arhiva

Rad koji bolje izgleda na društvenim mrežama, nego uživo, prevara je.

Pandemija korone u poslednjem momentu uticala je da se odloži Šćepanovićeva izložba u Tokiju, planirana za ovo leto:

- Rekao sam galeristi da otvori izložbu bez mene, ali on je insistirao da dođem na otvaranje - priča umetnik kome je uslov za ulazak u Japan bio četrnaestodnevni karantin u Gruziji, što mu je bilo neprihvatljivo. - Tako smo izložbu pomerili za april 2021. Zatim u junu, dogodine, sledi izložba u Muzeju savremene umetnosti u Pohangu u Južnoj Koreji. Planovi su veliki i nadam se da ću naći snage da ih sprovedem i promovišem srpsku savremenu umetnost, naročito na izložbama po svetu.

 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

Goran Grubić

26.08.2020. 11:34

Samo što Čelzi nije Čelzi svojom voljom. Ako poslušate pažljivo Asanžovo izlaganje pred panelom UN, primetićete da ga ni jednom nije oslovio ženskim imenom - bilo da je govorio u istorijskom ili sadašnjem kontekstu - a 2/3 saslušanja se odnosilo na njega. Obzirom da je Julijan levo-liberalno usmeren jasno je da nije reč o previdu ili propustu. Edvarda Meninga su osakatili na silu - Asanž ga ne bi zvao muškim imenom da nije to želeo ovo da nam prenese.