MEĐUNARODNA MREŽA TERORA: Zločini SAD u Centralnoj i Latinskoj Americi su eskalirali pod Reganom

RANIJA uloga SAD u Centralnoj i Latinskoj Americi dovoljno je strašna. Zločini su osamdesetih godina eskalirali pod Reganom.

Foto Arhiva Novosti

Strašna decenija započela je ubistvom nadbiskupa Oskara Romera, nedavno proglašenog za sveca. Bio je poznat kao "glas ljudi bez glasa". Jednostavan čovek izuzetnog integriteta i odvažnosti koji je dobro razumeo da će ga put koji sledi najverovatnije odvesti u mučeništvo. Ubijen je dok je držao misu, ubili su ga bliski američki saveznici, kako je američki ambasador u El Salvadoru, Robert Vajt, odmah znao i izvestio; Vajt je povučen s tog mesta zato što se smatralo da ima previše razumevanja za ono što se događa. Ubice su ućutkale "glas ljudi bez glasa" nedugo nakon što je poslao pismo predsedniku Karteru zahtevajući da obustavi vojnu pomoć vojnoj hunti koja će je, upozoravao je on, upotrebiti da "ojača nepravdu i represiju protiv organizacija ljudi (koji se bore) za poštovanje najosnovnijih ljudskih prava". Baš se to i dogodilo.

Ubrzo nakon ubistva, Reganova administracija zamenila je Karterovu i dovela do eskalacije rata. Naslednik nadbiskupa Romera, biskup Arturo Rivera i Damas, opisao je od Amerike podržane zločine kao "rat istrebljenja i genocida protiv nenaoružane civilne populacije". To je bio El Salvador. Oni su još imali neku sreću: tih godina još gore je bilo u Gvatemali.

U obe zemlje zločini sežu daleko u prošlost. U Gvatemali oni su se intenzivirali nakon zbacivanja popularne demokratske vlade 1954. u državnom udaru koji je organizovala CIA, što je pokrenulo decenije državnog terora i represije, što je dostiglo nov nivo užasa pod Reganom. Događaji u Gvatemali osamdesetih godina bili su toliko strašni da je Kongres intervenisao i uveo ograničenja za snabdevanje oružjem masovnih ubica kojE su upravljale zemljom. Neometen kongresnim ograničenjima Regan je stvorio međunarodnu mrežu terora kao zamenu za direktno učešće SAD u pokolju.

Postoje i drugi koji su stvarali međunarodne mreže terora, o njima se mnogo pisalo i oštro su osuđivani zbog svojih zločina. Oni su zapošljavali ubice, kao što je zloglasni Karlos Šakal. Sjedinjene Američke Države mnogo su veći igrač, pa su zato upošljavale terorističke države, a ne samo pojedinačne ubice. Države su mnogo delotvornije.

Primarna komponenta Reganove mreže terora bio je argentinski neonacistički režim, najgori od latinoameričkih monstruma tih godina. Takmičenje za tu titulu prilično je žestoko, ali on je bio pobednik.

To su, takođe, bili miljenici Henrija Kisindžera, Ronalda Regana i njihovih saradnika.

Otud, prirodno je da oni budu odabrani da upravljaju pokoljem i torturom u Gvatemali kada je Vašington morao da se izvuče iz direktne umešanosti. No, to nije trajalo dugo; argentinska vojna diktatura bila je zbačena. Polako je uvođen demokratski režim, tako da argentinske neonacističke ubice više nisu bile na raspolaganju za službu u Gvatemali.

Vašingtonova međunarodna mreža terora morala je da se okrene drugima, tajvanskim plaćenicima na primer, ali primarno Izraelu koji je obezbedio direktnu podršku i oružje za užasavajuće zločine, koristeći svoju zamašnu ekspertizu u represiji i nasilju. Do dana današnjeg, vojska Gvatemale, koja nastavlja da divlja, snabdevana je izraelskim oružjem kao standardnom opremom.

Ranih osamdesetih godina prošlog veka na majanskim visoravnima Gvatemale zločini su dostigli razmere genocida pod vođstvom ubice koji je kasnije osuđen za genocid. Dok je to trajalo Regan ga je hvalio kao finog čoveka, "potpuno posvećenog demokratiji" koga organizacije za ljudska prava lažno optužuju. Ljudi još uvek beže od tog gorkog nasleđa.

Deveta decenija koja je počela ubistvom nadbiskupa završila se 1989, simbolično ubistvom šest vodećih latinoameričkih intelektualaca, jezuitskih sveštenika, u njihovim sobama na Jezuitskom univerzitetu u San Salvadoru. Ubice su likvidirale i domara i njegovu ćerku da bi bili sigurni da nema svedoka. To se događalo baš u vreme pada Berlinskog zida i slavlja zbog oslobađanja sovjetskih satelita. Ubice su bile iz brigade koju su trenirali američki instruktori, Batallon Atlacatl, poznate kao najbolje u El Salvadoru, koja je iza sebe već imala užasan spisak zločina i ubistava.

Najveći španski list, El Mundo, objavio je 21. novembra 2009. faksimile zvaničnih dokumenata iz kojih se videlo da je ubistvo izvršeno po direktnom naređenju salvadorske Vrhovne komande koja je, naravno, uvek bila u živom kontaktu s američkom ambasadom.

Koliko ja mogu da utvrdim, mediji nikad nisu objavili tu ključnu informaciju, ali možete je pronaći. Ja sam je objavio, to je jedina referenca koliko mi je poznato. Slobodna štampa ima druge prioritete.

Od vremena moje knjige "Kontrolisana demokratija", pre trideset godina, pojavila se poprilična količina novih informacija o ratovima u Salvadoru i Gvatemali. Kako su ratne rane polako zaceljivale, u obe zemlje osnovane su komisije za istinu. Njihova su istraživanja pokazala da su najveći deo zločina počinile snage bezbednosti koje je naoružavala, trenirala i usmeravala Reganova administracija...

U Hondurasu nikad nije bilo komisije za istinu. To je neshvatljivo, uvreda za zdrav razum.

Preporučujemo

Kultura

0 0

KAD ČOVEK POSTANE DEMON: Junaci novog romana književnika Miće Milovanovića - Hitler, Staljin i Tito

01. 08. 2022. u 15:00

Kultura

1 26

DUŠAN KOVAČEVIĆ UPOZORAVA: Ljudi poprilično neozbiljno shvataju opasnost koju nosi rat u Ukrajini, sve podseća na scenu iz "Andergraunda"

24. 07. 2022. u 13:17

Poznati

0 2

UŽIVAM I KADA ŽURIM: Vesna Dedić o novom romanu, lepoti i savetu budućim piscima

15. 07. 2022. u 08:30

Društvo

0 0

TITOVU SLIKU I DANAS ČUVA U DNEVNOJ SOBI: Ivan Ivanji (93), pisac i prevodilac, penzionerske dane provodi uz knjigu i kompjuter

14. 07. 2022. u 07:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije